sreda, 20.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:47
INTERVJU: OLIVERA ZEKIĆ, član Saveta REM-a

Od REM-a neće praviti političku igračku

Moguće je ukinuti rijaliti programe, ali to nije nigde urađeno osim u Severnoj Koreji, u kojoj su i razne druge forme zabranjene
Autor: Biljana Bakovićponedeljak, 28.01.2019. u 10:45
(Фото Драгослав Жарковић)

Nisam nikakvo zaštitno lice REM-a, nego sam, igrom slučaja, jedina u Savetu REM-a, koja ima tu vrstu iskustva s javnošću i medijima, od toga da sam i sama bila novinar, pa do toga da sam radila u raznim organizacijama koje su se bavile medijskim projektima. Reč je o čistoj slučajnosti, s tim što je Savet REM-a to i potvrdio, kada su se iz lista „Danas” pitali zašto baš ja, da iza svega što radim stoje svi članovi Saveta. Mi, dakle, mislimo isto o raznim pojavama, samo što ja to mišljenje najčešće saopštavam, kaže za „Politiku” Olivera Zekić, član Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM), odgovarajući na pitanje kako se dogodilo da postane „zaštitno lice” REM-a.

Jer, teško da bi neko, „iz prve”, mogao da se seti bilo koga drugog iz Saveta REM-a. Ona istupa kad im opozicija dođe na vrata da se žali na medijske uslove, najčešće ona odgovara i drugim kritičarima ove institucije, pa se čak javno spori sa ministrom kulture stajući u zaštitu jedne televizije (Pinka)...

– Uopšte se nisam s ministrom kulture sporila oko bilo koje pojedine televizije, pa ni oko „Pinka”, nego sam zastupala jedan važan princip. To radim uvek, pa mi se desilo i da upravo vlasnik „Pinka” piše otvorena pisma protiv mene, opet zbog zalaganja za princip, i kazne koju mu je Savet REM-a izrekao. A između tih pisama i sukoba sa ministrom, nije prošlo ni nekoliko meseci. I tu je esencija koju treba objasniti. Ministar se zalagao za ukidanje rijaliti programa, to možda nekome lepo zvuči, ali je u dubokom neskladu i sa Ustavom, i sa svim pozitivnim pravnim propisima koji se bave medijima i medijskom scenom, kao i sa civilizacijskim normama i preporukama Evropske komisije, koje je, inače, ministar trebalo da vidi, i da se u skladu sa njima i ponaša, pošto mu je posao da sprovodi zakone. Mi nismo Divlji zapad i imamo uređenu scenu kada je reč o elektronskim medijima – ističe Olivera Zekić. I objašnjava:

– Jeste, moguće je ukinuti rijaliti programe, ali to nije nigde urađeno osim u Severnoj Koreji, u kojoj su i razne druge forme zabranjene. Iz istih razloga, EK je preporučila i da ne treba proterivati rijaliti formate u neke posebne termine, na primer posle 23 sata, jer bi i time bio narušen princip pretpostavke nevinosti, a neko bi na sebe uzeo pravo da bude baba Vanga i da predvidi šta će se dogoditi u nekom programu i onda da to, zamišljeno, bez gledanja i pre nego što se bilo šta desi, zabrani.

Zašto Savet REM-a skoro tri godine nema predsednika?

Imamo v. d. predsednika, gospodina Gorana Petrovića, koji obavlja funkciju predsednika u punom kapacitetu, a u Savetu smo se dogovorili da ne biramo predsednika dok ne budemo u punom sastavu.

Zbog čega Savet dugo funkcioniše u nepotpunom sastavu, bez tri člana? Koliko vam to otežava rad?

Članove Saveta bira Skupština Srbije, i samo je do njihove efikasnosti, obima posla i dnevnog reda kada će taj deo posla obaviti. Nikakve veze s tim nemamo, ali nemamo ni nikakvih poteškoća u radu, pošto nas ima dovoljno za legitimno odlučivanje. Naravno da nam je stalo da Savet što pre bude popunjen novim članovima, ali, prosto, nismo ti koji se o tome pitaju.

Predsednik Vučić je u Davosu izjavio da nije ponosan na stanje slobode medija u Srbiji. Kako vi ocenjujete stanje medijskih sloboda i sadržaj televizija sa nacionalnom frekvencijom?

Kao član Saveta REM-a nemam prava da ocenjujem sadržaj van onoga što mi zakon propisuje, a on je tu vrlo striktan. Mi vodimo računa o tome da li su ispunjeni uslovi koji su navedeni u elaboratima koji se rade pri dodeljivanju frekvencija, a oni se, pre svega, bave programskom koncepcijom, vrstom i obimom određenih sadržaja u programu – koliko ima obrazovnog, naučnog, dečijeg, a ne samim sadržajem, jer bi to bilo mešanje u uređivačku politiku medija. O poštovanju programskih obaveza svake godine objavljujemo izveštaje i reagujemo kada god neki od zakonskih uslova nije ispunjen. Opet, ako govorim kao bivši novinar, a to sam bila u ona „vunena vremena” devedesetih, i posle 2009. kao glavni urednik „Borbe”, mislim da danas novinarstvo, u celini, mnogo više kuka za slobodama nego što radi svoj osnovni posao. Pri tom, koliko vidim, može da se objavi baš sve, do najgorih uvreda, koje, ako se pojave na internetu, ne podležu čak ni regulativi, pošto ona, kada je reč o tom, ogromnom delu medijske scene, suštinski i ne postoji. I sve to zajedno, ta kuknjava u vreme nezaustavljivog interneta, donekle me i vređa, jer mi nije jasno kako to da ja krajem devedesetih, kada su nas, ali zaista, proganjali, nisam čula za reč „autocenzura”, a danas je srećem na svakom koraku. I ne vidim šta kome smeta da prosto sedne i piše, sve što misli i šta hoće. Mi smo, kada su nas izbacivali iz prostorija „Dnevnog telegrafa”, pisali po zidovima, pošto je i to za nas bilo novinarstvo.

Da li je postojeći programski sadržaj elektronskih medija, posebno onih sa nacionalnom frekvencijom, po vašem ukusu?

Pravo na to, na ukus, nemam, nego moram da poštujem zakon i da se staram da i drugi poštuju zakon. A kada je o programima reč, držim se one najsjajnije demokratske institucije koja je ikada izmišljena kada je o televizijama reč, a zove se daljinski upravljač. Pa, kada mi se nešto ne sviđa, promenim kanal.

Mnogo je zamerki iz opozicije na rad javnih servisa, RTS-a i, nešto manje, RTV-a. Pre svega, žale se da nemaju prostora u njihovom programu. Jeste li u Savetu REM-a razmatrali rad javnih servisa povodom tih zamerki?

Ne, i nećemo, opet zbog toga što na to nemamo pravo. Mi smo regulator, a ne komesar, što znači da nismo urednici programa. O prostoru koji nekome daju, javni servisi van izbornog procesa odlučuju samostalno i pri tom prate zastupljenost stranaka u parlamentu, a tokom izbornog procesa za taj deo je nadležna, u krajnjoj instanci, opet skupština. REM u tome nije potreban i bilo bi pogrešno i upotrebljavati ga, pošto on i treba da ostane samo regulator.

Stanje u medijima je i prvi razlog zbog kojih će deo opozicije, na čelu sa SzS, bojkotovati izbore ako budu raspisani u sledeća 2-3 meseca. Osećate li neku vrstu odgovornosti zbog toga?

Vrlo veliku odgovornost bih osećala da sam član Saveza za Srbiju (SzS), mnogo manju da sam u SNS-u, a pošto sam samo članica Saveta REM, ne osećam nikakvu. I osnovni razlog zbog kojeg sam i izlazila, dva puta, pred članove tog opozicionog saveza i jeste u tome što neću da im dozvolim da od jednog nezavisnog regulatornog tela prave političku igračku, a da ih pritom mrzi da bar pogledaju zakone, pa vide za šta smo mi tačno zaduženi. Za njihov program, frustracije i položaj u društvu i u medijima – nismo. Oni su, uostalom, izbore izgubili po pravilima koja su sami doneli, računajući, valjda, da će da vladaju večno. Jedino što me interesuje je da REM ostane regulator, bez ikakvog komesarskog šinjela i lugera za pasom.

Da li privatne televizije sa nacionalnom frekvencijom imaju pravo da u potpunosti favorizuju određenu političku opciju?

Ako Si-En-En ima pravo da favorizuje Hilari Klinton, a Foks Trampa, zaista ne vidim zašto bi nekome smetalo to što N1 favorizuje Đilasa, a Pink Vučića. Drugo je pitanje koliko ko ima gledalaca, ali to je problem samih televizija, njihovih uređivačkih politika, sposobnosti da pogode ukus publike, a ne regulatora. N1 nema nacionalnu frekvenciju, ali mu je kablovska pokrivenost tolika da zaista cela Srbija može da ga gleda, pogotovo što danas nacionalna frekvencija, baš zbog kabla i nema toliki značaj, većina gledalaca je na kablu. E sada, da li će da ih Srbija gleda, ili ne, na njima je, a ne na regulatoru.

Postoji li nešto što bi se moglo zvati granica pristojnosti koju mediji moraju da poštuju u pogledu svog sadržaja? I ko tu granicu određuje?

Granicu određuje zakon, u kojem, nažalost, postoji ogromna rupa. I dok je deo u samom televizijskom programu zakonski uređen i kontrolisan i podložan kaznama, deo na internetu – uopšte nije. Dešava se da emiteri u televizijskom programu sporne sadržaje ne prenesu, ali ih puste kroz veb, pa onda i drugi mediji to preuzmu, opet na netu, ili čak i u printu, i onda smo mi, kao regulator, apsolutno nemoćni, pošto na internetu, a ni u štampanim medijima, nemamo nikakvih ingerencija. Zato i mislim da je jedna od najprečih stvari ovog društva, države, da proba da reguliše i taj ogromni internet svemir, što ni najmanje nije lak posao, opet zbog činjenice da je svaka zabrana, bar u našem, još do kraja neizgrađenom društvu, sklonom da se za čas vrati u mrak, vrlo opasna.

Kako ocenjujete nivo kulture govora u javnom prostoru? Kako smo došli u situaciju da predstavnici opozicije dolaze na vrata REM-a i da ih vi terate rečima „marš odavde”?

Vrlo lako. Dođe neki političar pred REM, sa namerom da utiče na njegov rad, ja ga dočekam, on krene da lupeta da su me tu dovela braća Đukanović, ili da mi je čovek kojeg sam tri puta u životu videla „intimus”, i ja mu kažem baš to: „Marš odavde.” I to ću uvek da uradim, a da pritom ne brinem o nivou kulture govora u javnom prostoru, jer su za to zaduženi baš ti koji su i bili pred REM-om. Ti koji psuju, udaraju žene, viču, vređaju i pokušavaju da manipulišu jednim regulatornim telom o kojem ništa i ne znaju, osim da ne radi baš onako kako su oni zamislili. Njihov rečnik, njihovo ponašanje, jeste problem, pogotovo što je rezultat odsustva ozbiljne politike. One koja bi, recimo, krenula da se zalaže da se REM-u dozvoli da sam naplaćuje kazne za prekršaje, jer je to mnogo bolji lek od bilo kakve zabrane. Godinama tražimo da nam se omogući da sami naplatimo neki prekršaj, odmah, jer verujemo da bi to pružaoce medijskih usluga vrlo brzo nateralo da mnogo više vode računa o svemu, pa i o pristojnosti, pošto bi morali, i to hitno, ozbiljan novac da plate ako bilo koje pravilo prekrše. I nijedna od svih tih opozicionih stranaka nikada nije kontaktirala REM i rekla, evo, mi ćemo da vas podržimo. Umesto toga, dođu da nam kažu koga da zabranimo?! Pa šta će sutra, ponovo, da rade? Da hapse? Da ukidaju sve što im se ne sviđa? E pa to neću da dozvolim, čak ni kada to znači da treba da prilagodim rečnik njihovom mentalnom sklopu i kapacitetu da razumeju ono šta pričaš. Zato to „marš odavde” ostaje. Do daljnjeg.

Šta tačno znači poslednja odluka Saveta REM-a, kojom je ukinuta obaveza kablovskih operatora da prenose programe televizija sa nacionalnom frekvencijom?

Obaveza prenosa programa određenih kanala, tzv. must carry, prvi put je u Srbiji propisana Zakonom o elektronskim komunikacijama 2010, a odluka koja je upravo doneta je samo deo tog procesa. Taj „must carry” mora da se nekako uredi, isto i logička numeracija kanala, kao što je to u drugim evropskim zemljama.


Komentari38
d9d0f
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Nikola
Žena skretničar, poput većine lekara u domovima zdravlja i drugih radnih mesta uopšte. Jasno nam je, skida sa sebe odgovornost. Pohvala za gospođu, biće jednog dana ponosna na ovaj trkst i uopšte što je bila uspešna u svom poslu i davala intervjue za Politiku.
Војин
Дотична је очигледно лобиста новог светског поретка...!
dobronameran
Svi u istom prevcu delujete, i vi iz REM-a i Ministarstvo. Jer vi ste deo vlasti i nemate pravo na solisticki kurs. Tako se i odrzavate na vlasti. Nemate svoje misljenje. I niste duzni da cujete misljenje gradjana. Samo nalogodavaca. Takva je priroda vlasti. Al razmislite sta kad dodju promene. Kuda cete s vasim obrazom i referencama? Ko ce vas angazovati? Mislite o tome.
Nikola Djonovic
Gospođo, ministar kulture me je odavno razočarao, zaista je slab ministar. Ali ko ste vi? Nema vasih referenci nigde na internetu, sta vas je preporucilo za ovako vaznu funkciju? Na kojim ste to projektima i u kojim medijima radili?
Milanko
Slažem se. Ministar je strašljiv, ali ova gpspođa je previše napadna, s obzirom na to da bi trebalo da bude neutralna i objektivna, vec po samoj funkciji. Sve u svemu,oboje su kadrovski promašaj sadašnje vlasti.
Preporučujem 14
Gordana
Funkcije u ministarstvima, Savetima, regulatornim telima sve su ispolitizovane. Pitanje je samo koju politiku zastupaju, i ciji su igraci tj. igracke. Ne spinujte.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja