Cene goriva na pumpama u Srbiji nastavile su da padaju i tokom ovog meseca, iako je cena nafte od 24. januara do danas porasla 11 dolara po barelu – sa 50,47 na 61, 09. U tom periodu benzin je pojeftinio dva dinara i sada košta 143,63 dinara, evrodizel je jeftiniji 1,6 i košta 158,46, a auto-gasu cena je pala 2,9 dinara i sipa se za 78,17 dinara, pokazuju najnovije analize Udruženja naftnih kompanija Srbije.
Ako se uporedi cena benzina u Srbiji i okruženju skuplji se toči u Crnoj Gori, Hrvatskoj, Albaniji i Grčkoj. I kod nas je prosečna cena od 1,213 evra, dok se evrodizel skuplje toči samo u Albaniji i košta 1,4 evra, a u Srbiji je 1,3. U međuvremenu je čak i u Grčkoj ovaj derivat pojeftinio, iako je uvek bio skuplji nego kod nas.
Interesantno je da BiH više nema najjeftinije gorivo, već se ono sada po najnižim cenama toči u Bugarskoj i Makedoniji. Litar benzina u Bugarskoj jeftiniji je od našeg 28,58 dinara, dok je evrodizel u Makedoniji jeftiniji čak 46,26 dinara. Niko za sada ne daje prognoze kako će se kretati cena goriva, jedino što može da dovede do poskupljenja, to su nove akcize koje će biti veće oko 1,5 dinara po litru.
Ono što, međutim naftnom sektoru i dalje smeta je nelojalna konkurencija i šverc baznog ulja koje kada se pomeša s dizelom može da se koristi kao pogonsko gorivo. To je potvrdila i Poreska uprava svojim kontrolama poreskih obveznika koji su u 2017. godine uvezli značajne količine baznog ulja, ili koji su u 2018. godini imali veći uvoz ovog naftnog derivata, u odnosu na uvezene količine u ranijim godinama. U kontroli 105 obveznika nepravilnosti su utvrđene kod 61, koji su prodavali bazno ulja fizičkim licima bez ispunjenja uslova za oslobođenje prometa od PDV i akcize.
Tomislav Mićović, generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije, kaže da je lane uvezeno 32.448 tona baznog ulja, što je u odnosu na 2017. manje, jer je tada u zemlju ušlo 49.000.
– Bazno ulje je derivat nafte sa mogućom dvojnom primenom. Ono je pre svega sirovina u proizvodnji maziva, ali se može, namešano u određenom procentu koristiti i kao dizel gorivo. Upravo ova karakteristika godinama omogućavala brojne zloupotrebe i utaju akcize. Na bazno ulje, kao sirovinu za proizvodnju maziva, ne plaća se akciza, pa kada se litar baznog ulja potroši kao gorivo državni budžet bude uskraćen najmanje 59,10 dinara koliko iznose akciza i naknada za obavezne rezerve, a veoma često i za PDV od oko 26 dinara, na šta je UNKS upozoravao godinama nadležne – kaže on.
– Umesto da je kao prilikom suzbijanja nenamenskog korišćenja lož-ulja i biodizela država uvela akcizu i na bazno ulje, reakcija je usledila tek 2017. kada je vlada uvela obavezu izveštavanja o prometu baznog ulja prilikom uvoza. Ostvareni su dobri rezultati u sprečavanju utaje akcize. Međutim, takav način kontrole podrazumeva izuzetno veliko angažovanje inspekcijskih organa, koji moraju neprekidno da kontrolišu uvoz, jer bi u suprotnom postignuti efekti vrlo brzo nestali – kaže on.
Ključna stvar je uvesti oštru kontrolu prometa derivata nafte od samog izvora, u prvom redu onog goriva na koje se ne obračunava akciza, a potom i kontrolisati korisnike koji imaju pravo na povraćaj akcize, sve do kontrole ilegalnog uvoza goriva u Srbiju. Druga strana svakako neće mirovati, jer visoko državno zahvatanje u ceni goriva je izazov za „loše momke“ i pokreće ih da smisle neki novi mehanizam utaje – zaključuje Mićović.
