ponedeljak, 22.04.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:13
VLADA NIJE PRODUŽILA UREDBU O SOCIJALNOM HLEBU

Koliko pekare košta bela vekna

Učešće brašna u proizvodnji je svega 30 odsto što je devet dinara. Ostali izdaci su energija, aditivi, radna snaga, transport...
Autor: J. Antelj, I. Albunovićpetak, 01.02.2019. u 08:03
(Фото Д. Јевремовић)

Vlada Srbije nije produžila Uredbu o obaveznoj proizvodnji i prometu hleba od brašna „Tipa 500” koja je određivala maksimalnu cenu vekne od 46 dinara. Tako je juče prestala da važi odluka doneta još 2010. godine, zbog koje je Evropska komisija često imala primedbe jer je to bilo administrativno regulisanje cene nekog proizvoda. Kako je za „Politiku” izjavio Rasim Ljajić, ministar trgovine, ne očekuje povećanje cene hleba, jer i danas u prodavnicama ima hleba koji se prodaje za 30 ili 40 dinara po vekni.

– Ukoliko ovo proizvođači iskoriste ili dođe do bilo kakvih poremećaja na tržištu, spremni smo da uredbu vratimo – izjavio je Ljajić.

Građani Srbije u ishrani i dalje pretežno koriste beli hleb. Za ovom veknom poseže čak 60 odsto kupaca, i to najviše onih iz Šumadije i zapadne Srbije, muškarci i osobe s nižim obrazovanjem.

Integralni hleb konzumira tek 8,2 odsto anketiranih odraslih i samo 3,5 odsto dece, pokazalo je istraživanje o navikama u ishrani građana sprovedenog prošle godine. Prema ovom istraživanju, zdravije žitarice češće biraju žene koje žive u gradovima, višeg i visokog obrazovanja, kao i stanovnici Beograda i oni koji najviše zarađuju. Udruženje „Žitounija” bilo je jedan od inicijatora ukidanja ove mere za koju, kako su rekli, više nije postojala ekonomska opravdanost.

Zdravko Šajatović, predsednik ovog udruženja, ne očekuje da može da dođe do poremećaja na tržištu jer je u Srbiji, prema podacima Ministarstva poljoprivrede, registrovano 3.000 proizvođača hleba. Koliko njih realno košta vekna belog hleba? On kaže da je učešće brašna u proizvodnji belog hleba svega 30 odsto što za pekare u ovom trenutku znači trošak od devet dinara. Ostali izdaci su energija, aditivi, radna snaga, transport...

– Konkurencija je velika među proizvođačima. Imamo informacije sa terena da se vekna iz industrijskih pogona, u nekim gradovima Srbije, prodaje i za 22 ili 27 dinara. Jasno je da tu nema zarade. Ako je i ima, ona je skromna. Pekari to nadomešćuju kroz cene specijalnih vrsta hlebova i peciva koje nisu bile pod kontrolom – kaže Šajatović. Još neki od razloga zbog kojih hleb ne bi trebalo da poskupi su dovoljne količine pšenica i brašna na domaćem tržištu.

Pšenica je rekordno rodila i bez obzira na nešto slabiji kvalitet ima je dosta i za domaće potreba i za izvoz. Ista situacija je, dodaje, i sa brašnom. On naglašava da zakon o trgovini propisuje da se privremene mere mogu donositi samo kada postoji ozbiljan poremećaj na tržištu.

– To sada nije slučaj. Te 2010. godine uvođenje mere bilo je opravdano jer je zaista pretila opasnost da cena vekne dostigne 50 dinara. Zato se država i odlučila da cenu belog hleba propiše na 46 dinara i ograniči ukupnu maksimalnu maržu na 8,1 odsto u odnosu na proizvođačku cenu – kaže Šajatović.

Prema Uredbi o socijalnom hlebu, koja je poslednji put, pre ukidanja, objavljena u avgustu prošle godine, navedeno je da je proizvođačka cena hleba 38,68 dinara po vekni. Proizvođači su bili u obavezi da proizvedu i stave u promet najmanje 30 odsto belog hleba u odnosu na ukupnu dnevnu proizvodnju.

Naš sagovornik naglašava da je ovakvo ograničavanje bilo apsurdno jer je bilo proizvođača koji su imali veću potražnju za polubelim hlebom koji je nutritivno zdraviji, a pritom država nije propisala njegovo učešće u proizvodnji.

– Naše mišljenje je da hleb ne treba proglasiti za socijalnu kategoriju. Ako i jeste za deo stanovništva onda mere treba da donosi resorno ministarstvo, koje se bavi socijalnom zaštitom a ne da, kao do sada, sve ide na teret privrede – kaže on. Predstavnik „Žitounije” ističe da nijedna od država u okruženju ne ograničava cenu hleba koji je, po njihovim informacijama, najjeftiniji u Srbiji i Makedoniji. U Hrvatskoj je dvostruko skuplji a u Sloveniji čak četiri puta.


Komentari14
fe74f
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

sibirski slavuj
Secate se kakav je odnos prema nasim srpskim seljacima, pogotovo u Vojvodini, bio u komunizmu, i sta vas sad nesto cudi, sad ste vi pronasli rupu u saksiji. U Srbiji se jede los i nekvalitetan hleb, jedino jos u nekoj vodenici po Srbiji, ako postoji, mozete naci pravo crno brasno i sami napraviti najbolji hleb na svetu.
DraganaS
Hleb se danas više i ne pravi od brašna ,vode i kvasca ,niti kod nas niti u EU .Lidl prodaje takozvane kajzerice po 7 centi u Nemačkoj i sve je manji broj dobrih pekara ,gde kupujete ručno radjeni hleb. Kvalitet ovogodišnje pšenice u Srbiji je očajan zbog dugog kišnog perioda ,medjutim to se sve nadomešćuje odredjenom količinom aditiva u vidu konzervansa,antioksidansa ,vezivača vlage da bi hleb duže ostao u upotrebi itd. Hleb je danas tzv.konvijent prozivod jer se radi od gotove smeše ( brašno,kvasac, aditivi) ,a ne od čistog brašna. Ako se uzme u obzir da kg brašna tip 500 košta oko 37 dinara ,kvasac 23 dinara i energija rerne oko 20 dinara ( plava zona,viša tarifa ) za sat vremena ,imamo za oko 100 dinara za dve velike vekne kvalitetnog hleba koji možete i da zamrznete ako radite na više .Ko ima šporet na drva ,greh je da hleb ne pravi sam .Znači, izbor je tu .Bolje pola sata za kvalitetnu ishranu, nego blejanje u TV.
Obrad van Kenobi
За ово важи она Библијска: Ко тебе каменом, ти њега векном Сава Тип 500 од јуче!
Богдан
Ако је у јуну, у време откупа килограм пшенице био 15 динара, колико пекари направе векни од тог килограма, кад је векна 350 грама са све адитивима и ваздухом? Сви се богате на рачун сељака, и сви имају своју дебелу рачуницу, и држава, и извозници, и млинови, и пекари само црнци на њиви немају рачуницу. Зашто се дозвољава да се трујемо са разним хемијама а извозе се милиони тона пшенице?
Zoran Australia
Srbija 70 god. provodi pogresnu politiku na racun poljoprivrednika. Cenu hleba ne treba da formira drzava ali ona mora da bude min 200 dinara, od cega 150 din vratiti seljaku. Svima onima koji su socijalni slucajevi dati hleb besplatno. Ovako I oni koji imaju I koji nemaju para zive na racun seljaka. U Australiji paklica cigareta iznosi $30 (2500 din) od cega $25 se odvaja za zdravstvo. U Au celokupno stanovnistvo ima besplatno zdravstveno osiguranje. U Au pravo na obezbedjenje I pratnju, bodyguard, ima samo premijer I vojni ministar.Tako se to radi u Australiji, ali ona je "siromasna" zemlja.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja