utorak, 24.11.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
petak, 25.01.2019. u 22:00 Toma Todorović
INTERVJU: Tihomir Nešić, jedan od najstarijih novinara

Najveće novinarsko zadovoljstvo bilo je pisati za „Politiku”

(Фото Т. Тодоровић)

Niš – Pune tri decenije Tihomir Nešić, danas penzioner, bio je novinar – stalni dopisnik „Politike” iz Niša. Tokom bogate novinarske karijere izveštavao je za naš list sa juga Srbije, Kosova, ali i iz Turske i Bugarske. Pitamo ga kada i kako se odlučio za novinarstvo i šta je na njega najviše uticalo da ostane u njemu?

Verujem da se, kao i ja, većina sticajem okolnosti našla u novinarstvu. Studirao sam pozorišnu režiju i svetsku književnost u Beogradu i počeo sam da pišem za „Student”. Uticao je na mene Dimitrije Tasić, koji je u tom listu radio. Kazao je: „Umesto da ti stalno dajem pozajmice, dođi, piši i zaradi.” Potpisivao sam se pseudonimom, Neša Zeljakov, spojivši imena očeve i majčine porodice. U „Studentu” je tada bila jaka ekipa čiji su članovi kasnije postali veliki majstori u ovom poslu: pored Tasića, Nebojša Dragosavac, Manjo Vukotić, Milan Vlajčić, Srba Manojlović i drugi. To je, valjda, uticalo da mi se dopadne plivanje u novinarskim brzacima. Međutim, stekao sam utisak da Beograd mene neće, ma koliko ga ja hteo, vratio sam se u svoj Niš.

Koji događaji su na vas ostavili najupečatljiviji utisak?

Dva slučaja. U oba se radilo o incidentima u niškim školama – revoltirani roditelj upao je u nišku školu tražeći suočenje sa nastavnicom zato što je, kako je tvrdio, maltretirala njegovu ćerku. Nastavnica nije htela da se suoči s njim, a nije pomoglo ni što mu je slala izvinjenja. Jasno, ja sam ga u svom tekstu žestoko napao. Sutradan je isti čovek došao i kod mene razjaren i izneo svoju stranu priče: devojčici je nekoliko dana pre događaja u školi umrla majka, a nastavnica ju je, zbog nekog prestupa, kaznila da čitav čas stoji. Tako se u mene urezala najstarija pouka ovog posla: uvek pitati i drugu stranu. U drugom slučaju pisao sam o direktoru preduzeća koji je optužen da je proneverio društvene pare. U kratkoj vesti sam se okomio na njega kao lopova. Posle desetak dana zove me direktor škole, u koju su išla i moja deca. Seda glava mi kaže: „Taj pritvoreni direktor ima u našoj školi dva đaka, koji su prestali da dolaze na nastavu. Majka, zabarikadirana s decom u stanu, teško pristaje na razgovor. Objasnila je da njenu decu drugovi nazivaju lopovima, da nju na poslu pitaju gde su joj ukradene pare, pa beže od vređanja.” Stari direktor zastade, pogleda me i reče: „Zvao sam te da ti to kažem, kako biste vi novinari videli kakve sve i koliko široke posledice može da ima ono što pišete.” Procenite koliko su te dve pouke važne za današnje novinarstvo.

Šta nikada nećete zaboraviti?

U Prištini sam sedamdesetih i osamdesetih godina mesece proveo izveštavajući u vreme najvećih talasanja. Teško je i pobrojati šta sam sve doživeo, sa kolegom Zejnelom Zejnelijem. On je, zbog svog imena i prezimena, iako je Goranac, neizmerno doprineo borbi za srpsko pitanje. Ali za taj rad ja sam (sa Dušanom Pešićem, dopisnikom iz Njujorka) jedne godine proglašen najboljim novinarom „Politike”.

Gde je bilo najteže i kako gledate na svoj rad u „Politici”?

Mnogo puta je bilo teško, ali još češće lepo. Ali zaista sam srećan što sam bio mrav u „Politici” u godinama kad je ona bila na vrhuncu u svom postojanju dužem od jednog veka. Kada je nekih dana štampana u po milion primeraka! Kada je, ne samo u Jugoslaviji, bilo najvažnije šta i kako piše „Politika”. Zato što su u njoj radili vrhunski majstori ovog posla, u svim oblastima. Ogromno zadovoljstvo donosio je uspeh kada tekst koji potpišete izbori mesto na stranicama „Politike”. To je bila borba svakodnevna, ali toliko slatka da je za ovaj posao vezivala kao magnet.

Koliko vas je novinarstvo „odvelo” u književnost?

Književnost je moja druga polovina. Ali književnim pisanjem sam više počeo da se bavim kad sam ozbiljno osetio opasnost kojom novinarstvo preti – površnost. Preko dana pisao sam za novine, a noću knjige. Kao u početku od novinarstva, i ovde je bilo zazora, pa mi je dugo trebalo da se odlučim na objavljivanje. Ipak, i tu sam, kao i novinar, bio produktivan – četrnaest objavljenih knjiga, ispričao nam je naš nekadašnji kolega.

Bogata karijera

Tihomir Nešić rođen je 1938. godine u Nišu. Studirao je režiju na Pozorišnoj akademiji u Beogradu (klasa Vjekoslava Afrića), diplomirao na Filološkom fakultetu u Beogradu, grupa za Opštu (svetsku) književnost. Od 1964. godine do 2007. godine profesionalno se bavio novinarstvom: počeo u listu „Student” pa „Mladost” u Beogradu, bio urednik kulturne rubrike niških „Narodnih novina” i pozorišni kritičar. Od 1974. do 2004. godine bio je stalni dopisnik lista „Politika” iz Niša. Od 1995. do 2005. godine bio je urednik izdavačkog preduzeća „Prosveta”... Bio je i član redakcije časopisa „Gradina”. Objavio je romane „Balkanski krst”, „Plod”, „Zadužbina na Vetrilu” i „Ispovest dobro dresiranog psa”, kao i brojne zbirke pripovedaka. Iz njegovog pera izašla je i knjiga putopisa „Kako kupiti sunce”, drama Zajednički ručak” i komedija „Predstava za pametne”... Za novinarski i književni rad više puta je nagrađivan.

Komentari1
d356f
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Ратко Спаић
Све честитке слављенику Тихомиру Нешићу и самом аутору интервјуа друга Томе Тодоровића. Лично сам, живећи у Нишу 30-так година, кроз познанство и на неки начин дружење, доживео незаборавну људску племенитост и доброту , те из мог угла сталног читаоца ненадмашне наше "Политике" ( већ 50 година од средњешколских дана), и саму виртоузност господина Нешића као списатеља бројних репортажа . На многаја љета - шаљем поздраве из далеког света.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja