ponedeljak, 21.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:50

Divlje svinje sve bliže naseljima i ljudima

Na kretanje krda i to da se češće pojavljuju u blizini ljudi uticalo je i to što im je narušeno stanište. – To su životinje koje se brzo kreću i mogu da pređu i po 50 kilometara za jednu noć, zbog čega se njihov tačan broj u prestonici ne zna
Autor: Branka Vasiljevićnedelja, 27.01.2019. u 22:00
(Фото Т. Јањић)

Da najvažnija sporedna stvar na svetu – fudbal nije strana ni divljim svinjama jasno su pre neki dan u Krnjači prikazale predstavnice ove vrste. One su u sitnim satima banule na teren. Doduše, umesto da šutiraju loptu, radile su ono što najbolje znaju – valjale su se po raskvašenom terenu. Posle njihove „utakmice” zelena površina pretvorena je u kaljugu. Predstavnici fudbalskog kluba „Poštar Zvezdara” koji su godinama sređivali ovaj prostor zatražili su pomoć od nadležnih da bi sprečili ove neobične posetioce da upadaju u njihov teren.

Pojam divlja svinja odmah upućuje na životinju koja obitava u divljini, u praksi je to daleko od istine. One su nam već postale komšije i mnoge od njih žive na nekoliko kilometara od centra grada.

Postavilo se pitanje zašto su ove oprezne životinje odlučile da se tako približe naseljima i ljudima.

– Ovaj posao radim 18 godina i ovo je prvi put da se dogodi da divlje svinje bez ikakvog prezanja dođu tako blizu ljudima. Doduše, ovo je najčudnije mesto gde smo ih viđali. Do sada su se pojavljivale u njivama, kukuruzištima, tamo gde ima hrane. Sada su došle na samo dvadesetak metara od terena, gde ima dosta ljudi, kuća, čak su i azilanti smešteni kraj stadiona. A divlja svinja je zaista vrlo obazriva životinja. Ona jeste svaštojed, ali na stadionu nije bilo hrane, zbog čega me još više iznenađuje njihovo ponašanje – priča Milan Kuzmanović, upravnik lovišta „Beograd” koje gazduje prostorom Palilule i Zvezdare.

U ovom društvu pokušavali da su na različite načine odvrate svinje od „izlaska” na teren.

– Ostavljali smo im hranu na mestima gde se uobičajeno hrane, obilazili ovaj prostor, plašili su ih i portiri na stadionu, ali uzalud. One se gotovo svake večeri vrate. Mi nemamo pravo da pucamo u takozvanim nelovnim površinama, a te površine se prostiru na oko 200 metara od stambenih objekata – kaže Kuzmanović.

Lovišta Palilula i Zvezdara podeljena su između Lovačkog udruženja „Beograd” i „Srbijašuma”.

– U našem gazdinstvu koje se prostire na oko 20.000 hektara prema nekim procenama ima oko 80 primeraka. Najviše divljih svinja ima s leve i desne strane Pančevačkog mosta. Na kretanje divljih svinja i to da se češće pojavljuju u blizini ljudi možda je uticalo to što im je narušeno stanište. Nova saobraćajnica koja vodi od Zemuna ka Pančevačkom putu prošla je upravo kroz prostor na kome obitavaju i podelio ga na dve celine. Zbog toga se često dešava, naročito ako je reč o mladim svinjama, da izađu na put, pretrčavaju ga i stradaju – ističe Kuzmanović.

Slične probleme imaju i lovci u Grockoj. I kod njih je auto-put Beograd – Niš uticao na kretanje divljači.

– Stanište divljih svinja je tim putem presečeno na pola. One su ostale zarobljene i pokušavaju da izađu iz tog zatvorenog kruga. Divlje svinje su slobodne životinje i nisu navikle na ograničenja. Zbog toga i ne čudi što istrčavaju na kolovoz gde, nažalost, stradaju. Tome možda doprinosi i to što na ovom delu puta nema znakova upozorenja – objašnjava Dragiša Radosavljević, upravnik lovišta „Dunav” u Grockoj, i ističe da su se zbog toga obraćali Ministarstvu saobraćaja.

– Smatrali smo da je u nadležnosti Ministarstva saobraćaja i ljudi koji grade i održavaju puteve da postave znakove upozorenja da se na putu može sresti divljač. Ispostavilo se da nije, već da i te znakove moraju da postave lovačka udruženja, odnosno korisnici lovišta, a ta procedura košta – ističe Radosavljević.

Lovište u Grockoj obuhvata oko 23.000 hektara i u njemu obitava oko 80 divljih svinja.

To su životinje koje se brzo kreću. Noću, pošto tada uglavnom tragaju za hranom, mogu da pređu i po 50 kilometara, zbog čega se njihov tačan broj u prestonici ne zna.

– U toku noći jedna svinja obiđe teritoriju više opština. Okvirno ih kod nas na oko 26.000 hektara ima oko 100. Kod nas one prave problem u kukuruzištima, ali treba napomenuti da smo mi ušli u njihovu teritoriju. Zbog toga za njihovo kretanje i život najveći problem predstavlja urbanizacija, odnosno izgradnja puteva i kuća na mestima gde one žive – kaže Nebojša Jeremić, upravnik lovišta „Kosmaj” u Sopotu. I on ističe da je loše uređena zakonska regulativa najveći teret lovačkim udruženjima.

– Na nama je da postavljamo znakove upozorenja, da brinemo o njima kao i o divljači, a na naša pleća gotovo uvek pada i teret naplate odštete vozila ako nalete na divlju svinju – kaže Jeremić.

Postavljanje znaka upozorenja – 20.000 dinara

Jedno od lovačkih udruženja koje je uspelo da na svojoj teritoriji postavi znakove upozorenja jeste lovište „Topčiderska reka”.

– Korisnik lovišta je taj koji postavlja signalizaciju na određenom delu saobraćajnice gde se očekuje divljač. Procedura, od zahteva da se znak postavi do njegovog postavljanja, traje oko dva meseca. Po znaku košta oko 20.000 dinara. Zahtev za postavljanje putne signalizacije upućuje se upravljaču puta, odnosno „Putevima Srbije”. Oni su ti koji propisuju uslove. A jedan od uslova je da korisnik lovišta sam pronađe ovlašćenu projektantsku firmu. Kada se projekat završi, šalje se „Putevima Srbije” na saglasnost – objašnjava tačku po tačku proceduru za postavljanje signalizacije Milorad Ćuk, upravnik lovišta „Topčiderska reka”, na čijoj teritoriji ima 30 znakova.

Posle dobijanja saglasnosti projekat se dostavlja Ministarstvu saobraćaja, a dobijeno rešenje se potom prosleđuje Ministarstvu unutrašnjih poslova – Upravi saobraćajne policije, Inspektoratu za saobraćaj i „Putevima Srbije”. Kada se odobri projekat, na lovačkom udruženju je da angažuje firmu koja se bavi postavljanjem signalizacije. Nakon toga o svom trošku udruženje mora da postavi signalizaciju i brine o njoj. Ako neko ukrade znak, opet sav teret nabavke i postavljanja pada na leđa lovačkog udruženja.

Saobraćajni znak važi za određenu kilometražu. U slučaju da se nezgoda desi na tom delu puta koji je „pokriven” znakom i tom prilikom strada životinja, a vozilo bude oštećeno, istragom se utvrđuje ko je izazvao nezgodu. U slučaju da je „kriva” životinja štetu plaća lovačko društvo. U suprotnoj situaciji teret pada na vozača. Ali, kako kažu lovci, to se retko dešava.

Tamo gde nema znaka štetu plaća korisnik puta – lovačko udruženje.

– Prošle godine je, primera radi, u centar Leštana zalutala divlja svinja. Na nju je naleteo vozilo i usmrtilo je. Šteta koja je tom prilikom načinjena na vozilu iznosila je oko 230.000 dinara i stigla je nama na račun. Pre dvadesetak dana imali smo u Mladenovcu radionicu stručnih radnika kojoj su prisustvovali lovci iz različitih delova Srbije. Svi su istakli taj ogroman problem. Primera radi, jednom od lovačkih udruženja iz centralne Srbije nedavno je stigla tužba za štetu na vozilu u iznosu od milion i šeststo hiljada dinara – ističe Dragiša Radosavljević, upravnik lovišta „Dunav” iz Sopota.

Da bi se sprečilo stradanje životinja prilikom prelaska auto-puteva, u svetu se primenjuju različite mere.

– Postavljaju se ozelenjeni prelazi iznad prometnih saobraćajnica i raskrsnica. Oni su takvi da životinjama izgledaju kao da se kreću zelenom stazom. Na taj način sprečava se stradanje životinja i uništavanje vozila – priča Milorad Ćuk.


Komentari7
ae2f5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

milan
Iz ovoga mozemo zakljuciti da su i svinje ucesnici u saobracaju. Ima i svinja za volanom ali o njima treba da brine policija. Svinje koje se krecu peske i dolaze u velike gradove treba nauciti osnovnim pravilima ponasanja u saobracaju pa ce se tako smanjiti broj mrtvih na nasim putevima...
milan
Divlje svinje su se obezobrazile. Proterace nase pitome svinje i nastanice se u njihovim oborima. Necemo vise morati da ih jurimo po sumama i poljima. Bice tu na dohvat ruke a sudbina im je unapred predodređena... Mozda im je ipak bilo bolje van gradova....
Леон Давидович
Невероватно је да неко може да измисли такав закон по којем ловишта требају да плаћају штету на аутомобилима коју услед судара са аутомобилима изазову дивље животиње.Дивље животиње припадају природи и нису ничије власништво. Чак да су и власништво ловишта како ловци и ловачка удружења могу утицати на дивље животиње да не прелазе преко путева и тако угрожавају и свој живот али и аутомобиле и путнике. Нису то људи па да могу научити саобраћајне знаке и знати за опасност при преласку пута. Да их ограде у ловишту ни то не могу, нису то питоме животиње на фармама. Какав закључак онда ловишта требају извући из оваквог закона по којем морају плаћати штету на аутомобилима. Једино да дођу на идеју да поубијају све животиње јер у том случају животиње неће угрпжавати аутомобиле ? Ово је прави пример како је много шта подређено његовом величанству аутомобилу.
Леон Давидович
@ Milisav Какво газдовање. Газдовање им је дозвола за лов. И још евентуално ако помажу неким животињама у исхрани. Не могу ловци утицати на кретања животиња? ( Могу можда све да их поунијају па ће онда непријатељи дивљих живориња вероватно бити задовољни и срећни. Иначе не гајим симпатије прена људима који убијају животиње ради задовољсрва у лову)
Preporučujem 1
Milisav
A kome se plaća trofej i meso kada lovac odstreli divlju svinju ? Prirodi ili lovačkom udruženju koje gazduje tim predelom.
Preporučujem 1
Ц. Рнирок
Тема захтева шири приступ, јер кретање дивљих свиња није само проблем ловних газдинстава. За почетак, и возачи, и пешаци, и ловци и представници надлежних институција и јавних предузећа, као и представници локалних и републичких власти треба да се окупе и захтевају од Медијског јавног сервиса да репризира ТВ серију "Куда иду дивље свиње", а потом да је сви пажљиво погледају, не би ли покушали да схвате суштину проблема.
Joca Lovac
Da li neko zna da je meso divlje svinje daleko vise ukusnije od mesa domace svinje? Narocito je ukusno na rostilju, ali to nije od lova kada nije dozvoljeno.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja