utorak, 10.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 18:54
ZANIMLjIVA SRBIJA: MIROČ

Nemački ponor i hajdučko blago

Nedaleko od provalije u koju je, po preči meštana, zbog magle upala neprijateljska vojska, nalaze se brojne pećine u kojima su hajduci krili svoj plen
Autor: Slobodan T. Petrovićsubota, 02.02.2019. u 21:33
Немачки понор (Фото С. Т. П.)

Golo brdo, ispod kojeg je u doba Rimskog carstva bila postavljena vojna granica – limes, valoviti je deo Miroča, ali kako mu i ime kaže, šume nema mnogo. Tu su samo široki pašnjaci. Prostire se od Tekije do Hajdučke vodenice, odnosno do ulaza u Kazan, a sa njega se trasom nekadašnjeg rimskog Vojnog puta, „Via militaris” za tri sata hoda može stići doći do Brze Palanke.

Sa Golog brda puca pogled na Kazan i Tekiju. Sa rumunske strane su Mehadimske planine koje su od pozne jeseni do proleća uvek pod snegom.

U daljini Štrbac

Odatle putevi vode ka vrhovima Miroča, Velikom i Malom Štrpcu. Uspon na najvišu kotu brda nije zahtevan jer postoje uređene planinarske staze sa oznakama. Tu je i napušteni kamenolom koji je bio u eksploataciji kada se gradila hidroelektrana „Đerdap”. Nesavesnošću eksploatatora kamenoloma presečene su vodene žile, pa su meštani Golog brda bez vode. Svake nedelje velikim cisternama pune se lokalni rezervoari, a meštani sakupljaju kišnicu, zimi tope sneg za napajanje stoke, jer tada je teško velikim cisternama prići salašima.

Staza pored kamenoloma vodi pored retko naseljenih kuća, u snegu pronalazimo tragove divljih svinja i jelena. U rano, maglovito, zimsko jutro samo se čuju lavež pasa i mukanje goveda iz štala. Salašarka Živka sa Golog brda svakog ko prođe pored njene kuće rado pozove na kafu i manje posluženje. Ugrejati se pored šporeta je uvek prijatno. Posluženi smo kafom, rakijom, sirom i pogačom.

Od tog salaša na sat hoda je Nemački ponor, na putu ka Planinici. To je kaskadna, razgranata jama-pećina, sastavljena je od više povezanih kanala. Svuda su podzemni tokovi, a pretpostavlja se da je Nemački ponor podzemnim kanalima povezan sa susednim ponorima u Rumuniji.

Ovo neobično ime provalija je, prema priči meštana, dobila jer je tokom velike ofanzive sovjetske armije, u jesen 1944. godine, u taj ponor zbog guste magle upala nemačka vojska koja je za vreme Drugoga svetskoga rata obezbeđivala plovidbu Dunavom. Speleolozi su u blizini ponora pronalazili delove nemačke vojne opreme.

Žitelji ovog kraja ispredaju mnoge priče o pećinama. Nekada su one služile da se narod zakloni od nevremena, a u vreme rata bile su sigurno sklonište. Miročki kraj je poznat po hajducima, a za njih su ove pećine bile i te kako važne: opljačkano blago se krilo u njima, tako da i danas mnogi znatiželjnici u ovom kraju kreću u potragu za dukatima i zlatom. Blizu Dunava ostale su upamćene pećine: „Kod jelena”, „Kod polumeseca”, „Kod terazija”, gde su se krili hajduci koji su pljačkali turske karavane i brodove. Po priči pokojnog Milutina Spasojevića, u Velikoj pećini na Kosovici između dva svetska rata ispod jedne velike ploče pronađeno je hajdučko blago.

Ono što nije predanje i legenda već istina jeste da se u jednoj od pećina, iznad Golog brda, krio kralj Petar Prvi Karađorđević kada se u obrenovićku Srbiju prebacio iz Oršave. Bezbedno utočište je našao kod svojih sunarodnika, Crnogoraca iz Petrovog Sela. Crnogorci su ga krili, dok vlasti iz Beograda nisu doznale za njegovo skrovište. Nakon što je sa vlasti zbacio dinastiju Obrenović, kralj Petar je dobro nagradio Petrovoselce za vernost.

Ovo mesto se u istoriju upisalo još jednom: za vreme Informbiroa bio je plan da se minira sektor Đerdapa od Golog brda ka Hajdučkoj vodenici i da se u slučaju invazije armija Istočnog bloka prekine vodeni saobraćaj na Dunavu, eksplozijama i urušavanjem stena. Uz minere iz Bosne, brdo i planinu su probijali i postavljali eksploziv i politički osuđenici.

Spas u reci

Iz tog perioda pamti se i kada je rumunski patrolni brod presekao put nosiocima kajakaške Titove štafete. Kajaci su se prevrnuli, štafeta je spasena, a o herojima kajakašima je pisala jugoslovenska štampa.

U doba diktatora Čaušeskua, Rumuni su preplivavali Dunav do srpske obale upravo na ovom području, a jedan od njih koji je tako stigao u Srbiju, Konstantin Josif Dragan, u znak zahvalnosti što je ostao živ na rumunskoj strani gde je ušao u Dunav, obnovio je manastir i izgradio najveći kameni lik u steni u sećanje na Decibela.

Zimski izlet po Golom brdu stazom, inače laganom za pešačenje, upotpunio je sneg koji je počeo da veje, a razduvala se i košava. Od Nemačkog ponora do Tekije valjalo je preći nešto više od pet kilometara. Promrzli odlazimo na riblju čorbu, a u restoranu imam zadovoljstvo da pročitam „Politiku” .


Komentari0
e77af
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja