subota, 19.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 17:20

Bitka za Severni put

Autor: Miroslav Lazanskinedelja, 27.01.2019. u 09:00

Vašington je odlučio da prihvati ruski izazov na Arktiku i da pošalje svoje ratne brodove Severnom morskom rutom. No, problem je što američka ratna mornarica nema dovoljan broj ledolomaca pa je pitanje kako će se američki brodovi probiti kroz led.

Iz Moskve odgovaraju „ da će samo brodovi pod ruskom zastavom imati ekskluzivno pravo da prevoze naftu i naftne derivate preko Severne morske rute”. Upravo zbog obezbeđivanja stalne prohodnosti Severnog morskog puta brodogradilište „Zvezda” iz Vladivostoka gradi ledolomac na atomski pogon „Lider”, kao i još tri atomska ledolomca iz projekta „22220”. Po svemu sudeći trka, ili bitka, za Arktik ulazi u završnu fazu.

A sve je počelo još u avgustu 2007. godine kada su dve ruske specijalne mini podmornice zaronile na dubinu od oko 4.000 metara pod Severnim polom i ostavile tamo rusku zastavu. Još tada je Rusija pod Vladimirom Putinom izašla iz strateške letargije u području Arktika, letargije u koju je zapala posle raspada Sovjetskog Saveza i kraja „hladnog rata”. U aprilu 2010. godine, na 60. godišnjicu prvog spuštanja padobranaca na to mesto, ruski padobranci doskočili su na Severni pol.

Tadašnji ruski predsednik Dmitrij Medvedev javno je proglasio Arktik novom bazom ruskih resursa za 21. vek. Nešto ranije, u maju 2009. godine Kremlj je doneo novi nacionalni strateški dokument o resursima i ulozi vojske u njihovom čuvanju. Autor dokumenta Nikola Petrušev vidi Arktik kao buduće potencijalno bojno polje. Razlozi su nafta, gas, kontrola plovnih puteva, bitka za Lomonosovljev greben.

Procene govore da Arktik krije oko 90 milijardi barela nafte i na hiljade milijardi kubičnih metara gasa. Skoro 25 odsto svetskih rezervi nafte i gasa nalazi se na dnu Severnog ledenog mora. Na Arktiku su i ogromna nalazišta železne rude, nikla i cinka, dok na području između Urala i centralnog Sibira leže rezerve sa oko 90 milijardi barela nafte.

Obnovljeno, ali osporavano strateško polaganje prava na Lomonosovljev greben odraz je jačanja Rusije kao svetske supersile i nadmoćne ruske pozicije snabdevača naftom i gasom. Rusija dokazuje da je Severni pol, zapravo, deo njenog kontinentalnog grebena, dakle, Moskva polaže pravo na Lomonosovljev greben, ali to isto čine i Kanada i Danska.

Naime, onaj ko sebi pripoji tu oblast dobija novu dodatnu teritoriju veličine Francuske, Nemačke i Italije zajedno, više od 1,12 miliona kvadratnih kilometara. Upravo zato je Rusija već  otvorila tri nove velike vojne baze na Arktiku.


(Foto Beta)

Ponovno je aktivirana baza i veliki vojni aerodrom Rogačevo na ostrvu Nova Zemlja. U području Barencovog mora otvorena je baza Narjan-Mar, a u neposrednoj blizini Severnog pola aerodrom sa ledenom pistom od 2.100 metara dužine. Ruska vojska formirala je i dve potpuno nove arktičke brigade, specijalno opremljene za ratovanje na tom prostoru.

Za vreme „hladnog rata”, oblast koja se prostire od vrha Norveške pa do Barencovog mora predstavljala je jednu od potencijalno glavnih lokacija za pomorske operacije NATO-a. Sa promenom geostrateške slike sveta po završetku „hladnog rata”, neki su Barencovo more izgubili iz vida, jer je ruska ratna flota čamila u Murmansku. No, kao posledica klimatskih promena značajno se smanjuje površina ledenog arktičkog pokrivača, prema nekim tvrdnjama on se godišnje smanjuje za devet procenata, mogućnost da Severni ledeni okean postane plovan tokom većeg dela godine obnavlja i pomorski značaj Barencovog mora.

Moskva najavljuje formiranje dve udarne grupe Ratne mornarice sa nosačima aviona i helikoptera upravo u tom području radi zaštite ekonomskih interesa i zaštite trgovinskih puteva, poput Severozapadnog prolaza. Ako Severozapadni prolaz postane ekonomski održiv, i tako put od istočne obale SAD kroz Panamski kanal skrati za oko 5.000 kilometara, onda će njegov strateški značaj biti veliki. Onaj ko kontroliše taj put ima i mogućnost strateške ucene. Kanada je zbog toga već poručila izgradnju osam novih ratnih brodova za patroliranje područjem Arktika i intenzivirala je vojne vežbe u toj oblasti.

Sa druge strane, za Moskvu je američki radar u bazi Tula na Grenlandu već godinama sporan, jer taj američki radar sa faziranom rešetkom čiji je cilj da upozorava na napad strateških balističkih raketa predstavlja grubo kršenje odredbi sovjetsko-američkog sporazuma o ABM iz 1972. godine po dva člana: član 6 i usaglašena izjava „F”. Radi podsećanja, član 6 ugovara o ABM, „Antibalistička odbrana”, dozvoljava stacioniranje takve radarske stanice samo na periferiji nacionalne teritorije, dok usaglašena izjava „F” utvrđuje precizno mesta stacioniranja radara sa faziranom rešetkom. SAD su obe tačke tog ugovora prekršile. U tom kontekstu za Rusiju se Arktik pojavljuje kao potencijalni „Četvrti front”.

Uz tri direktna pravca, koja sa zapada, istoka i juga vode ka Moskvi, tu je sada i arktički pravac sa prolazom Bering i američkim vojnim bazama na Aljasci. Zapravo, sa klimatskim promenama i topljenjem leda Bering postaje novi Gibraltar.

Zbog svega toga Rusija jača svoju inače najsnažniju flotu, Severnu, koja je stacionirana najvećim delom u lukama oko Murmanska, dok ruski avioni Tu-95 sve češće lete blizu NATO štaba u Bodeu u Norveškoj. Inače, NATO pojačava svoju prisutnost na severu Norveške, dok Finska sve više otvoreno flertuje sa NATO-om, zbog čega je Moskva i najavila određene kontrapoteze ukoliko se to približavanje Finske alijansi i nastavi.

Klima je oduvek bila saveznik Rusije u ratu...


Komentari74
1340d
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Zoran Jovanović
Kako se neko bori za uvećanje svoje teritorije za razliku od naših vlastodržaca koji smatraju da teritorija nije bitna.Nije bitna nama ali je itekako bitna drugima jer u sebi krije veliko bogatstvo.Pročitati knjigu "Ubica nacija" DŽona Perkinsa .
Леон Давидович
Јпш деведесетих, а и пре тога, имао сам обичај рећи како други народи туђе земље и народе прогласе за своје, а како се Срби ( боље речено српска политика) одричу и српских земаља и свог народа.
Preporučujem 16
Sasa Trajkovic
Resursi, resursi... ljudi moraju da se zapitaju da li iza cele priče o demokratizaciji i novom sv. poretku stoji nešto što se nekada pa i sada zove NEO kolonijalizam. Velikim silama ništa nije sveto kada su INTERESI velikih u pitanju. Ali postavlja se pitanje cene OVOG poduhvata, mogući RAT ali još veći problem EKOLOGIJE... Da li smi uopšte svesni kao civilizacija cene i mogućih rizika zarad čega i u ime čega?
Леон Давидович
@ Samoubistvo iz zasede Постоје наоружања која су првенствено намењена за агресију на неке земље, Исто тако постоје и наоружања која су првенствено намењена за одбрану неке земље. У томе је разлика. Неко утврђује своје обале да би се бранио од агресора други се наоружава да би далеко од своје земље преко океана и мора нападао друге државе.
Леон Давидович
@ Igor G. Samo što je za uništenje nosača aviona dovoljna i savremena podmornica koju je teško otkriti.
Miki
Rusija nije ozbiljan takmac Amerima za svetsku dominaciju. pitanje je da li je i SSSR ikad bio. možda u kratkom periodu posle WW2, pre nego što su Amerikanci izgradili ozbiljan nuklearni arsenal. ali i to je pitanje jer je SAD uvek imala nadmoćniju mornaricu i avijaciju. naravno da su Amerkinaci napali na SSSR verovatno bi dobili po njušci. zato i nisu. već su ih bockali sa strane, iscrpljivali i ideološki i ekonomski i na svaki mogući način... ovo ne kažem zato što mi se to dopada, naprotiv, više bih voleo da nije tako, ali...
Радо Мир
Грешка у старту. Русија није заинтересована за ''светску доминацију'', већ само тражи своје ''место под сунцем''. Односно, не пристаје на туђу доминацију над њом а Богами, ни на униполарни свет у коме ће доминирати (и свет терорисати) једна сила - амерички Хегемон. Тај период је већ прошао, на сцени су и други озбиљни играчи, а САД су тренутно у (шокантној по њих) фази привикавања на новонасталу ситуацију. Што пре то прихвате, опоравак ће бити краћи и лакши.
Preporučujem 31

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja