petak, 06.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 19:17
POLITIKIN VREMEPLOV

Skadarlija – najlepši sokak stare boemije

Od stare beogradske četvrti, na koju se podsećamo ovim fotografijama, malo toga je ostalo: trošne kuće, hanovi, kafane i njeni legendarni stanovnici preselili su se u uspomene
Autor: Miroslav Stefanovićsubota, 26.01.2019. u 22:15
Зетска улица у Београду пре 85 година (Фотографије из „Политикине” фотодокументације)

Džombasta, turska kaldrma i kućice oblepljene blatom, sa krovovima od ćeramide. Poneka je imala i doksate. Dvorišta ograđena tarabama iza kojih su se nazirale uređene bašte i česme. Takvu sliku Skadarlije od pre 85 godina ne morate da zamišljate. U fotodokumentaciji „Politike” postoje autentične fotografije o izgledu Skadarske i Zetske ulice iz 1933. godine kad su mnoge kućice uporno odolevale zubu vremena, a druge su rušene da bi ustupile mesto modernim zgradama.

Naša prestonica je 1900. godine imala oko 90.000 stanovnika i čak 14 skadarlijskih kafana. U njima se živelo skromno i najčešće su bile utočište siromašnih. Deca su se bezbrižno igrala u kaldrmisanom sokaku, s jeseni su tuda prolazili nadničari da bi, sekirom i ručnom testerom, stanovnicima celog kraja spremili drva za duge i ledene zimske noći, domaćice su išle na Bajlonijevu pijacu, a one druge su se povrćem i voćem snabdevale iz svojih bašti.

Kafane su opstale

Što se kafana tiče, najveći broj je porušen, neke su opstale, pa traju i danas, ali je zato ulaz u Skadarliju potpuno promenjen. Fotografi su zabeležili da je tih godina već postojala zgrada sadašnjeg Doma Vojske, kao i ona na početku aktuelnog Bulevara despota Stefana.

O prošlosti Skadarlije ispisane su mnoge stranice, ali samo fotografije mogu da dočaraju kako je izgledala pre skoro devet decenija. Turci i Srbi je naseljavaju 1835. godine, podižući prve kuće sa baštama, tako da je zauzimala prostor između Stambol kapije i Vidin kapije. Kroz centar tadašnje Skadarske ulice prolazio je zid, a iznad njega vodovod, povezujući Terazije i česme u skadarlijskoj mahali. U podnožju zida brzo su počeli da se grade hanovi, preteče kafana.

Nekada su se deca igrala u Skadarliji

U Zetskoj i Skadarskoj ulici oko 1933. godine još je bilo kuća sa doksatom. Da bi okolina promenila izgled i dobila veće i modernije zgrade, pojedine kuće su morale da budu srušene. Autentičnost je najduže sačuvala Skadarska ulica, krivudava, uska, sa kaldrmom i potočićem koji je, kad padne kiša ili se topi sneg, tekao po sredini. Upamćen je tu i poneki jendek, posebno omražen od kafanskih gostiju.

Mnoge kuće su opstajale i tridesetih godina 20. veka, što se vidi i na nekoliko fotografija. Malobrojne ulične svetiljke nisu bile dovoljne da proteraju mrak, u kućama bi čkiljila poneka sijalica.

Menjala je lice Skadarlija, dobijala nove žitelje i nove kafane. Nekih, nažalost, odavno nema: „Bum keler”, „Vuk Karadžić”, „Bandist”, „Mala pivara”. Stalni gosti bili su glumci, pesnici, slikari, pripovedači, novinari. Ko zna koliko je prijateljstava ovde iskovano, vina i rakije popijeno, razne hrane utrošeno. I mnoge ljubavi su baš u skadarlijskim kafanama buknule. Neke su imale srećan kraj, druge su ostale neostvarene. Pisac Janko Veselinović je bio zaljubljen u glumicu Velu Negrinovu „za kojom je uzdisalo pola Beograda”.

Ljubav se nije posrećila ni pesniku Vojislavu Iliću. Stihovima je ovekovečio lepotu glumice Zorke Kolarović Teodosić, ali ni to nije pomoglo „da ga primeti”. Nažalost, ona je u poznim godinama od svih bila zaboravljena...

Omiljeno mesto srpskih pisaca

Skadarlija je bila i ostala najlepši sokak stare beogradske boemije. Važilo je pravilo „da ako nisi viđen u Skadarliji, nisi boem”. Čuveni frulaš Sava Jeremić počeo je da svira 1928. godine upravo u ovdašnjim kafanama. Skadarlijska dama ovog doba, glumica Ljiljana Jakšić skoro dve decenije se druži sa gostima, recitujući stihove Tina Ujevića, Đure Jakšića, Vladislava Petkovića Disa, Duška Radovića.

– Goste doživljavam kao da su došli kod mene u kuću pa nastojim da ih zabavim, da im veče bude što prijatnije – kaže ona.

Od stare Skadarlije, na koju se podsećamo ovim fotografijama, gotovo da je malo toga ostalo. Trošne kuće, hanovi, kafane i, naravno, mnogi njeni legendarni stanovnici preselili su se u uspomene gde im je, sasvim sigurno, najlepše i najsigurnije.

Stvarali je dobri ljudi

Poznati violinista i hroničar Skadarlije Jovan Malešević Tuto s oduševljenjem i nostalgijom je govorio o ovoj boemskoj četvrti: „Skadarliju su stvarali dobri, porodični ljudi, domaćini, trgovci, ugledni građani, ali i mnogi koji su imali boemsku crtu, bili slobodniji u ophođenju i čije su profesije slobodnije – slikari, pisci, novinari, glumci. Svi su voleli pesmu. Onu pravu, narodnu muziku. Voleli su da slušaju i moju violinu. Često su mi govorili: Sviraj, Tuto, ne prestaj!”

Dert do zore zbog Sofke

Čuvena pevačica sevdalinki Sofka Nikolić Skadarliju je davne 1932. godine opisala ovako:

„Zima, sneg pošteno napadao, čeka se Nova godina. Idemo iz jedne u drugu kafanu, ja, moj muž Paja Nikolić, koji je svirao violinu, i još 25 njegovih muzičara. Skadarlija se ori od pesme, igre i veselja. Gazim sneg u svečanim cipelama, haljina mi se vuče po njemu, ogrnuta sam nekim lakim kaputom, ali hladnoću ne osećam. Urnebes je nastao kad smo, tačno u ponoć, ušli u kafanu „Tri šešira”, kako je i bilo dogovoreno. Zapevam onu čuvenu pesmu „Kolika je Jahorina planina”, a odmah potom i „Cojle, Manojle”. Počnu da lete čaše i tanjiri, srča na sve strane. Niko ne sedi, svi pevaju i aplaudiraju. Dert kakav se retko viđa. I, tako do zore. Sledeće večeri sve ispočetka. Naravno, u nekoj drugoj skadarlijskoj kafani...”


Komentari3
4d634
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Dragan Jovic
Treba biti umesan i zaraditi Turizam i turisti kad hoce neka dodju pa neka ih Zasto ne Mada nesto mi se cini da bas i nismo umesni
DJUZA
Na samom ulasku u Skadarliju beogradske vlasti dozvolile su da se otvori Pizzeria ! Ko je doneo ovaku i sramotnu odluku ? Za koje pare srpski kukolji prodadose srce Beograda ? SRAM VAS BILO !
sacuvajmo staro
Bila je lepsa i ona Skadarlija od pre 50 i manje godina, nego ova danas,u kojoj je najvaznije ubaciti sto vise gostiju u kafanu, gde hrana nije dobrog kvaliteta /domaca/kao ranije, gde se muzika mesa sa muzikom iz dve susedne kafane, a od umetnickog programa su ostale samo price "kako je to nekada bilo".A previse se rusi ispod Skadarlije i podize jeftina dominatna novogradnja, koja brise istoriju i arhitekturu starog Beograda.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja