subota, 20.04.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:49

Pomirenje dve crkve na Floridi

Hramovi Svetog Save i Svetog Đorđa u gradiću Sent Pitersburgu imaju otprilike podjednak broj vernika, oko 300 srpskih porodica
Autor: Vladimir Vukasovićnedelja, 27.01.2019. u 19:30
Цр­ква Све­тог Са­ве је са­гра­ђе­на 1978. го­ди­не (Фо­то В. Ву­ка­со­вић)

Od našeg specijalnog izveštača
Sent Pitersburg – Nedelja je i pastva se uoči službe okuplja pred crkvom posvećenom Svetom Savi, ali ne na beogradskom Vračaru niti bilo gde u Srbiji već u Sankt Peterburgu. Samo, ispred crkve, kao i unutra, pokraj oltara, istaknuta je, osim srpske, i zastava Sjedinjenih Američkih Država. Zima je a da nema snega, nema ni mraza, nego je temperatura letnja, jedva malo ispod trideset stepeni Celzijusa. Ovaj je Sankt Peterburg, naime, u američkoj državi Floridi i zapravo se njegovo ime izgovara Sent Pitersburg ili, kako ga lokalci češće zovu s neposrednošću tipičnom za Amerikance, u ovom slučaju gotovo ikonoklastičnom, Sent Pit – Sveti Pera.

Koliko je tačno Srba u Sent Pitersburgu, nije sasvim jasno. U crkvu manje-više redovno dolazi oko 600 porodica, ali mora da ima i ateista. Veruje se da je u ovom gradu sada ukupno oko 10.000 ljudi poreklom iz bivše Jugoslavije. Među njima su i potomci prethodnih generacija imigranata koji više i ne govore i ne razumeju srpski, ali poneki zato na njemu pevaju u crkvenom horu.

Bez onih podela za koje kažu da su karakteristične za Srbe izgleda da se ni ovde nije moglo. Tako su u ovom američkom Sankt Peterburgu boj decenijama vodili Sveti Sava i Sveti Đorđe, svaki sa otprilike podjednakim brojem vernika od nekih 300 porodica na svakoj strani.

Crkvene službe su srpski pravoslavci u Sent Pitersburgu počeli organizovati pre šezdesetak godina, u običnoj kući, zahvaljujući članicama Kola srpskih sestara. Od novčanih priloga Crkva Svetog Save je sagrađena 1978. godine, priča novinarima iz Srbija jedan od domaćina, Čeda. Nakon službe, tokom ručka u parohijskom domu, u razgovoru s raznim vernicima, detalj po detalj saznajemo šta se potom desilo: mada su i Crkvu Svetog Save dizali dražinci, pa i ljotićevci, ispostavilo se da i ovde, kao i drugde u SAD među emigrantima nakon Drugog svetskog rata, ima većih četnika od četnika, onih koji SPC nisu priznavali jer su smatrali da su je „kidnapovali” komunisti. Ti su se odvojili i počeli da skupljaju novac za svoju crkvu, izbegavajući sva zajednička druženja „naivčina” i „izdajnika” iz Crkve Svetog Save.

Dovoljno sredstava da podignu svoju Crkvu Svetog Đorđa obezbedili su tek pre desetak godina, kada je komunizam već dugo bio upokojen. Nešto kasnije, opet su prišli Srpskoj pravoslavnoj crkvi, pa su i sentpiterburški raskol i Drugi svetski rat među srpskom emigracijom na Floridi napokon okončani. U međuvremenu je ionako nastupilo vreme za novi rat i drugu vrstu emigranata. Čeda je jedan od njih, rodom iz Visokog u BiH, odakle je s porodicom prvo izbegao u Gornji Milanovac, da bi krajem devedesetih godina prošlog veka otišao u SAD, prevazilazeći sopstveno prethodno zaprepašćenje time što bilo koji Srbin može da se seli kod Amerikanaca „nakon svega što su nam uradili”, kaže on.

Odonda je pala neka vrsta pomirenja, na prvom mestu među imigrantima iz bivše SFRJ.

„Ko je hteo da se tuče, ostao je tamo. Ovde se dobro slažemo”, kaže još jedan od domaćina ekipe novinara iz Srbije, Zlatko ili, kako ga sad uglavnom oslovljavaju, Zak.

Životi su im svima zajedno postali tipično američki, pa je preokupiranost kreditima zamenila stare balkanske zadevice. Ušla je Amerika i u crkvu, gde služba ne samo što se odvija i na srpskom i na engleskom jeziku naizmenično nego se tokom propovedi oni povremeno i mešaju u frazama poput „about sabornost” i „in greeting of domaćini slave”. Nakon službe i ručka, seda se u glomazne američke automobile i odlazi na nedeljno lenčarenje ili neki aktivniji odmor. Koliko su vozači na Floridi poslovično užasni, ovde je svaki put pre nego što se sedne u kola preporučljivo iz sveg se srca pomoliti, pa i sveću u crkvu zapaliti.


Komentari7
26a1c
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

сивошевић
лепршаво написано . исто се дешавало у разним имигрантским градовима широм света.. Хвала Боже нема више подела Црква је једна! Ускликнимо с љубављу светитељу Сави! Српске цркве и школе...
Beogradjanin Schwabenländle
У граду Ст. Петерсбургу, Флорида налази се музеј са највише експоната, изван Европе. Био сам у том музеју 4 пута, ако почнемо са тим да свако разуме уметност онако како то сам види, онда су експонати и занимљиви и имају поруку, као и велика скулптура у Чикагу, његов музеј на Коста Брави, и један мали хотел у истоименом месту Ла Франч, односно три брата који држе велики број експоната прилично приватне и интимне, све лични поклони великог мајстора. Био је одличан хотел, у малом месту које се и није видело са пута према Француској, ипак много њих, Шпанаца, је познавало и место и хотел у којем је боравило доста великана Холивуда. Ми смо спавали у соби Рок Хадсона или Џон Вејна. Одлична кухиња, супер бар који је водио јдан од браће, и био увек спреман да попије чашицу да гост не би пио сам. Најбоља дорада у огртачу од соли коју сам икада негде појео. Испред степеница за горње спратове налазила се велика слика једне балерине у природној величини. Свако јутро се нашао свеж букет.
Горан
Раскол и Други светски рат међу српском емиграцијом није окончан неким чудом, већ природним путем, упокојењем политичких емигранта и настанком нове генерације емиграната.
dr Slobodan Devic
Nacionalno pomirenje medju Srbima je neophodan i dovoljan uslov za nas opstanak. Od sveg srca pozdravljam pomirenje ...
Петар Јакшић
Имао сам више позива од родбине из Либертвила/код Чикага/ али ме само смрт може одвојити од Србије.Мало шта чинимо да људе вратимо у отаџбину.Мој ученик Милета Р.Миљанић ипак обнавља Српску цркву у Њујорку.Милетин отац Рако Миљанић био је борац славне 1о.херцеговачке бригаде,и гле муке Голооточки сужањ.Људска судбина.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja