četvrtak, 19.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 08:27

Priroda kao kontrast kontrolisanoj stvarnosti

Izložba u „Širn-Kunstahle” do 3. februara predstavlja značajna dela 30 svetskih umetnika od 1900. godine do danas
Autor: Biljana Lijeskićnedelja, 27.01.2019. u 20:30
Анри Русо „Лав у лову на антилопе“, 1898–1905.

Specijalno za Politiku
Frankfurt na Majni – Ušuškan u starom gradskom jezgru „Širn Kunstahle”, zdanje sa velikim izložbenim prostorima, još od osnivanja 1986. predstavio je više od 240 umetničkih događaja na 2.000 kvadrata i ostvario veliku posećenost. Nedaleko od stare gradske kuće i Romerberga, jednog od najpoznatijih trgova Nemačke, „Širn” ove zime poziva da promislimo koliko je netaknuta, divlja priroda uticala na umetnike, kakav je odnos prirode i čoveka uopšte i kako je danas kada je čovek kročio na sva mesta na planeti moguće doživeti neke prostore ili dela nesputano, prirodno. Na tu temu izložba pod nazivom „Wilderness”, kustoskinje Ester Šliht u „Širnu” do 3. februara predstavlja značajna i impresivna dela u vidu slika, fotografija, grafika, video i audio radova, skulptura, instalacija 30 svetskih umetnika od 1900. godine do danas.

– Postoji široko rasprostranjena čežnja za prirodom u čistom, netaknutom izdanju kao kontrast u odnosu na našu preterano regulisanu i hiperkontrolisanu stvarnost i ka tome težimo u vidu jednog eskapističkog refleksa. Ipak, u naše vreme sve je manje mesta sa netaknutom prirodom. Na našoj izložbi vidljiva je fascinacija istinskom prirodom oko nas i u nama – naglasio je svojevremeno na otvaranju Filip Demand, direktor „Širna”.

Obići ovu postavku znači videti dela starijih, ali i onih najznačajnijih savremenih umetnika današnjice, a otvara je Anri Ruso (1844–1919), sa slikom „Lav u lovu na antilope” koja se našla na plakatu i razglednicama kao poziv publici da dođe u „Širn”. Ruso je bio prepoznat kao samouki genije čiji je rad imao visoke umetničke domete. U istom razdoblju stvarao je i Britanac Briton Rivijer (1840–1920), a čuvena je simbolika njegovog prikaza polarnog medveda u ledenoj arktičkoj pustinji. Slede potom kao kontrast fotografije američkog Zapada Karltona Vatkinsa (1829–1916) koji je oblikovao mit o Divljem zapadu.

Danas umetnici kao što su Britanac Daren Almond (1971) ili Žulijan Šarijer (1987) iz Švajcarske namerno traže udaljene delove sveta da ih ovekoveče na fotografijama. Šarijer koristi i performans, skulpturu, video kako bi se pozabavio konceptima koji se odnose na vreme i odnos društva prema prirodi. Njegov pogled na Alpe viđen je u seriji „Panorame” iz 2011. Tu su i radovi Gerharda Rihtera (1932) koji je izvršio kritičku reviziju motiva divljine. Ovaj slikar i vizuelni umetnik je svoju kolekciju fotografija koje su poslužile kao reference za slike pretvorio u korpus nazvan „Atlas”, a rad viđen ovde zove se „Himalaji“. Neka od njegovih dela su 2013. prodata po nezamislivoj visokoj ceni.

Gerhard Rihter „Himalaya”, 1968.

Na ovoj postavci postoje i dva dela Žana Dibifea (1901–1985) iz pedesetih godina 20. veka, tu su i bakropisi i fotografije iz arhive danskog slikara i geologa Pera Kirkebija (1938–2018) koje stvorio tokom putovanja na Grenland. Džordžija O’Kif (1887–1986), priznata američka umetnica poznata po pejzažima Novog Meksika, prikazala je neprijateljsku pustinju američkog jugozapada kao senzualni prostor iskustva sveden na svetlost i boju. Hajnc Mak, (1931) jedan od osnivača grupe „Zero”, pruža futuristički izgled svetlosnim efektima u severnoafričkoj pustinji, a tu je i Ričard Long (1945) britanski vajar, koji sa svojim linijama i krugovima koristi prirodne prostore za rad. Spomenućemo dela Japanskog kolektiva GUN (Grup Altra Nigata) i radove – siluete Ane Mendijete nastale tako da konture tela utiskuje u pejzaže u Meksiku i Ajovi. Njena potraga za prirodom je fizička i spiritualna podjednako.

Drugi deo izložbe „Wilderness” bavi se netaknutim prostorima u nama. Divljina je kao umetnički koncept postala metafora za unutrašnja stanja, zasnovana na gubitku kontrole i na instinktu. Priroda i prašumske scene Maksa Ernsta (1891–1976) alegorija su tamne strane prirode. Umetnici grupe KoBrA (akronim nastao od prvih slova reči Kopenhagen, Brisel, Amsterdam) su želeli da se oslobode kulturnih i društvenih stega i propagirali su umetničku autentičnost zasnovanu na intuiciji. Između ostalih tu je delo Karela Apela njihovog osnivača. Helmut Midendorf (1953) savremeni nemački slikar ima velike gestualne slike koje prikazuju noćni život i „urbanu džunglu“. Frank Stela (1936) američki umetnik najpoznatiji je po upotrebi geometrijskih obrazaca i oblika u stvaranju slika i skulptura i jedan je od najuticajnijih živih stvaraoca, a u „Širnu“ je predstavljen delom „Grand Armada”.

Ovo je naravno samo deo postavke gde su svoje učešće uzeli i Frer Bison, Hišem Berad, Mark Dion, Žoan Fontkuberta, Luk Fauler, Kamil Enrot, Aster Jorn, Piter Hugo, Jakob Kirkegard, Ijan Čeng, Markus Kouts, Tasita Din, Rihard Ulce, Lin Mej Said, Tomas Strat.


Komentari1
f24a6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Bilja
Hvala sto ste nas na vreme obavestili o izlozbi.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja