utorak, 17.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 13:02
MALO POZNATI DETALjI IZ NAŠE ISTORIJE

Sto godina od uvođenja gregorijanskog kalendara u Srbiji

U „Službenim novinama Kraljevstva Srba, Hrvata i Slovenaca” 28. januara 1919. objavljen je Zakon o izjednačenju starog i novog kalendara, koji je donela vlada pet dana pre toga, to jest 10. januara 1919. po julijanskom
Autor: Ivan Cvetkovićponedeljak, 28.01.2019. u 21:30
Срђан Печеничић

Danas je tačno sto godina otkako se u Srbiji vreme računa po gregorijanskom kalendaru. U „Službenim novinama Kraljevstva Srba, Hrvata i Slovenaca” 28. januara 1919, na sam dan stupanja na snagu, obnarodovan je Zakon o izjednačenju starog i novog kalendara.

Prvi član glasi: „Dana 14 januara 1919 god. po starom kalendaru prestaje da važi stari kalendar, a dana 15 istog meseca, takođe po starom kalendaru, počinje da važi nov kalendar. Ovaj poslednji dan će se obeležiti datumom 28 januara 1919 i za njim će sledovati datiranje dana i meseca po novom kalendaru.”

U narednih šest paragrafa nalaže se kako da se reše uglavnom finansijske obaveze, koje su dospevale u nepostojeće datume (15–27. januar 1919). Tako je u drugom članu, da ne bi bilo zabune, istaknuto:

„Prvog februara 1919 god. država, okruzi i u opšte sva javna nadleštva izdavaće svojim činovnicima i služiteljima ma kog reda plate, penzije, dodatke itd. samo za 17 dana, a dnevnice (novčane hrane) svega za 15 dana; 1 marta izdaće se svima redovna mesečna sledovanja, produžujući tako i idućih meseca.”

U osmom članu stoji: „Ovaj zakon stupa u važnost na dan 15 januara po starome kalendaru.”

Uvođenje gregorijanskog kalendara umesto julijanskog, koji je dotad bio važeći u Srbiji i Crnoj Gori, usvojeno je 10. januara 1919. po julijanskom, takozvanom starom kalendaru.

To je rešavao i rešio, kako je navedeno, u ime njegovog veličanstva Petra Prvog, po milosti božjoj i volji narodnoj kralja Srba, Hrvata i Slovenaca, a na osnovu ovlašćenja (čl. 53 Ustava) njegovog kraljevskog visočanstva Aleksandra, naslednika prestola, Ministarski savet, to jest vlada, Kraljevstva Srba, Hrvata i Slovenaca.

Zakon su potpisali (u zagradama je navedeno kako su predstavljeni u samim „Službenim novinama” u tom istom broju): predsednik Ministarskog saveta i zastupnik ministra inostranih dela Stojan Protić (Srbin iz Srbije, jedan od šefova Narodne radikalne stranke); potpredsednik Ministarskog saveta dr Anton Korošec (Slovenac, šef Narodne slovenačke katoličke stranke); ministar pravde i čuvar državnog pečata Marko Trifković (Srbin iz Srbije, radikalni disident); ministar trgovine i industrije Stojan Ribarac (Srbin iz Srbije, šef Narodne stranke); ministar prosvete Ljubomir Davidović (Srbin iz Srbije, šef samostalne radikalne stranke); ministar železnica Velislav Vulović (Srbin iz Srbije, član Samostalne radikalne stranke); ministar građevina i zastupnik ministra finansija Milan Kapetanović (Srbin iz Srbije, član Narodne radikalne stranke); ministar unutrašnjih dela Svetozar Pribićević (Srbin iz Hrvatske, član srpsko-hrvatske koalicije); ministar pošta i telegrafa dr Edo Lukinić (Hrvat, član srpsko-hrvatske koalicije); ministar vojni i mornarice general Mihailo Rašić (Srbin iz Srbije); ministar poljoprivrede dr Živko Petričić (Hrvat, član Starčevićeve stranke prava); ministar vera dr Tugomir Alaupović (Hrvat iz Bosne); ministar bez portfelja Milosav Raičević (Srbin iz Crne Gore, član Narodne stranke u Crnoj Gori); ministar ishrane i obnove zemlje Miloje Jovanović (Srbin iz Srbije, član Napredne stranke); ministar za socijalnu politiku Vitomir Korać (Srbin iz Hrvatske, član Socijalne demokratske stranke); ministar za šumarstvo i rudarstvo dr Mehmed Spaho (Srbin musliman iz Bosne); ministar pripreme za ustavotvornu skupštinu i izjednačenje zakonodavstva dr Albert Kramer (Slovenac, član Liberalne slovenačke stranke) i ministar za narodno zdravlje dr Uroš Krulj (Srbin iz Bosne, član Narodne stranke).

Inače, ministar inostranih dela je bio dr Ante Trumbić (Hrvat Dalmatinac, šef hrvatske narodne stranke u Dalmaciji), a ministar finansija dr Momčilo Ninčić (Srbin iz Srbije, član Narodne radikalne stranke).

U poslednjem članu stoji: „Ovaj zakon podneće se na prvome sastanku Narodnog Predstavništva naknadno na nadležno zakonodavno rešenje.” Skupština (Narodno predstavništvo), koja tada nije postojala (tek je trebalo da se održe prvi izbori u novostvorenoj državi), izglasala je da se u celoj zemlji koristi samo gregorijanski kalendar, ali to nije prihvatila Srpska pravoslavna crkva, koja i danas računa vreme po julijanskom kalendaru, a to pitanje je bilo pokretano još pre Prvog svetskog rata.

Tada je na to gledano kao na pokušaj da se pravoslavnima nametne papski kalendar, jer je Grgur Trinaesti proglasio da 1582. posle 4. oktobra sledi 15. oktobar, što su odmah prihvatile katoličke zemlje (kasnije i protestantske). Uveden je, inače, zbog toga što je ustanovljeno da se godina po julijanskom kalendaru razmimoilazi s takozvanom tropskom godinom čak 10 dana (sada 13).

Prva pravoslavna država koja je uvela gregorijanski kalendar, jer je tačniji, bila je 1916. Bugarska (posle 31. marta sledio je 14. april 1916, a njena crkva 1968), pa 1918. boljševička Rusija (posle 31. marta 14. februar). Treći smo mi, onda, Rumuni, pa Grci.

Biće da su 1919. kod nas su razlozi bili, pre svega, političke prirode, a ne verski, mada Srpska pravoslavna crkva nije pitana za mišljenje, ili naučni. A naziv zakona zvuči kao neki kompromis, iako se nije radilo ni o kakvom izjednačenju, nego o napuštanju julijanskog i potpunom prelasku na gregorijanski.

Čak je i štampan latinicom (u „Službenim novinama” je objavljivano i na ćirilici), mada se suštinski odnosio samo na pravoslavne (za katolike to nije ništa menjalo, jer je u Austrougarskoj ionako u zvaničnoj upotrebi bio gregorijanski kalendar).

U Ruskoj crkvi novi kalendar trajao 24 dana

(Foto Vikipedija)

Smatra se da je pod pritiskom boljševika patrijarh Ruske pravoslavne crkve Tihon 15. oktobra 1923. uveo novi kalendar. Međutim, to je naišlo na takvo protivljenje u samoj crkvi i kod vernika da je posle samo 24 dana odložio njegovo uvođenje. Inače, sama Rusija je primer da s kalendarom može i ovako i onako. Kada su primili hrišćanstvo (988. godine po rođenju Hrista) tada se vreme računalo od „nastanka sveta”, to jest od kada je Bog stvorio Adama za šta je uzet 1. mart 5508. godine pre Hrista (prihvaćeno u 7. veku posle Hrista). Ali, moskovski veliki knez Ivan Treći je 1492. godine (preračunato po sada važećem kalendaru) naredio da nova godina više ne počinje 1. marta, nego 1. septembra (to je i sada Crkvena nova godina). Međutim, Petar Prvi je, po sadašnjem 19. decembra 1699, za početak godine proglasio 1. januar, pa je tako u Rusiji 1699. trajala samo četiri meseca!

Ruski car je time vratio u život rešenje Julija Cezara, po kome je julijanski kalendar i nazvan, da godina počinje 1. januara. U njegovu čast je dobio ime i mesec jul, a kada je ta počast ukazana i prvom rimskom caru Oktavijanu Avgustu on je osmom mesecu dodao jedan dan (do tada su po 31 dan imali samo neparni meseci) da njegov mesec ne bi bio manji od Cezarovog.

Poljski pravoslavci vratili stari kalendar

Zbog prelaska na novi kalendar u svim pravoslavnim crkvama i dan-danas ima onih koji to nisu prihvatili i postoje „starokalendarci”, koji su, istina, u velikoj manjini, mada se čuju predlozi za povratak na stari kalendar, jer je on po kanonima crkve, što je najočitije prilikom određivanja takozvanih pokretnih praznika kao što je Vaskrs. A u Poljskoj pravoslavnoj crkvi se to zaista dogodilo. Njen Arhijerejski sabor je 18. marta 2014. ukinuo odluku od 12. aprila 1924. o prelasku na gregorijanski kalendar.

Neuspeli jakobinski i boljševički pokušaji

Hrišćanski kalendar su pokušali da pobede i buržuji i proleteri. Posle Francuske buržoaske revolucije Nacionalni konvent, u kojem su glavnu reč imali jakobinci, 24. oktobra 1793. usvojio je takozvani revolucionarni kalendar. Vreme se računalo od proglašenja Prve francuske republike (22. septembar 1792), godina je počinjala jesenjom ravnodnevicom, svih 12 meseci (novi nazivi prema odlikama doba godine na koji se odnose) imali su po 30 dana podeljenih u tri dekade od po 10 dana (svaki dan u godini je imao drugačije ime). Dan je trajao 10 sati, a jedan sat 100 decimalnih minuta (po našem dva sata i 24 minuta). Obavezna upotreba ovakvog kalendara je ukinuta 7. aprila 1795, a posle ugovora (konkordat) s Katoličkom crkvom 1801. od Uskrsa naredne godine (18. april 1802) vraćeni su stari nazivi dana. Revolucionarni kalendar je poništio car Napoleon, pa je posle 10. nivoza (snežni) 14. godine sledio 1. januar 1806. Taj decimalni kalendar, kako se još zvao, vraćen je u vreme Pariske komune, koja je trajala samo od 6. do 23. maja 1871.

Da računaju vreme po svome hteli su i boljševici. Savet narodnih komesara je 1. oktobra 1929. uveo sovjetski revolucionarni kalendar ukazom „O prelasku na neprekidnu proizvodnju u preduzećima i ustanovama SSSR” (doduše, to je važilo na poslu, a u svakodnevnom životu je ostao na snazi gregorijanski kalendar). Nedelja je imala pet dana, zaposleni su bili podeljeni u pet grupa, od kojih je svaka imala svoj neradni dan. Međutim, pošto je tako bilo gotovo nemoguće da članovi porodice istog dana budu slobodni od posla ili pohađanja škole sovjetska vlada je uvela šestodnevnu nedelju 1. decembra 1931. u kojoj je svaki šesti dan bio neradan. Od ovog pokušaja su digli ruke 26. juna 1940. ukazom Prezidijuma Vrhovnog sovjeta SSSR-a „O prelasku na osmočasovni radni dan, sedmodnevnu radnu nedelju i o zabrani samovoljnog odlaska radnika i službenika iz preduzeća i ustanova”.

Servantes i Šekspir umrli istog datuma, ali ne i istog dana

(Foto Vikipedija)

Migel Servantes i Vilijam Šekspir su umrli 23. aprila 1616, pa je zato Unesko 1995. taj dan proglasio za Dan knjige i autorskih prava. Međutim, Šekspir je živeo deset dana duže od Servantesa! Katolička Španija je na gregorijanski kalendar prešla istog dana kad i Vatikan (1582), a u anglikanskoj Engleskoj je julijanski bio u upotrebi sve do 2. septembra 1752. Po gregorijanskom kalendaru Šekspir je izdahnuo 3. maja 1616.

Posle 2100. godine Dan „Politike” – 26. januar

U vreme kad je država uvela novi kalendar „Politika” još nije bila obnovljena (ponovo je počela da izlazi 1. septembra 1919), pa se ne zna kakvo bi bilo njeno mišljenje o tom pitanju. Međutim, posle 2100. godine moraće u zaglavlju da promeni datum svog osnivanja!

Pošto je prvi broj našeg lista izašao 12. januara 1904. po julijanskom kalendaru to je onda bio 25. januar po gregorijanskom. Tako je i u ovom veku, ali u XXII razlika između novog i starog kalendara neće biti 13 dana, nego 14, pa će Dan „Politike” biti 26. januara!


Komentari36
fcd10
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Nada
Koliko je meni poznato Srbija računa vreme po izmenjenom Julijanski kalendaru( Milutina Milankovića) i on prvi grešku od dve sekunda a Gregorijanski 20 sekundi. Tako da će 2800 godine razlika između ta dva kalendara biti jedan dan.
Darko
Imam firmu i radnike koje dobro i posteno rade svoj posao.Ko radi taj i gresi.Kad pogresi ocekujem da ispravi gresku i da nastavi da radi po pravilima struke.Ukoliko vidim da se greska ne ispravlja nego da se ponavlja taj radnik vise nece da radi za mene jer mi mnogo govori o njemu samom.Pogresim I ja pa se trudim iz petnih zila da se ispravim.Ne inatim se.Zelim sve da mi na poslu I u kuci bude tacno.
to je naše
SADA je 7527 srpska godina. ! To treba da slavimo kao autentični BREND, proslava 4.aprila po lepom vremenu a crkva kao i rumunska , grčka i bugarska treba da prihvati Milankovićev kalendar, logično !!!
Preporučujem 7
Kakva veza sa kalendarom?
Imam kucu I stan. Roditelji isto. Brat ima kucu I dva stana. Punac ima kucu I stan. Zelim da sve bude tacno. Cekaj, o cemu se ovde radi?
Preporučujem 16
Јоле
Усвајање новог календара у Краљевини СХС је извршено праведно на демократском принцупу 2:1. Хрватска и Словенија 2 : Србија 1.
GoraN
Nekako mi je prva ilustracija neumjesna. Treba da bude smijesna, sta li? Kalendar je samo nuzna alatka, ljudi moraju da imaju neku referencu.
Sotir Gardačić
To je građanski kalendar koji je usvojila drzava za svoje potrebe, a verujući Srbi i danas slave Božić 25. decembra po julijanskom a Srbi građani zbog neznanja misle da se slavi 7. januar!
Srba, Velika Britanija
@EvGenije - 'Svi modeli su pogresni a neki su korisisni'. Nema savrseno tacne mape, ni daljinomera. Kalendar je samo referentna tacka/linija - stvar dogovora. Ako se svi dogovorimo da godina traje 400 dana, to ce biti sasvim u redu i funkcionalno.
Preporučujem 0
Саша Микић
@Sotir Gardačić Нова држава, Југославија, је усвојила нови календар баш због несклада између цркава. Наиме, иницијатива је кренула из Хрватске, јер су тамо капиталисти имали проблема и губитке са двоструким одсуствима са посла због слављења истих празника, али у различито време. Да је Србија била сама то уопште не би био проблем.
Preporučujem 2
Prikaži još odgovora

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja