Amerika je uvela sankcije venecuelanskoj državnoj naftnoj kompaniji vršeći pritisak na predsednika Nikolasa Madura da se povuče s vlasti, ali je, sudeći prema beleškama savetnika za nacionalnu bezbednost Bele kuće, spremna i za drastičnije mere – vojnu intervenciju.
Dok je na konferenciji za novinare objašnjavao da će Vašington blokirati račune venecuelanskog energetskog džina PDVSA u Americi, Džon Bolton je držao notes sa nečim zabeleženim na prvoj stranici. Foto-reporteri su uslikali papir i uveličali slova, otkrivši da je Bolton napisao: „5.000 vojnika u Kolumbiji”. Nije jasno da li je Trampov savetnik za nacionalnu bezbednost namerno ili nehotice otkrio da SAD rade na tome da usred konflikta s Venecuelom u susednu Kolumbiju pošalju trupe. Kako prenosi AP, Pentagon tvrdi da nije dobio naređenje da se spremi za Kolumbiju, a Zapadno krilo ponavlja da „ne isključuje nijednu mogućnost” u Venecueli.
Napeti odnosi između SAD i čavističke vlade u Karakasu naglo su se pogoršali kad se lider opozicije i prvi čovek skupštine Huan Gvaido prošle nedelje samoproglasio za predsednika Venecuele do raspisivanja izbora. Gvaido ističe da su prošlogodišnji predsednički izbori bili nelegitimni jer je naslednik Uga Čaveza pohapsio opozicionare i zabranio im da se kandiduju zbog čega su Madurova pobeda i njegov nedavno započeti drugi mandat nelegitimni. Gotovo sve zemlje zapadne hemisfere smatraju da je u Venecueli samo parlament slobodno izabran pa su odmah priznale Gvaida za predsednika.
Prekjuče su Bolton i ministar finansija SAD Stiv Menučin pozvali venecuelansku vojsku da prihvati opoziciju kao jedinu legitimnu snagu u zemlji, a Gvaido je u intervju, koji je juče emitovan na Si-En-Enu, pozvao armiju da mirno prihvati tranziciju vlasti. Iako su oružane snage ostale uz lidera čavističke vlade, Bolton otkriva da mnogi generali navodno odani Maduru pregovaraju sa SAD.
Kako Maduro nije poslušao američke pozive da se povuče, SAD povećavaju pritisak na njega lišavajući ga para. Prema Boltonu i Menučinu, Vašington će zamrznuti sedam milijardi dolara, koliko PDVSA drži na američkim računima, i blokirati 11 milijardi dolara, koliko se procenjuje da bi Venecuela ove godine zaradila od prodaje nafte Americi. Sankcije se pre svega odnose na ćerku firmu PDVSA u Americi „Sitgo”. Kompanija sa sedištem u Teksasu prerađuje venecuelansku naftu za američko tržište i poseduje lanac benzinskih stanica. Pošto su SAD najveći kupac venecuelanske nafte – kupuju polovinu onoga što Venecuela proizvede – „Sitgo” je glavni izvor prihoda za vladu u Karakasu. Maduro je optužio Trampovu administraciju da želi da preuzme „Sitgo”. Čavisti poručuju građanima da ujka Sem podržava opoziciju jer će ona venecuelanska nalazišta nafte predati američkim kompanijama.
Iako Trampova administracija nije zabranila uvoz venecuelanske nafte, Maduro više nema podsticaj da tamo izvozi jer američke sankcije znače da će prihod od prodaje crnog zlata u SAD ostati na zamrznutom računu u Vašingtonu. Druga mogućnost je da novac bude prebačen opoziciji u Karakasu. Osim „Sitga”, najveći kupac venecuelanske nafte u SAD je i američki „Ševron”. Na pitanje da li će povlačenje južnoameričkog crnog zlata dovesti do manje energenata i skoka cena goriva, Menučin je odgovorio da neće i da su cene godinama stabilne.
Ukoliko bi tankeri prestali da dolaze iz Južne Amerike i SAD to nadoknade većim porudžbinama sa Bliskog istoka, i Venecuela bi mogla da proba da pronađe druge kupce. Nevolja je što Karakasu samo Amerika plaća na naftu, dok Rusija i Kina dobijaju crno zlato u zamenu za ogromne dugove koje je kod njih napravila Madurova vlada. Prema dogovoru čavista i Kremlja, ako Karakas ne vrati zajam, Moskva dobija 49,9 odsto udela u vlasništvu „Sitgoma”, što znači da bi ruska državna kompanija „Rosnjeft” preuzela rafinerije i pumpe u SAD. Rusko ministarstvo finansija je upozorilo da Karakas možda neće moći da otplati ruski kredit od 3,5 milijardi dolara zbog američkih sankcija, dok je ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov saopštio da, kako prenosi „Sputnjik”, Vašington u Venecueli priprema isti scenario kao i u Iraku i Libiji. Lavrov je obećao da će Kremlj uraditi sve što je u njegovoj moći da Maduro ostane na funkciji.
BDP je prošle godine bio dvaput manji nego 2013, kad je aktuelni predsednik došao na vlast, a zemlja sa najvećim rezervama nafte na svetu danas proizvodi triput manje energenata nego s kraja devedesetih. Trampova logika je da će čavisti zbog američkih sankcija ostati bez novca kojim su kupovali podršku siromašnih slojeva i vojnih zvaničnika i da će se narod i armija pobuniti protiv Madura.
