sreda, 21.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
sreda, 06.02.2019. u 18:00 Branko Radun
POGLEDI

Izbori 2019, bojkot i glumci

Bojkot izbora je veliki rizik za opoziciju jer se pokazao kao neuspešan u nekoliko situacija tokom devedesetih

Na pitanje da li će biti izbora može se odgovoriti sa – da. Biće, samo se ne zna kada. Na preciznije pitanje da li će biti izbora na proleće, pouzdan odgovor je malo teže dati. Taj odgovor zavisi i od dinamike pregovora oko Kosova i od dinamike odnosa vlasti i opozicije. Kao uzrok prevremenih izbora može biti izgledan dogovor oko Kosova, koji bi vladajuća stranka htela da dočeka sa svežim legitimitetom pobede na izborima. Kao povod za izbore od strane vlasti može biti iskorišćena situacija oko „građanskih-opozicionih” protesta. Opozicija nema kapacitet da prinudi vlast na prevremene izbore, a, osim toga, zbog slabosti i razjedinjenosti opozicije njoj i ne pada na pamet da ih traži.

Strategija opozicije u toj i takvoj inferiornoj poziciji jeste da pokuša da preti bojkotom izbora. Bojkot je jedina stvar kojom opozicija može na spoljnopolitičkom i unutarpolitičkom planu naneti štetu vladajućim krugovima. Ukoliko bi došlo do šireg dogovora opozicionih krugova oko bojkota (bez većih „štrajkbrehera”) vlast bi bila prinuđena ili na ustupke ili na rizik da ide na izbore na kojima će pobeda koju očekuje biti potamnjena. Na spoljnopolitičkom planu, bojkot opozicije i eventualna podrška univerzitetske „elite” bojkotu biće okidač za nove kritike i pritiske na vlast u Beogradu od strane Brisela i Vašingtona. Na unutrašnjem planu, izbori koje bojkotuje veći deo opozicije dovešće u pitanje legitimitet pobede.

Strategija vlasti u ovoj situaciji može biti da ustupcima podeli opoziciju ili da na izbore dovede nekoliko aktera koji bi trebalo da odglume opoziciju. Ni jedno ni drugo nije lako, jer atmosfera „verbalnog građanskog rata” na relaciji dela opozicije i vlasti otežava mogućnost kompromisa, a sa druge strane, vladajuća koalicija i nema dovoljno jakih igrača u opoziciji na koje može da utiče, a koji bi mogli lako da popune vakuum bojkota. No, i pored svega toga, bojkot izbora je veliki rizik za opoziciju, jer se u nekoliko situacija tokom devedesetih pokazao kao neuspešan. Uvek se neko našao da bojkotuje bojkot i tako uskoči u skupštinu u znatno većem procentu. Opozicija u bojkotu gubila je mandate u skupštini, a time i mogućnost finansiranja stranke i promovisanja u parlamentu.

Dinamika zimskih protesta dovela je do promena unutar opozicione scene. S jedne strane, ojačale su pozicije onih koji u protestu učestvuju, poput Saveza za Srbiju, a s druge strane, „penzionisani”su prethodni lideri opozicije, poput Jankovića, Radulovića ili Tadića. No, protest nije doveo samo do jačanja pozicije Đilasa, Jeremića i Obradovića, već i do radikalizacije protesta i do ideje bojkota izbora. Pored toga, u prvi plan su izbili „glumci”, od kojih je jedan, Sergej Trifunović i preuzeo napušteni brend PSG.

Zaoštrena retorika i politička provokacija je novi ton koji donose novi politički igrači. Ljudi poput glumca Trifunovića, sa stavovima o vlasti, o bojkotu ili, pak, o „Kosovu koje je izgubljeno”, ne mogu biti pobednička priča opozicije, ali mogu naneti štetu vladajućoj koaliciji. Verovatno, tako i u SzS-u ljude kao što je Trifunović vide kao one koji će oslabiti autoritet vlasti, pa će preko njih ili uz pomoć njih lakše doći do pozicije u kojoj mogu očekivati i dolazak na vlast. S druge strane, stranci koji žele da instrumentalizuju opoziciju u smislu pritiska na vlast imaju veće poverenje u „nove snage” no u staro-nove političare koji su godinama i decenijama u međusobnim dilovima sa ljudima na vlasti. Tako su i protesti „hakovani” s namerom da otvore prostor za nova radikalnija politička lica koja mogu direktnije i slobodnije udarati po vladajućoj koaliciji, ne brinući mnogo o političkoj korektnosti i pristojnosti (iako je „pristojnost” bila nadimak Pokreta slobodnih građana Saše Jankovića). Ta verbalna politička radikalizacija, pored otklona od patriotske retorike i marginalizacije desnice, najznačajnija je promena koju su protesti doneli političkoj sceni Srbije.

Politički analitičar

 

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komеntari0
26947
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja