subota, 23.03.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 15:49

Pola veka bliskosti sa Katalonijom

Povodom teksta „Katalonija danas”, Pogledi, 17. januar 2019.
Autor: ​Vladimir Konečniutorak, 29.01.2019. u 18:00
Катедрала Саграда фамилија (Фото Гордана Мирковић)

Pedesetih godina prošlog veka Španija je bila relativno nerazvijena zemlja. Posmatrajući novac koji je sa turistima iz Severne Evrope pristizao na Azurnu obalu – „Kosta blava”, plava, odnosno azurna, obala na katalonskom – centralna Vlada Španije, sa Frankom, odlučila je da razvije severoistočnu obalu Katalonije, nazivajući je Kosta brava („Divlja obala”). Graničila se s Francuskom, pa su lako mogli da dođu i turisti sa auto-karavanima punim konzervi. Cela Španija uložila je ogromna finansijska sredstva u katalonski turizam. Ako se primeti sličnost sa razvojem jadranske obale na račun cele Jugoslavije, to je zato što je analogija validna.

Tu informaciju turista neće dobiti od domaćina tokom svog vikenda u Barseloni (M. Đurković, „Katalonija danas”, Pogledi, 17. januar 2019). Barselona je popularna destinacija i u njoj se održavaju brojni naučni i pseudonaučni kongresi. Neki postoje mahom zato da bi se na „meki” način regrutovali stranci za podršku nezavisnosti. „Identitetska” podloga seminara na koji je pozvan dr Đurković je jasna. Treba se setiti sličnog ponašanja domaćina raznih manifestacija u Sloveniji i Hrvatskoj osamdesetih. Meko regrutovanje neupućenih stranaca događalo se i u sve tri baltičke republike. To „ne pali” uvek: protivnik Katalonije nije pogodan poput komunističke Jugoslavije i SSSR-a.

Već od 1970. redovno provodim mnogo vremena u Kataloniji i drugde u Španiji kao naučnik. Evo samo nekoliko reči o Barseloni – jedinom gradu koji Đurković pominje. Tokom decenija, Barselona se modernizovala, ali i srozala. Nečistoća i galama, s turistima koji se kreću po Rambli u velikim agresivnim grupama. Kvalitet tapa („pinčo”) barova se survao. Grad je doista postao nemoguć za smirenu kontemplaciju njegovog šarma i arhitekture.

Barselona se trudi da kulturološki zadivi. Prisvaja Pikasa, koji je rođen u Malagi. Prisvaja Huana Miroa, koji je deklarativno usvojio Majorku kao svoju. Muzej Salvadora Dalija je u Figerasu, na severu Katalonije. Stranci hrle na poklonjenje Svetoj Porodici Gaudija, mada sam u razgovorima sa bezbroj njih, kao i sa lokalcima, otkrio da im se ne sviđa. Čak i mnogobrojne arhitekte rođene u Barseloni smatraju Gaudijevu smešu gotskog i art nuvo stila prepotentnom i nakaradnom. Svima smeta što grad nastavlja da Porodicu ružno dograđuje da bi povećao broj skupih ulaznica.

U Barseloni je mnogo siromašnih doseljenika iz Andaluzije i Ekstremadure koje ne interesuje nezavisnost. Oni osećaju da se taj pokret zasniva na tvrdnji o kulturnoj superiornosti: Katalonija je „Evropa”, a ostatak Španije je „Afrika”. Da li i to zvuči poznato bivšim Jugoslovenima? Ti ljudi ne interesuju građansku „elitu” petomilionske Barselone (koja zaslužuje navodnice kao u Beogradu); interesuje je profit od sveprisutne kultivacije brenda Barselone još od pre Olimpijskih igara 1992.

Kad se glasa o nezavisnosti u parlamentu Katalonije, naravno se ne navode rasistički, pa ni kulturni razlozi. Umesto toga, protestuje se zbog novca koji Katalonija „šalje u Madrid”, zaboravljajući da je uloga centralne vlade da pomogne siromašnim regionima. Govori se o jeziku, koji je navodno u opasnosti zbog dominacije kastiljanskog. Ali u Francuskoj, u Langedoku, katalonski je gotovo izumro, a na to se niko ne žali. Ne pominje se da ljudi u Valensiji, na Majorci i u Algeru na Sardiniji, koji svi govore dijalektima katalonskog, jedva razumeju izvorni jezik. Uostalom, kao da se zaboravlja da Katalonija ima ustavom garantovanu političku, ekonomsku, kulturnu i jezičku autonomiju u okviru Španije, uz mnogobrojne druge povlastice. Retko se pominje i šta sve Katalonija dobija od Evropske unije kao specijalni region u okviru Španije.

Dr Đurković se trudio da bude odmeren, ali je njegova saznajna osnova veoma ograničena. Ne znam da li je on naslovio članak „Katalonija danas” – što bi zahtevalo knjigu od bar 400 stranica.

* Profesor emeritus psihologije Kalifornijskog univerziteta u San Dijegu, glavni urednik časopisa „Art and Design Review”

 

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista


Komentari12
5574b
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Раде89
Шта ли то Каталонија добија од ЕУ? Какав тендециозан текст, галама и нечистоћа коме сметају не мора обилазити Барселону нити Гаудијева архитектонска умећа. Ко воли нек изволи али обесправљивати један аутохтони народ на простору Иберијског полуострва је фашизам, баш као и Баскијце. Они ту живе вековима и не траже од Шпаније, Андалузију или Мадрид, већ оно што им припада а то је Каталонија. Живела Каталуња. Шпанци би требали да схвате да виђе не шаљу експедиције за Ел Дорадом и не убијају домородачке народе по Амазонији. Ко Енглези и колонијалисти што су истребили мучене Индијанце.
@Vladimir Konecni: Barcelona je za Spaniju "zlatna koka"
Profesore, Konecni! Spanija ne ispusta iz ruku Kataloniju zato sto je Katalonija za Spaniju "zlatna koka" (money, money, money!). Katalonija je na prekrasnom plavom Mediteranu, a obale Spanije zapljuskuje Atlantski okean "zuckasto-svijetlozelene boje. A, to je, priznacete, razlika kao izmedju neba i zemlje! Barcelona je fantastican grad koji ima sve za prekrasan zivot. Sto se, pak, tice barcelonske Ramble i njene pretrpanosti turistima, istu stvar cete konstatovati ako odete ljeti u Dubrovnik i prosetate se Stradunom (ako se zbog guzve budete mogli prosetati!). I, jos nesto. Titova, Socijalisticka Federativna Jugoslavija nije bila komunisticka zemlja, nego kako i samo njeno ime kaze - socijalisticka. Komunizam ("prema radu i potrebama") jos uvijek nije postojao nigdje na svijetu. Postojale su samo razlicite forme socijalizma. U Rusiji, na primjer, "centralizovani", a u Titovoj SFRJ "decentralizovani" socijalizam. Spanija je medju prvim zapadnim zemljama priznala Hrvatsku i Sloveniju...
Коста
Да, у СФРЈ (или било где на свету) није постојао комунизам као друштвено уређење, у дословном смислу те речи, већ само прелазни социјалистички облици, али су њом владали комунсити (чланови Савеза комуниста Југославије или СКЈ), па је према томе то била комунситичка држава. Иначе, у праву сте да је Каталуња "златна кокошка" Шпаније, и да то има особит значај за владу у Мардиду, ако се узме у обзир кад је у питању незавности те провинције, јер Шпанија нема готово никакве важније индустрије сем пљопривреде и туризма. Али није све у новцу, како предлажете. Има ту и доста шпанског шовинизма.
Preporučujem 2
Коста
Аутор као да "заборавља" да је Франко масовно насељавао Каталонију Шпанцима како би намерно променио демографски (и политички) састав провинције, као казну због њеног сецесионистичког става током грађанског рата, и да је та фашиситчка диктатура трајала до 1975. Успут, комунистичка Југославија није никада дипломатски признала Франкову Шпанију. Најутицајнији људи (и краљевска породица) у данашњој Шпанији имали су најприсније везе са Франком, који је такође омогућио Павелићу и другим усташким вођама да добију азил и буду сахрањени у тој земљи -- у којој је и данас фашистички поздрав свакодневна појава и јавно толерисана у сред ЕУ! Франков устав, баш као и садашњи, сматра Шпанију недељивом и све њене грађане "Шпанцима"! Ако има било какве аналогије са Балканом, онда је то недавна тврдња хрватске председнице да су сви држављани њене државе -- "Хрвати"!
Коста
@драган лучић -- Нису ни Шпанији мрске Франкови фалангисти (фашисти) који свакодневно, јавно, широм Шпаније (и Катаоније) дају фашстички поздрав уздигнуте руке. Нити било коме у ЕУ или Србији смета да је десничарска елита Шпаније, укључујући и краљевску породицу, била у присним односима са Франком. Срби миопчно виде Шпанију као проминентну ЕУ државу која не признаје независно Косово, али не виде да је Шпанија била међ' првима да призна независну Словенију и Хрватску.
Preporučujem 2
драган лучић
Сецесионисти хоће себе да представе као левицу. А није им мрска подршка каталонских фашиста. Нити им је страно да подрже сецесионистичке тежње другде, рецимо у Србији. Било је и Каталонаца у Франковим редовима. Мој пријатељ Каталонац, левичар, има једнако негативан став према властима у Мадриду и у Барцелони. Рођен у Барцелони где и сад живи, последњу деценију је по свом избору провео у Литванији и у Донбасу тако да није без искуства.
Preporučujem 3
Stevo
Paradoks sveta ogleda se u nedovrsenoj katedrali porodice Gaudija: Poznato je da je ta porodica stekla ogromno bogatstvo na plantatazama secerne trske na Kubi zahvaljujuci robovskom radu. Na dusi imaju na hiljade neretnih zivota, bede i smrti zbog ogromne zarade koja se i danas koristi za gradnju besmislene gradjevine koju hrli da vidi milioni tzv turista. Mislim da je turizam upravo u Barseloni dostigao tacku nepodnosljivosti.
Коста
Мени се лично не допда ни та катедрала, нити бло шта што је Гауди радио, али исто могу да кажем и за Пикаса за чију уметност неки плаћају дебеле суме новца. То је ставр уклуса, снобизна, и неке "аванагарде" која ме уопште не интрересује, као ни гротесна "уметност" Марине Абарамовић. То не мења чињеницу да Каталонија има право на независност, јер Каталонци нису Шпанци, никада били нити ће икада бити.
Preporučujem 6
Рђосав
- Каталуња има право на независност. Дефинисана нациiа, дефинисан iезик, дефинисана териториiа. И: не треба ми да се осећамо "дужни" Шпаниiи што не признаiе Косово - Шпаниiа iе међу првима признала самосталност Словениiе и Хрватске. А Каталуња iе проблем "у рангу" Словениiе, никако Косова! Косово iе "иредента", у рангу Iужног Тирола или Ердеља. Иредентизам се не признаiе - самоопредељење се признаiе. Важи и за Курдистан, коiи треба да добиiе независност, као и Каталониiа.
Коста
@драган лучић -- па кад полиција масовно одузима гласачке кутије онда није могуће добити 50%. Па и кад би којим чудом добили 50%, шпански устав то не би признао јер је Шпанија, баш као и за време Франка, проглашена недељивом" а сви њени грађани "Шпанцима." Рефрендум је дозвољен, али исход гласања је неважећи па и да 90% гласају за независност. Други је проблем да је Каталонија деценијама преплављена од Шпанаца оркестираном миграцијом Франковог режима и да је данас, поред чистих Шпанаца, добар део Каталонаца из мешаних бракова. Све је то вештачки створено, али чињеница је да Каталонци извнорно никада нису били Шпанци по националнсоти и да иамју неотуђиво право на незавонсот -- и поред веквне окупације и присилне асимилације.
Preporučujem 2
драган лучић
Кад успеју да извуку 50% становништва на референдум и да сви гласају за независност. Дотле не.
Preporučujem 2

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja