ponedeljak, 19.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 29.01.2019. u 20:44 A. Isakov

Ratni vojni invalidi nisu ničija svojina

(Принтскрин)

Subotica – Udruženje ratnih i mirnodopskih vojnih invalida je pred nerazrešivim problemom: prema novom zakonu o registraciji udruženja građana treba da odrede vlasnika svog udruženja. „To je potpuno nerazumno, mi baštinimo tekovine udruženja iz 1919. godine, i od tada imamo kontinuitet i ne možemo biti tretirani kao privatno udruženje, kao nečija lična svojina”, kaže za „Politiku” Dragoslav Dašić, potpredsednik Udruženja ratnih i mirnodopskih vojnih invalida Srbije i predsednik subotičkog udruženja.

Prema novom zakonu o registraciji udruženja potrebno je navesti vlasnika udruženja građana, osim ukoliko je reč o političkim, verskim i sportskim udruženjima. „Sa ovakvom podelom mi smo razvrstani kao privatno udruženje, iako su naši članovi oni koji su pretrpeli neku povredu jer su išli u rat kada ih je država pozvala ili su povređeni u mirnodopskim uslovima na određenim zadacima na koje ih je država rasporedila. Mi odbijamo da se registrujemo kao privatna svojina i spremni smo da uđemo u spor sa državom oko toga”, navodi Dašić.

Udruženje u Srbiji ima oko 20.000 članova, gde spadaju i članovi porodica preminulih invalida. Dašić smatra da već decenijama postoji nemaran odnos društva prema ovom udruženju, invalidnine su niske, doduše, redovno se isplaćuju, ali nemaju više pravo na ortopedska pomagala. U slučaju Subotice govori o tome da im je oteta i imovina, dok se podrška grada stalno smanjuje. Od grada su u 2017. dobili 180.000, a prošle godine za njih je u budžetu bilo svega 55.000 dinara, a samo mesečni troškovi zakupa i grejanja jedne prostorije koju imaju su 10.000 dinara. Dašić kaže da su tek naknadno, nakon razgovora sa Jasminom Stevanović, gradskim sekretarom Sekretarijata za društvene delatnosti, dobili dodatnih 70.000 dinara. Sa svim ovim iskustvom, gde se svakodnevno bore da opstanu, Dragoslav Dašić dodaje da novi zahtev da u Agenciji za privredne registre navedu vlasnika udruženja, njima izgleda kao način da država i lokalne samouprave „skinu” ovo udruženje sa budžetskog finansiranja.

„Kneževina Srbije je još 1863. godine uredila odnos prema ratnim invalidima i taj zakon je bio jasniji i bolji od ovog što nam se sada nudi. Zahtevom za preregistraciju, dovodi se u pitanje naš opstanak. Znamo da se radi i novi zakon o ratnim i mirnodopskim vojnim invalidima, ali ni u nacrtu ne postoji udruženje”, priča Dašić.

Sagovornik „Politike” navodi da su ih iz Agencije za privredne registre upoznali da ih očekuju visoke kazne ukoliko ne odrede „vlasnika” svog udruženja, ali Dragoslav Dašić kaže da ostaju pri stavu da ovakvo udruženje nikada ne može biti ničija privatna svojina.

Komеntari10
f739b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Станоје Јоцић
Ратни војни инвалиди и борци ратова у Србији су власништво државе. Држава је њима располагала, позивала их, слала и лечила у потребним условима. Ви им дугујете и животе и здравље. Молим г. Дашића да, ако може, ми одговори, шта је са ратним стажом који сам провео у Новосадском корпусу.
boban
Ratni vojni invalidi su uhvaceni u makazama izmedju svojih stvarnih rana zadobijenih prevashodno u Hrvatskoj i BiH, i insistiranjem drzave Srbije da nije ucestvovala u tim ratovima. Svi mi koji smo prosli tim podrucjima u toku rata dobro znamo da su mnogi drzavljani Srbije sluzili u formacijama vojske RSK i RS od 1991 do 1995. Neki su bili tamo kao pripadnici Miloseviceve armije, odnosno "vojske Jugoslavije," drugi su ucestvovali u ratu kao pripadnici jedinica drzavne bezbednosti, a treci kao dobrovoljci u okviru paravojnih jedinica. Ali sada im se povrede zadobijene u tim ratovima ne priznaju, jer Beograd i dalje odrzava fikciju da su to bili nekakvi gradjanski ratovi a ne agresija organizovana u Milosevicevom stabu i izvrsena od drzavnih organa Srbije.
Nebojša
Aпсурдан коментар. Замена теза и сужено тумачење личних убеђења.
nikola andric
Imovinsko pravo je reduciralo ''LICA'' na fizicka i pravna. To je takozvana redukcija kompleksiteta. U imovinskom, za razliku od kaznenog prava, ne odgovara lice (licno) nego njegova IMOVINA. Kazne su imovinske prirode. Zbog toga svako pravno lice mora posedovati imovinu kojom odgovara za svoje dugove. Dugovi se razlikuju od SVOJINE ali spadaju u imovinu posto imovina obuhvata i potrazivanja. Svojina spada u domen STVARNOG prava u kome se relatiraju lica i stvari u ''jedan prema jedan'' relaciji. Ta relacija odredjuje sta kome pripada od stvari. Potrazivanaja i dugovi relatiraju LICA koja moraju biti odredjena kao i njihove medjusobne obaveze i prava. Kad pravno lice ne moze da plati svoje obaveze odnosno da namiri svoje potrazivaoce onda to pravno lice ide u stecaj. Stecajem pravno lice nestaje (''umire'') sto nije slucaj sa fizickim licem. Uvredjenost organizacije pociva na ne razumevanju pravne situacije. Osim toga u Srbiji se ne razlikuje izmedju ''svojine'' i ''imovine'' .
petar mitic
zar ova udruzenja nisu nevladine organizacije za koje vaze druga pravila
takodje
Umetnička udruženja koje je osnivala država u prošlom veku, imaju problem sa registrovanjem, jer je zakon pisao neki nepismeni duduk.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja