ponedeljak, 18.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 09:18
POSLEDNjE HAŠKO SUĐENjE ZVANIČNICIMA SRBIJE

Vasiljević: Sokolović rekao da ne zna ko je Arkan, rekao sam mu da pita Stanišića

Na sugestiju odbrane Jovice Stanišića, bivši načelnik Uprave bezbednosti JNA je Radmila Bogdanovića označio i kao glavnog čoveka „iz senke” koji je, preko Mihalja Kertesa, vodio naoružavanje Srba u Istočnoj Slavoniji
sreda, 30.01.2019. u 15:40
Александар Васиљевић (Илустрација Д. Стојановић)

Odbrana Jovice Stanišića, optuženog za zločine u Hrvatskoj i BiH, tvrdila je danas pred haškim sudom da Stanišić 1991. nije imao uticaj na visoke oficire i vojne operacije JNA u Hrvatskoj, dok je svedok Aleksandar Vasiljević izjavio da o takvom uticaju nije bio obavešten. „Nisam imao informacije o takvom uticaju”, rekao je penzionisani general Vasiljević (80), koji je tada bio načelnik Uprave za bezbednost JNA.

Vasiljević je izjavio da ni tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević „nije imao kontrolu” nad vrhom JNA, odnosno ministrom odbrane Veljkom Kadijevićem i njegovim saradnicima.

Svedok je, međutim, ostao pri iskazu da je Stanišić, u to vreme pomoćnik načelnika Službe državne bezbednosti (SDB) Srbije, na jesen 1991. odlazio na ratišta u Istočnoj Slavoniji i sastajao se, nasamo, s komandantom Prve vojne oblasti JNA Životom Panićem.

S druge strane, Vasiljević je tokom unakrsnog ispitivanja prihvatio sugestiju Stanišićevog branioca Vejna Džordaša da Stanišić na sastanku u Vukovaru početkom 1992. „nije kandidovao ni imenovao” pripadnike MUP Srbije koji su bili postavljeni za komandante tamošnje Teritorijalne odbrane.

„Ako ih je neko kandidovao, onda je to bio Radovan Stojičić Badža, jer su to bili ljudi iz Resora javne bezbednosti (RJB) MUP Srbije, a ne SDB”, kazao je Vasiljević. Stojičić, koji je bio zamenik načelnika RJB MUP Srbije, 1991-92. je komandovao TO u SAO Slavonija, Baranja i zapadni Srem (SBZS).

Tu Teritorijalnu odbranu, „za koju su bili zaduženi Stojičić i predsednik SBZS Goran Hadžić”, Vasiljević je, međutim, nazvao „para-teritorijalnom odbranom”, tvrdeći da ona nije bila pod komandom JNA, za razliku od teritorijalaca koji su na ratište bili upućeni iz Srbije, po odluci Predsedništva SFRJ.

U Stojičićevoj TO postojale su i paravojne jedinice poput „Leve supoderice”, naveo je Vasiljević. Pripadnici „Leve supoderice” osuđeni su, mnogo kasnije, za streljanje oko 200 hrvatskih zarobljenika na farmi Ovčara kod Vukovara u novembru 1991.

Vasiljević je sugerisao i da je jedinica Željka Ražnatovića-Arkana bila deo Stojičićeve „para-TO” u Istočnoj Slavoniji, navodeći da o njenom uključenju u dejstva JNA nisu postojala pisana naređenja oficira JNA. „U naređenjima komandanta Novosadskog korpusa Andrije Biorčevića nigde nema Arkana. To znači da je mu je komandovao neko drugi”, rekao je svedok.

Vasiljević je tvrdio da je Radmilo Bogdanović - koji je do marta 1991. bio ministar unutrašnjih poslova Srbije, a potom šef skupštinskog odbora za Srbe van Srbije - u jednom intervjuu izjavio da „ima autoritet koji može kontrolisati Arkana”, da je „Arkan pod njegovom jurisdikcijom” i „da će ga disciplinovati”.

„Na jednom sastanku u oktobru 1991. ja sam postavio pitanje čiji je Arkan i ko mu komanduje. Tadašnji načelnik SDB Srbije Zoran Janaćković rekao je da Arkan nije u MUP Srbije, a ministar unutrašnjih poslova Zoran Sokolović rekao je i da ne zna ko je Arkan. Ja sam im onda rekao da na sledeći sastanak pozovu Jovicu Stanišića, pa neka im on objasni ko je Arkan”, ispričao je Vasiljević.


(Fotodokumentacija „Politika”)

Svedok je nastavio da je „Janaćković kazao da iza Arkana stoji neko iz Vlade Srbije, a ja sam zaključio da je to Radmilo Bogdanović”. Pre tog sastanka u Ministarstvu odbrane Srbije, Vasiljeviću je, kako je rekao, traženo da oružje ostavi na ulazu u zgradu. „Ja sam pitao: 'A kako vam Arkan ulazi naoružan?', a oni su mi rekli: 'Pa, niste vi Arkan'“, opisao je general.

Na sugestiju Stanišićeve odbrane, Vasiljević je Radmila Bogdanovića označio i kao glavnog čoveka „iz senke” koji je, preko Mihalja Kertesa, vodio naoružavanje Srba u Istočnoj Slavoniji.

Stanišić (68), koji je od 1992. bio šef SDB Srbije, i operativac te službe Franko Simatović Frenki optuženi su za progon, ubistva, deportaciju i prisilno premeštanje Hrvata i Muslimana u Hrvatskoj i BiH, 1991-95.

Prema optužnici, oni su formirali, obučavali, naoružavali i logistički snabdevali srpske paravojne snage, poznate kao „crvene beretke”, koje su u Hrvatskoj i BiH počinile zločine.

Formacija Ražnatovića-Arkana, odgovorna za brojna zlodela nad hrvatskim i muslimanskim civilima, po optužnici je tada bila u sastavu SDB Srbije i pod Stanišićevom i Simatovićevom kontrolom. General Vasiljević na suđenju Stanišiću i Simatoviću svedoči po obavezujućem nalogu suda, posredstvom video veze iz Beograda.

Ni današnjem zasedanju u sudnici u Hagu nije prisustvovao nijedan optuženi. Prvooptuženi Stanišić je duže od godinu dana na privremenoj slobodi u Srbiji zbog hronične bolesti. Razlog zbog kojeg drugooptuženi Simatović nije bio u sudnici nije otkriven tokom otvorenog dela zasedanja. Stanišića i Simatovića uhapsile su i u Hag izručile vlasti Srbije na proleće 2003. neposredno posle ubistva srpskog premijera Zorana Đinđića.

Posle prvog suđenja, koje je posle jednog neuspelog pokušaja počelo 2009. prvostepeno veće Haškog tribunala oslobodilo je 29. maja 2013. Stanišića i Simatovića krivice po svih pet tačaka optužnice.

Međutim, apelaciono veće Tribunala usvojilo je 15. decembra 2015. ključne osnove žalbe koju je na tu presudu uložilo Tužilaštvo. Poništilo je oslobađajuću presudu i naložilo da proces bude ponovljen.

Zločini za koje su optuženi Stanišić i Simatović počinjeni su, kako tvrde tužioci, tokom sprovođenja udruženog zločinačkog poduhvata, čiji je cilj bilo trajno i nasilno uklanjanje Hrvata i Muslimana sa velikih delova teritorija Hrvatske i BiH, radi ostvarivanja srpske dominacije. Na čelu zločinačkog udruženja bio je, po tužiocima, tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević.

Ponovljeno suđenje Stanišiću i Simatoviću, koje je počelo 13. juna 2017, poslednji je haški proces u kojem se utvrđuje da li su za zločine u Hrvatskoj i BiH odgovorni zvaničnici Srbije. Pred Haškim tribunalom nijedan državni zvaničnik Srbije nije bio osuđen za te zločine, javlja Beta.


Komentari4
44cab
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

dipl. agronom
Pazi ovo,bivsi i pokojni Ministar, nije znao za predsednika parlamentarne stranke,SSJ...Zoco,Zoco,laka ti crna zemlja srpska... Ovako se i danas,mnogi prave blesavi,ne znaju sta rade,a znaju sta ce biti za deset godina,na putu nacionalnog interesa...
Dejan Pavlovic
Eh sta je sve to trebalo nasem rukovodstvu Zar nisu mogli da znaju do cega ce nas dovesti Toliki narod nastrada bez potrebe
kasno
a govorili smo vam tada ne glasaj za miloševića..
Preporučujem 5
Пуно име
Право питање је што наше руководство није боље бранило Србе у региону !
Preporučujem 25

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja