nedelja, 08.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:59

Svečano obeleženo 320 godina Karlovačkog mira

subota, 26.01.2019. u 15:53
(Фото Танјуг/Јарослав Пап)

Sremski Karlovci - U zgradi Magistrata u Sremskim Karlovcima je, povodom 320 godina od potpisivanja Karlovačkog mira, održana svečana akademija. Obeležavanje godišnjice tog značajnog događaja počelo je u podne, kada je u prisustvu predsednice Narodne Skupštine Republike Srbije Maja Gojković i brojnih drugih zvaničnika, kod Kapele mira pušteno 320 golubova, simbola mira.

„Danas obeležavamo 320 godina od potisivanja Ugovora koji je u mnogome odredio istoriju našeg kontinenta. Ovde gde putevi povezuju srednju Evropu sa istokom i danas se postavlja pitanjekoliko nam ti događaji mogu pomoći u sagledavanju ne samo prošlosti, već i okolnosti koji oblikuje aktuelni istorijski trenutak ovog dela našeg koninenta”, rekla je Maja Gojković.

„Pregovori i traženje rešenja kojim ni jedna strana neće biti potpuno zadovolna, ali ni jedna potpuno ponižena, najbolji su put da se zaustave stradanja i konflikti. To je ujedno i podsećanja na važnost principa jednakosti, ravnopravnosti i dijaloga”, izjavila je ona i napomenula da su upravo ova načela prvi put primenjena tada u Sreskim Karlovcima.

„Mi koji smo se, ne jednom suočili sa činjenicom da sukobe nekada ne možemo da sprečimo znamo da je važno da učinimo sve je u našj moći da ih izbegnemo. Put mira i prosperiteta je jedini put za nas. Evropa se i danas suočava sa mnogobrojnim političkim i ekonomskim interesima i razlikama”, rekla je Gojkovićeva i naglasila da se Srbija „opet nalazi na vetrometini između Zapada i Istoka, ali da sama bira svoj put polazeći od nacionalnih interesa”.

„Sremski Karlovci nisu slučajno odabrani za tačku mirovne misije. Ovde se ne ističu razlike, nego se neguje posebnost. Ovo je duhovni i kulturni centar Srbije. Razvoju naše države Karlovci doprinose do današnjih dana”, rekao je predsednik karlovačke opštine Nenad Milenković.

Karlovački mir, kojim je stavljena tačka na 16-godišnji Veliki bečki rat, potpisan je 26. januara 1699. godine u Sremskim Karlovcima između Austrije, Poljske, Venecije i Rusije - članica Svete lige, s jedne strane, i Turske, s druge strane, a uz posredovanje Engleske i Holandije, prenosi Tanjug.


Komentari5
f14ce
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Леон Давидович
Један од најзаслужнијих за пораз Османлија код Сенте 1697. године што је управо приморало Османлије на мир био је оберкапетан Арада и заповедник моришке милиције Јован Текелија. Он је војску Јевгенија Савојског ноћу према зпровео кроз ритове до Сенте где су у одлучној битци потукли Османлије. Иначе Срби су чинили половину аустријске војске у то доба.
islam hajrudin
Srbi kao narod apsolutno moraju bolje iscitavati "povijesne silnice". Ovo je rat koji je imao za posljedicu premestanje Pecke Patrijarsije izvan historijskih granica Srbije ,zbog pogresnog izbora tadasnje srpske elite a pogotovo SPC,jer su ostavili narod u Srbiji a oni presli Savu i dobili ne male povlastice od Habzburga. Od tada pocinje i sistematsko albansko naseljavanje Kosova koje je tada postalo prakticki napustena zemlja. Tako da posteno govoreci,sa Srpske strane bi ovo trebalo da se procenjuje isto kao i Oluja 1995.
Vladislav MARJANOVIC
Sta je ovo, evo neko doba, pa se svaki istorijski dogadjaj u politicko slavlje pretvara? Godisnjica sledi godisnjicu cak i onda kada Srbija kao drzava vec bezmalo 250 godina nije postojala! Nema spora da je Karlovacki mir ima veliki znacaj u istoriji diplomatije i medjunarodnih politickih odnosa, ali zar ne bi trebalo ostaviti istoricarima da taj dogadjaj kriticki analiziraju potkrepljujci ih novim saznanjima umesto da ih dnevna politika iskoriscava u propagandisticke svrhe? Uostalom, sva ta svecarenja i poigravanja istorijom vise kostaju nego sto donose korist bilo razvoju drustva, bilo saznanju o proslosti. Zar ne bi bilo bolje da se sredstva ulozena za proslave istorijskih datuma preusmere u obzazovanje novih naucnih kadrova, podsticanje njihove kreativnosti i u njihovo stalno zaposljavanje u struci? Narodima ne trebaju mitovi vec sposobnost kritickog suocavanja sa prosloscu u interesu izgradnje jednog boljeg, humanijeg i pravednijeg drustva, a to moze da im pruzi samo istorija.
Raca Milosavljevic
... eto jos jednog podsecanja kako borba za opstanak Srba nikada nije bila laka,nikada nije prestajala ... i danas smo zivi svedoci toga i placamo taj danak borbe za slobodu ...
Sotir Gardačić
Mi smo u tom ratu bili kao narod skoro istrebljeni. Austrija nas je u tom ratu izdala. Inače, ovaj rat je bio velika prekretnica i početak inferiornosti Osmanskog carstva. Austrija i Turska ratovaće celi 18. vek za Srbiju! A, nakon Francuske revolucije Habzburzi više neće ratovati protiv Turske. Sveta liga konačno se raspala nakon Krimskog rata ali zato formiraće se Centralne sile koje će ratovati u Prvom i Drugom svetskom ratu, a nakon Hladnog rata formiraće EU!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja