Njena vrata su otvorena, ali glava je zatvorena. Ovako je laburista Hilari Ben opisao sastanak s britanskom premijerkom posle njenog poziva opoziciji da se postigne međustranački dogovor, pošto je plan vlade za bregzit izgubio na glasanju u parlamentu s istorijskih 230 glasova razlike.

Ova pomalo zajedljiva opaska na račun Tereze Mej (63) ispostavila se tačnom kada je izložila „plan B” za izlazak Velike Britanije iz EU prošlog ponedeljka. Svima je postalo jasno da premijerka pomalo „mesijanski” ne odstupa od zacrtanog kursa da izvede Ujedinjeno Kraljevstvo iz Unije bez obzira na visoku cenu koju će za to platiti ekonomija zemlje. Uoči novog glasanja o planu za bregzit 29. januara Mejova je uglavnom poručila na šta ne pristaje – na održavanje novog referenduma, ali ni na povlačenje i eventualno produženje člana 50 Lisabonskog dogovora kojim je 29. marta 2017. započeo „brakorazvodni postupak” između Londona i Brisela.

Kako je britanska premijerka, koju upoređuju s Angelom Merkel, ponajviše po tome što je, kao i nemačka kancelarka, odrasla u svešteničkoj porodici, uz sav politički haos i poraze u parlamentu, uspela da se održi na vlasti? Mejova u suštini za svoje predloge nema podršku svih konzervativaca, ali ona i njena vlada još imaju formalno poverenje.

Britanci bi verovatno želeli drugog šefa vlade, ali za sada nema na vidiku nikoga ko bi se prihvatio te nezahvalne uloge. Podeljeni konzervativci ne mogu da se dogovore oko drugog lidera, a vođu opozicije Džeremija Korbina čak ni u njegovim laburističkim redovima mnogi ne smatraju prikladnim za premijerski posao.

Odranije poznata kao evroskeptik, Tereza Mej ipak nije bila za izlazak Velike Britanije u vreme kada je njen prethodnik Dejvid Kameron odlučio da raspiše referendum. Ali, kada je u julu 2016. postala premijerka, jasno je poručila: „Bregzit znači bregzit, pa hajde da od toga napravimo uspeh.” Ona je preuzela taj zadatak s namerom da ga ispuni i tačka. Ali pojedini analitičari se pitaju da li je ta upornost Tereze Mej, koja se odavno graniči s tvrdoglavošću, postala i zla kob Velike Britanije. Najstariju parlamentarnu demokratiju je zahvatila svojevrsna „bregzit-paraliza”, u kojoj gotovo svaka inicijativa vlade postaje nemoguća misija.

Mejova je završila državnu gimnaziju i upisala geografiju na prestižnom Oksfordu. Od 1977. do 1983. radila je za britansku centralnu banku, a potom dvanaest godina u državnoj finansijskoj agenciji. Politikom je počela da se bavi na univerzitetu, gde je na jednoj zabavi torijevaca upoznala svog budućeg supruga Filipa. U Konzervativnoj stranci je prošla sličan put kao Margaret Tačer, jer su je kolege u početku ignorisale. Posle dva neuspela pokušaja, ulazi u parlament 1997. godine. Veliki uspon u političkoj karijeri doživela je 2010. godine, kada je postala ministarka unutrašnjih poslova u oba mandata vlade Dejvida Kamerona, dok 2016. nije preuzela čelno mesto u Konzervativnoj stranci i premijerski položaj.