subota, 20.04.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:49
RAZGOVOR NEDELjE: patrijarh srpski IRINEJ

„Politika” se odupire napadu na dušu srpskog naroda

Autor: Jelena Čalijanedelja, 27.01.2019. u 09:00
(Фото ТВ Храм/ђакон Драган С. Танасијевић)

Nismo mogli lepše da započnemo razgovor za naš najstariji dnevni list, nego rečima o najslavnijem i najsvetijem iz roda našeg i o njegovom nasleđu. I „Politika”, koja je upravo proslavila 115. godinu izlaženja, dragoceni je deo duhovnog i kulturnog nasleđa Svetog Save. „Politika” je izuzetno važna jer je, na primer, jedna od srpskih dnevnih novina koja se odupire napadu šunda, tabloidnog novinarstva na srpsku kulturu, zapravo na dušu srpskog naroda.

Na taj način, čuvajući našu kulturu, javnu reč, srpsko pismo, svedoci smo da se najvažniji srpski dnevni list sa svojim novinarima i poslenicima učio i naučio od Svetog Save.

A veličinu i značaj njegove ličnosti i dela, možemo da posmatramo s različitih strana, kroz ključni doprinos u mnogim oblastima: teologiji i filosofiji, arhitekturi i građevinarstvu, politici i diplomatiji, umetnosti i književnosti, medicini... U nekim od pobrojanih oblasti, on sam se ostvario kroz Bogom mu darovane talente, a u drugim je stvorio uslove i atmosferu u društvu za sveobuhvatni razvoj i napredak.

Čini mi se da bi bilo dovoljno reći samo to da je prvi poglavar autokefalne Srpske crkve u isto vreme i začetnik osamostaljene srpske književnosti. Ta dva procesa ključna za samostalnost srpske kulture i njeno trajno uključivanje u svetsku kulturu, voljom Božjom, odigrala su se preko jedne ličnosti, preko Svetog Save. I da, napokon, rečima ovog anđela Srpske crkve i naroda kažem šta danas od njega možemo da naučimo. „Trudom svojim sve ćete steći”, učio je Sveti Sava savremenike. Dakle, i danas nam on isto poručuje: trudite se oko svakog dobrog dela i ne odustajte. Bilo da se radi o napretku ličnom, bilo porodičnom, o napretku zajednice sela, grada, ulice u kojoj živite, a pogotovo srpskih država. Budite vredni, trudite se, a Gospod će, molitvama Svetog Save, i kada ne vidite rezultate vašeg truda i rada, blagosloviti ono što preduzimate.

Kako će biti obeležen veliki jubilej Srpske pravoslavne crkve: da li je već poznato ko će od pravoslavnih patrijaraha prisustvovati centralnom obeležavanju početkom oktobra?

Značaj i karakter jubileja uslovljavaju i način njegovog obeležavanja. Na prvom mestu, osam vekova od darovane autokefalije Srpskoj crkvi proslaviće se hrišćanski i molitveno. Dobivši titulu arhiepiskopa sve srpske i pomorske zemlje, Sveti Sava je svoju arhipastirsku službu započeo u Domu Spasovom, u manastiru Žiči. U toj svetinji, našem prvom crkvenom središtu, srpski arhijereji, naš Sveti sabor, početkom oktobra meseca, sabraće se oko Prestola Božjeg, da bi tako veliku godišnjicu proslavila i zemaljska i nebeska Srbija, sa Svetim Savom na čelu i svim svetima iz roda našeg. Svetu službu ćemo potom služiti i u Pećkoj patrijaršiji, našem drevnom i istorijskom sedištu. Proslava je već počela na našem Bogoslovskom fakultetu koji je prethodnog meseca organizovao međunarodni naučni skup posvećen samostalnosti i osmovekovnom doprinosu Srpske pravoslavne crkve istoriji, teologiji i kulturi srpskog naroda. Planirano je i mnoštvo izložbi, koncerata, akademija, kako onih u prestonici, tako i širom eparhija Srpske pravoslavne crkve u zemlji i dijaspori. Koristim ovu priliku da čestitam svem srpstvu ovaj divan i veliki jubilej, koji svaki Srbin i svaka Srpkinja treba da doživi kao praznik.

Jedno od najozbiljnijih pitanja s kojima se suočava naša država ali i Srpska pravoslavna crkva jeste pitanje Kosova i Metohije. Sveti arhijerejski sabor Srpske pravoslavne crkve početkom novembra ponovio je stav da se ni po koju cenu ne sme dovesti u pitanje puni suverenitet i integritet Srbije na Kosovu i Metohiji. U međuvremenu, dogodili su se problemi sa uvođenjem taksa od 100 odsto na srpske proizvode, najave ukidanja granice između Albanije i Kosova i Metohije. Kako gledate na te najnovije pritiske na naš narod i našu državu koji se nesumnjivo pojačavaju?

Pojačavanje tih spoljnih pritisaka treba da dovede do snažnijeg jedinstva naroda i države u odbrani suverenih prava i integriteta države. To jedinstvo ne bi trebalo da narušavaju unutrašnje razmirice. Socijalni problemi i nezadovoljstvo, koje postoje kod nekih slojeva društva, ne treba da cepaju narodno biće, posebno imajući u vidu istovremeno osnivanje još jedne albanske vojske, sprečavanje snabdevanja srpskih ustanova, bolnica, škola i drugog na Kosovu i Metohiji. Sa velikom brigom sam pratio nedavne demonstracije na ulicama Banjaluke. Oni koji ne žele dobro Republici Srpskoj i srpskom narodu, tada su bili zadovoljni. Ne vidim da će biti koristi za narod ni od podsticanja na takve proteste u Beogradu i širom Srbije. Možda neko ne vidi ili ne želi da vidi, ali svi ti procesi jesu povezani. Država i državni organi imaju obavezu da se više angažuju na stvaranju demokratske atmosfere, mira i saradnje u društvu, na rešavanju problema svih slojeva, pogotovo onih koji svojim visokim obrazovanjem i znanjem treba da budu uzor svima.

Kao što je sa garancijama svetskih sila osnovana Republika Srpska, molim se Bogu i nadam se da će doći čas kada će vođe tih država prihvatiti činjenicu da srpski narod nikada neće odustati od Kosova i Metohije, svoje zavetne zemlje, i da će zajedno sa Rusijom, našom saveznicom i zaštitnicom, našim državnim vođstvom i predstavnicima Albanaca usaglasiti rešenje po kome će oba naroda nastaviti da žive u miru.

Kakvi Vama izveštaji stižu s Kosova i Metohije od našeg sveštenstva i monaštva, iz Eparhije raško-prizrenske? Kako izgleda njihov svakodnevni život i borba za očuvanje naših svetinja?

Kada god mogu i lično boravim na Kosovu i Metohiji, jer je sedište Srpske pravoslavne crkve u Pećkoj patrijaršiji, a taj naš manastir je stavropigijalni, u neposrednoj nadležnosti patrijarha. Tada čujem i vidim šta se događa s našim ljudima i severno i južno od reke Ibar. Većina našeg naroda u ostalim delovima Srbije, kao i svuda po svetu gde živi slobodno, ne može da pojmi da kod naroda i sveštenstva postoji stalna strepnja za sutrašnji dan, za bezbednost dece, kuća, svetinja... S tim se naš narod tamo, nažalost, saživeo, jer na Kosovu i Metohiji je tako od ropstva pod osmanskom vlašću, koja je najmila planinska plemena da budu krvnici porobljenim hrišćanima. Zulum je nastavljen i za vreme dva svetska rata. Problemi su sakrivani tokom poluvekovne vladavine jugoslovenskih komunista. Svedočanstvo o tome je i obimna knjiga blaženog spomena patrijarha Pavla, pod naslovom „Izveštaji s raspetog Kosova i Metohije”, hronika neprestanog nasilja i progona Srba u vreme Titove Jugoslavije. Ali, odgovornost je i naša, srpska. Udaljavali smo se od Boga, Crkve, Srpstva. Udaljavali smo se sami od sebe. Sve nam je bilo, a nekima i danas jeste, preče od Srpstva i Pravoslavlja. Bog uvek ostavlja priliku i na različite načine nas poziva da se pokajemo i ispravimo: da budemo jedinstveni u zaštiti svog naroda i svojih svetinja na Kosovu i Metohiji. Najvažnije je da ne budemo malodušni, da se unapred ne predajemo. Na kraju, Gospod Bog je gospodar istorije. Budimo verni Bogu i Crkvi, Svetom Savi i caru Lazaru – a Bog nas neće zaboraviti, ni nas, ni naše Kosovo, ni našu Metohiju!

Kao što je s garancijama svetskih sila osnovana Republika Srpska, molim se Bogu i nadam se da će doći čas kada će vođe tih država prihvatiti činjenicu da srpski narod nikada neće odustati od Kosova i Metohije, svoje zavetne zemlje, i da će zajedno s Rusijom, našom saveznicom i zaštitnicom, našim državnim vođstvom i predstavnicima Albanaca usaglasiti rešenje po kome će oba naroda nastaviti da žive u miru

Veliko iskušenje za pravoslavni svet svakako predstavlja nedavno davanje tomosa o autokefalnosti novoformiranoj pravoslavnoj crkvi u Ukrajini, koji je potpisao vaseljenski patrijarh Vartolomej. Srpska pravoslavna crkva više puta je ukazala da i ranije odluke u vezi s „ukrajinskim pitanjem” predstavljaju kršenje kanonskog poretka. Koliko je stvarna opasnost da na ovaj način bude „rešeno” pitanje nekanonskih i nepriznatih crkvenih struktura pre svega u Makedoniji, a možda i u Crnoj Gori i kakav je stav Srpske pravoslavne crkve u vezi s ovim strukturama u dve susedne države?

Dobro ste istakli da je naša crkva blagovremeno reagovala i ukazivala na kršenje svetih kanona. Osećam obavezu da ponovim da mi nismo ni protiv Grka, ni protiv Rusa, ni za Grke, ni za Ruse. Srpska crkva je isključivo za poštovanje svetih kanona i vekovnog poretka ustanovljenog tim kanonima, što jednostavno znači da smo i za jedne i za druge. Naravno da smo za Ruse i Rusku pravoslavnu crkvu, jednokrvnu braću i sestre, koji nam vekovima pomažu u teškim okolnostima. Ali, naravno i da smo za našu Majku crkvu, Carigradsku patrijaršiju koja nam je pre osam vekova dala samostalnost i mi smo od tada, kao i druge autokefalne crkve, uključujući i Carigradsku crkvu, među sobom ravnopravni. Patrijarh naše Majke crkve je prvi među jednakima. Srpska crkva, a verujem ni druge pravoslavne crkve, neće prihvatiti nekog pravoslavnog papu. Ukoliko bi prihvatile prestale bi da budu pravoslavne. Srpska crkva ne prihvata, niti će prihvatiti legalizovanje raskola u Ukrajini, kao zakonitog stanja, a pogotovo neće prihvatiti ukoliko se takve ambicije pokažu na njenom kanonskom području. Ono što je Carigrad uradio u Kijevu, majci ruskih gradova, za Srpsku crkvu je ništavno. Ukrajina ima svoju kanonsku crkvu koja ima svog zakonitog poglavara mitropolita Onufrija. Druge ne poznajemo i nećemo ih upoznati. U Fanaru znaju da je u okrilju Srpske pravoslavne crkve autonomna Ohridska arhiepiskopija, koja ima svog poglavara arhiepiskopa Jovana i tu sa stanovišta kanona, mogućnosti spasenja vernih, vršenja svetih tajni ne postoji nijedan problem ni za koga. Bilo da sebe smatra Srbinom, bilo Makedoncem, Severnomakedoncem, Bugarinom, Romom, Grkom, svejedno. Svi mogu da pristupe čaši spasenja. Stoga ne vidim da postoji mogućnost za bilo kakav izgovor za uplitanje u kanonsku teritoriju Srpske crkve. To bi bila neka pseudoduhovna verzija NATO „milosrdnog anđela”. Tek je u Crnoj Gori sve jasno. To jeste druga država i s tim nemamo problem. Ali svi pravoslavni vernici tamo pripadaju Srpskoj pravoslavnoj crkvi i, osim jednog broja Rusa koji u Crnoj Gori razvijaju biznis i tako unapređuju državu, gotovo svi su Srbi. Šta bi tu bilo ko imao da traži?

Kakvi su odnosi s drugim hrišćanskim crkvama, pre svega s Rimokatoličkom crkvom i Vatikanom? Koliko crkvena diplomatija može da pomogne u širenju svesti među evropskim državama o značaju Kosova i Metohije za našu crkvu i naš narod?

Odnosi s Rimokatoličkom crkvom se odvijaju na više nivoa. Na nivou parohija, gradova i sela, gde se mi, mislim na Bačku i Banat gde ima najviše braće rimokatolika, trudimo da im i u crkvenom životu, ali i u društvenom životu, uopšte ništa ne nedostaje. Da ne budu ometani ni u čemu, da Srbiju doživljavaju kao svoju državu. To je stav i naših episkopa u tim eparhijama, sveštenika, a takav je stav i naše države. Ukoliko, u tom pogledu, nismo u nečemu uspeli, i naši se sugrađani rimokatolici, ne osećaju konformno, svi do kojih to stoji, treba da se, u okviru raspoloživih mogućnosti, trude se da to ispravi. Lično bih bio presrećan ukoliko bi takav stav imalo vođstvo Rimokatoličke crkve u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. U Hrvatskoj postoje ohrabrujući znaci da ima i novih vetrova i da će se situacija popravljati. Naše ljude ponekad obeshrabri činjenica da se različite proustaške agitacije, lažiranje istorije, stradanja u Jasenovcu i slično, održavaju u prostorijama Rimokatoličke crkve u Zagrebu i drugim mestima. Ali, naša crkva u Republici Hrvatskoj, njeni mladi episkopi i sveštenici, moli se za dobro i radi za dobro svih i da bi svima bilo bolje. Molim se Bogu da njihove molitve i njihov rad, kao i molitve i dela braće rimokatolika, donesu dobro svima u toj državi.

Odnosi Srpske crkve s Vatikanom ili Svetom stolicom unapređeni su kroz dijalog koji se odvija na više nivoa: kroz susrete, razgovore i razmenu mišljenja Sinodovih tela s državnim sekretarima i vatikanskim zvaničnicima, kroz učešće predstavnika Srpske crkve u mešovitoj komisiji za dijalog dve crkve; na akademskom nivou kroz saradnju Bogoslovskog fakulteta s Lateranskim univerzitetom, kroz naučna istraživanja i saradnju Patrijaršijske biblioteke s Arhivom Vatikana. Generalno ima stvari u kojima se slažemo, ali ima i onih drugih. Lično, visoko cenim odluku pape Franje da odbaci uniju, a posebno pristup sagledavanju pitanja uloge kardinala Stepinca, na čemu sam i lično zahvalan. Moramo ceniti i stav Vatikana koji nije priznao lažnu državu Kosovo.

Kako vidite mesto i ulogu Srpske pravoslavne crkve u savremenom srpskom društvu? Gde je već dala svoj značajni doprinos društvu, a gde bi mogla da ojača svoju ulogu?

Na ovako važno i složeno pitanje odgovor bi morao biti opširan makar koliko naš današnji razgovor. Stoga ću pokušati da kroz par kratkih primera odgovorim kakvo, po mišljenju srpskog patrijarha, treba da bude mesto crkve u društvu. S tom mišlju sam i počeo današnji razgovor s vama, ukazujući da je i „Politika” sa svojim krštenim poslenicima deo duhovnog i kulturnog nasleđa Svetog Save, što znači deo crkve. Ili, pre izvesnog vremena, novinar iz Zagreba, rimokatolik, iskren, i rekao bih i čestit čovek, pitao me je: zašto se u ustanovama i preduzećima lomi slavski kolač, da li je to zloupotreba? Rekao sam mu da je čovek jedinstvena ličnost i da nije hrišćanin samo u hramu ili kod kuće, po podne privatno, nego je hrišćanin koji tako živi i postupa uvek i svuda. A Srbi, i ako nisu učili veronauku, slavili su krsnu slavu i tako u srce usadili suštinu vere, da je Hristos uvek između nas i s nama. Stoga slave sveca zaštitnika i u domu, i u preduzeću, vojsci, školi. Zato i jeste Hristos uvek s nama, s pravoslavnim Srbima. Zato smo i opstali što je On s nama i mi s Njim. Ili opet, uobičajeno je da se kaže u medijima: Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici, misleći valjda pri tome da su crkva vladike, monasi i sveštenici, a vernici su nešto drugo. Ne, svi smo crkva pravoslavna. Vladike, sveštenici, narod, svi smo crkva. I kada ukazujemo, kao danas, da lične ili interese manje grupe ne treba stavljati ispred interesa države ili Kosova i Metohije, mi se obraćamo našoj vernoj deci. Isto i kada od odgovornih tražimo da osujete trovanje naroda šundom i pornografijom u medijima, to ukazujemo deci naše crkve, i mislimo da o tome treba da vode brigu kao odgovorni ljudi, hrišćani i roditelji. I slično... Znači crkva smo Hristova, i mi koji se danas molimo, radimo, volimo, vaspitavamo, spasavamo, zajedno s našim precima od Svetog Save Nemanjića, pa i pre njega. I uvek smo deo crkve, ne samo u hramu, nego i na poslu, na ulici, školi, pa i u kafani, uvek treba da postupamo kao hrišćani, kao verna deca Svetog Save. U to ime, čestitam svima današnji praznik, sa željom da se u ovoj jubilarnoj godini svi poučimo delom prvog srpskog arhiepiskopa.


Komentari25
f42f5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Миле Врачарац
Да ли је Св.Синод СПЦ против демонстрација у БЛ и БГД-у? Колику тежину о овом политичком питању има лични став Патријарха?
Миро Марковић
Почео сам да читам "Политику" још као дете. Уживао сам да читам текстове баш из "Политике", јер су ми били забавнији од старог буквара и прве читанке. Имам 88 година а још увек читам "Политику". У последњих десетак година смо сви дознали да наше србско писмо није било написано од стране грчког калуђера Кирила, већ да је оно потекло из древне србске културе, чији трагови су откривени у Винчи, Лепенском Виру и још око 50-так налазишта широм Поморавља и Подунавља. Њихова старост је око 5 до 6 хиљада година пре Нове ере, т.ј, пре Христа. Од када знам за себе, српско писмо је погрешно називано "ћирилица". У овом разговору са патријархом Иринијем, писац овог чланка је по први пут написао реч "србско писмо" и то је "Политика" објавила. Овим желим да кажем велико СПАСИБО (изворна србска реч) уреднику "Политике" на храбрости да ову истину објави.
pera
Dobro govori Patrijarh Irinejda sacuvamo Kosovo!Dakle postovati Rezoluciju 1244 i to je jasno ko dan.Ali,nije mi jasno zasto nasi politicari a pogotovu nas predsednik ne insistiraju na tome????
Glas koncila
E vala bas.
nenad markovic
pod tim kraljevstvom verovatno mislite na sire podrucje beograda( za ono izvan niste zainteresovani)

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja