subota, 21.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 19:30

„Boško Buha” na rasprodaji

Oronuli i odavno zaključani objekti na Jabuci, simboli revolucije, pionirskog poleta i Titovog doba, sada idu na doboš
Autor: Branko Pejovićutorak, 29.01.2019. u 16:21
Откривање споменика на Јабуци пре пола века (Фотодокументација „Политике”)

Prijepolje – Došlo je vreme da se reši sudbina nekad masovno posećivanog, pa decenijama zapostavljanog Memorijalnog kompleksa „Boško Buha” na Jabuci kod Prijepolja, i to – prodajom.

Agencija za licenciranje stečajnih upravnika oglasila je prodaju većeg dela imovine, nekad vlasništva Ugostiteljsko-turističkog preduzeća „Putnik” iz Prijepolja, koje je u stečaju. Ovu prvu prodaju zakazali su za 28. februar u Beogradu.

Oronuli i odavno zaključani objekti na Jabuci, simboli revolucije, pionirskog poleta i Titovog doba idu na doboš. Ne prodaju se, istina, spomenici na tom prostoru, proglašeni osamdesetih godina prošlog veka kulturnim dobrom od izuzetnog značaja, ali sudeći po oglasu, kupca bi mogli dobiti Spomen-dom „Boško Buha”, pred kojim je poprsje ovog bombaša, drveni objekat Muzeja pionira i omladine (bez vrednijih eksponata u njemu), Dom kulture s paviljonima, nekadašnji hotel, kao i zemljište u tom kompleksu smeštenom na visoravni pored puta Prijepolje–Pljevlja, u blizini graničnog prelaza ka Crnoj Gori.

Početna cena za hotel, površine 4.770 kvadrata, iznosi 53,2 miliona dinara. Druga celina, navodi se u oglasu, jeste objekat ugostiteljstva Dom kulture, a u okviru njega nekoliko turističkih paviljona i vila, kao i objekat Muzeja pionira i omladine, sve to po ceni od oko 30 miliona dinara. Treća celina je Spomen-dom „Boško Buha”, sa zemljištem na više katastarskih parcela, po ceni od oko 14,8 miliona dinara. Ukupno, za ponuđene objekte i zemljište treba izdvojiti 98 miliona dinara.

Biti na vrhu, pa pasti na dno, rečenica je koja opisuje sudbinu centra, podignutog na mestu gde je Boško Buha poginuo 1943. godine. Donedavni direktor prijepoljskog muzeja Slavoljub Bato Pušica, koji je posle četvrt veka vođenja te ustanove pre mesec dana otišao u penziju, pričao nam je nedavno o svetloj prošlosti ovog kompleksa.

– Prvo je ovde 1966. napravljen pionirski spomen-dom akcijom „pionirskog dinara” i donacijama, na inicijativu pionira Pljevalja i Prijepolja. Posle su podizani spomenici (veliki bronzani spomenik Bošku Buhi na najvišoj koti Jabuke, Aleja heroja sa bistama ratnika iz svih republika SFRJ, spomenik pioniru Slavi Koviću, poprsje Boška Buhe pred spomen-domom), kao i smeštajni kapaciteti, omladinsko naselje kroz koje je za pet godina prošlo 14.000 mladića i devojaka svrstanih u 240 radnih brigada (po njihovom odlasku ostalo je osam paviljona i centralna zgrada). Od tada do raspada Jugoslavije ovde su svake godine dolazile hiljade đačkih ekskurzija. Memorijalni kompleks je 1986. dobio status nepokretnog kulturnog dobra od izuzetnog značaja, za koji je nadležan Republički zavod za zaštitu spomenika kulture. Turistička posećenost bila je i razlog što je opština Prijepolje kapacitete u kompleksu tada predala na upravljanje „Putniku” – pričao nam je o tome Pušica.

Ali raspad Jugoslavije devedesetih godina prošlog veka bio je poguban za ovaj centar. Prestali su da dolaze posetioci i ekskurzije, a ovde su jedno vreme bile smeštene izbeglice. Vremenom, objekti su zatvoreni, dok odavno zaključane građevine propadaju.

– Spomenike u kompleksu niko ne može da prodaje, oni su kulturno dobro i njih treba štititi, bez obzira na to da li će ostale objekte neko kupiti. Uvek sam se nadao i verujem da će na Jabuku doći neko ko će obnoviti smeštajne kapacitete, da mladi kao nekad dolaze u ovo mesto zbog zdravog vazduha i svetle istorije – kaže sada o tome Slavoljub Pušica.


Komentari30
345b5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Дечак
Ако су зграде и инсталације још у добром стању, можда је могуће направити нови омладински центар, без идеолошке конотације.
e pa dosta više
Бранко Срб Козаковићu, smiri svoje četničke porive, kako te nije sramota? Dečko se borio i poginuo protiv Nemaca, dok su tvoji jeli gibanice, silovali snaše i klali rodoljube po Srbiji.
Бранко Срб Козаковић
Ако се под "ревизионизмом" подразумева борба за разобличење југокомунистичких лажи и пропаганде, онда је то у реду. За кратко време су изградили нову религију, са Стаљин-Брозом као врховним божанством, и затрпали, заглушилу,.. простор својом "историјом". Брутални и патетични спинови и подметања приказани у "јеванђеоским" остварењима партизанских филмова нису могли да се доведу у питање - ни од савременика, живих сведока тог доба, па ни данас. Остала су као уџбеници и лажни сведоци о времену. Зато "апостоли" југокомунизма, попут Леона, могу овде да спинују (невешто) али и да се обрачунавају са Србима етикетирањем (подлим и крајње злонамерним). Комунизам и комунисти у ма ком појавном виду су антитеза Србији и српству - то је антинационалистичка идеологија, која је притом трајно уништила српско биће. А, кокетирања са "националним", са "ћирилицом" (коју су уништили!),.. спиновање,.. и слично је неубедљив, али сликовит, начин да комунизам живи камелеонски живот и чека нову прилику да удари.
Леон Давидович
@ Бранко Срб У чему је та лаж ? Где је погинуло око 300000 припадника НОБ-а ? Да нису можда на каквим парадама ? У уџбеницима су помињани сви српски патриоти из целе историје, вође устанака у буна против Османлија, борци против Аустро _ Угатске хегемоније , све позитивне патриотске личности биле су у историјама. Ко је то бранио ћирилицу у Србији? Свако је могао да је пише али није Играни филмови нису документарци. Отуђивање од сршске нације био је процес кроз целу историју. Откуд 10 милиона грађана Турске који знају српски, откуд толики нови народи на просторима бивше Ју, који говоре српски, а само су друге религије. Дакле нису се Срби отуђивали од нације само у време социјализма. Друштвене промене као пропадање села, сеобе у градове, експанзија образовања догађале су се у исто време и у другим друштвима, а не само социјализму . Зар данас Срби не одлазе међу друге народе где ће бити асимилирани итд.
Preporučujem 7
Леон Давидович
Није око триста хиљада погинулих бораца НОП-а могло одлучивати о политици нове Југославије, а ревизионисти историје данас блате њихове жртве у непоштедној борби против фашиста.У све време постојања нове Ју. тињало је што тајно што јавно оживљавање фашистичких организација. На пример шта је отворени албански национал шовинизам на КиМ био него идеолошки фашизам. Као што су данас Албанци миљеници Запада тако су у оно доба били миљеници врхова југословенске власти. Они су били привилеговани не само на КиМ него на просторима целе Ју. Сви су им се клањали и удварали. Био сам сведок како Србину са КиМ у сред Београда оспоравају права и лажно га оптужују и док се човек одбрани од лажи разболе се и умре.Нико се није супротстављао привилегијама Албанаца, Срби са КиМ, радије су продавали имовину и селили се сруги су радије опортунистички ћутали. И да ли је онда изненађење што је национал шовинизам односно идеологија фашизма на крају довео до свега оног што се догодило деведесетих.
Леон Давидович
Ревизионисти историје су штеточине по углед српског народа јер сасвим другачије приказују опредељења српског народа у Србији у 2. светском рату. По њима испада да су Срби били задовољни фашистичком окупацијом јер ослобођење Србије од стране партизана и Црвене армије називају окупацијом. Стварнос је била другачија. Српски народ још и пре фашистичке окупације био је противник фашизма, а поготово је био противник у време окупације. Само мали број се ставио у службу окупатора . Српски народ је жељно чекао дан ослобођења од фашиста. Савременици су забележили , уосталом и фотографијама, како је српски народ са одушевљењем дочекивао партизане. Доносили су им све што су имали од хране, звали су их својом децом, доводили су своју децу , оно што је најдрагоценије, у партизанске јединице.Данас ревизионисти историје све фалсификују и сасвим другачије приказују, намерно брукајући српски народ пред историјом.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja