utorak, 29.09.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
nedelja, 03.02.2019. u 20:00 Danijela Davidov-Kesar

Duvan svake godine odnese 15.000 života u Srbiji

Istraživanja pokazuju da će jedan od deset dugogodišnjih pušača oboleti od raka pluća i da je od svih smrtnih slučajeva zbog kardiovaskularnih bolesti čak 17 odsto njih povezano sa upotrebom cigareta
Илустрација СЗО

Svake godine u Srbiji zbog pušenja cigareta život izgubi 15.000 ljudi. Gotovo da nema organa u telu na koje duvan nema štetan uticaj, a dokazi o bolestima izazvanim konzumiranjem cigareta povećavaju se decenijama. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) upozorava da je upotreba duvana vodeći uzrok bolesti i smrti koji se mogu sprečiti, a povezan je sa više od sedam miliona smrtnih slučajeva u svetu.

Kako ističe dr Žofija Pustai, šefica Kancelarije SZO u Srbiji, epidemija duvana jedna je od najvećih pretnji javnom zdravlju s kojom se svet ikada suočio, a duvan je jedini proizvod koji ubija polovinu svojih korisnika. Pušenje je povezano sa rakom pluća koji je posledica direktnog izlaganja pluća karcinogenim materijama u duvanskom dimu. Istraživanja pokazuju da će jedan od deset dugogodišnjih pušača oboleti od raka pluća, kao i da je od svih smrtnih slučajeva zbog kardiovaskularnih bolesti čak 17 odsto povezano sa upotrebom duvana i izloženošću duvanskom dimu.

Kritični period – sedmi i osmi razred
Prema Globalnom istraživanju o upotrebi duvanu kod mladih, koju je 2017. godine  u našoj zemlji sproveo Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” uz podršku SZO, 11 odsto učenika uzrasta 13 do 15 godina puši cigarete. Prema rečima dr Biljane Kilibarde, dodatni izazov je sve veća popularnost e-cigareta koju koristi 6,2 odsto učenika pomenutog uzrasta, kao i nargila koje upotrebljava devet odsto đaka iste dobi. Istraživanja u Srbiji pokazuju da je kritični period za pušenje prve cigarete sedmi, osmi razred osnovne i prvi razred srednje škole.

Upotreba cigareta povezana je i sa obolevanjem od drugih malignih bolesti kao što su rak bešike, debelog creva i rektuma, jednjaka, jetre, pankreasa, traheje, bronha. Konzumiranje duvana je faktor rizika i za nastanak opstruktivne bolesti pluća, astme, emfizema, hroničnog bronhitisa, reumatoidnog artritisa, bolesti usta poput parodontitisa. Pored toga, upotreba duvana utiče i na reproduktivne organe i na smanjenje plodnosti, a povezana je i sa povećanim rizikom od umiranja kod obolelih od nekih zaraznih bolesti kao što su tuberkuloza i infekcije donjeg respiratornog trakta.

– Osim na zdravlje, duvan utiče i na siromaštvo, obrazovanje, ekonomski rast, rodnu ravnopravnost, finansije, pa predstavlja glavnu prepreku održivom razvoju. Među Ciljevima održivog razvoja, inicijative Ujedinjenih nacija koja je usvojena 2015. godine, nalazi se i smanjenje upotrebe duvana, odnosno cilj je da se umanji broj preuranjenih smrti od nezaraznih bolesti za trećinu do 2030. godine. Mnogi od 17 ciljeva imaju direktnu ili indirektnu vezu sa kontrolom duvana – ističe Pustai.

Duvan češće koriste siromašni, a to doprinosi nejednakostima među različitim društveno-ekonomskim slojevima. Vrlo često osobe koje imaju manja primanja novac troše na kupovinu duvanskih proizvoda a ne na obrazovanje i hranu. Osim toga, bolesti povezane sa upotrebom duvana povećavaju njihova izdvajanja za lečenje.

– Podaci Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” pokazuju da je prevalencija pušenja među odraslim osobama starijim od 18 godina u Srbiji u 2017. godini iznosila 37 odsto. Podaci pokazuju i da gotovo petina pušača puši više od jedne paklice cigareta dnevno. Međutim, ovo nisu jedini podaci koje treba uzeti u obzir kada se radi o unosu duvana i nikotina i izloženosti duvanskom dimu. Zabrinjavajuća je pojava novih duvanskih proizvoda, kao što su elektronske cigarete i zagrejani duvanski proizvodi, kao i porast popularnosti pušenja nargila jer ovi proizvodi povećavaju procenat stanovništva izloženog duvanu i/ili nikotinu – naglašava dr Biljana Kilibarda, šefica Kancelarije za prevenciju pušenja u Institutu „Batut”.

Duvanski dim ne ugrožava samo pušače već i ljude koji borave u prostoriji u kojoj ima duvanskog dima. Na globalnom nivou, pasivno

Savetovališta zaodvikavanje od zavisnosti
Zavisnost od duvana je oboljenje kome treba pristupiti kao i  drugim hroničnim nezaraznim  bolestima, kaže dr Biljana Kilibarda. Većini pušača je potrebna pomoć da prestanu da puše, a dokazi ukazuju na to da su samostalni pokušaji prestanka pušenja i do četiri puta manje uspešni. U pojedinim  zdravstvenim ustanovama u Srbiji postoje specijalizovana savetovališta za prestanak pušenja u kojima građani mogu da dobiju podršku.

pušenje uzrokuje više od 890.000 preuranjenih smrti godišnje, budući da pasivni pušači udišu iste štetne hemikalije kao i pušači, uključujući najmanje 70 supstanci koje mogu izazvati rak. Žofija Pustai upozorava da ne postoji bezbedan nivo izloženosti pasivnom pušenju. Nepušači koji su izloženi duvanskom dimu kod kuće ili na poslu imaju za 20 do 30 odsto veći rizik obolevanja od raka pluća, a deca su posebno osetljiva grupa stanovništva, jer ne mogu da izbegnu boravak u zadimljenim prostorijama.

– Nepušači bi trebalo da insistiraju na svom pravu na vazduh bez duvanskog dima, kao i da pruže podršku pušačima koji pokušavaju da prestanu da puše – dodaje dr Kilibarda.

Istraživanja pokazuju da mališani izloženi duvanskom dimu češće obolevaju od plućnih infekcija (kao što su bronhitis i upala pluća), infekcija uva, a veća je verovatnoća da će kašljati, otežano disati i imati kratak dah. Pasivno pušenje takođe može izazvati napade i pogoršati simptome astme, pa čak i izazvati nove slučajeve kod dece koja ranije nisu imala ove simptome.

– U poslednjih pet godina u Srbiji se ne beleži znatno smanjenja broja pušača. Osim toga, velika izloženost duvanskom dimu ukazuje na potrebu za poboljšanjem zakonske regulative u smislu da pušenje treba potpuno zabraniti u ugostiteljskom sektoru. U skladu sa preporukama za zemlje među kojima je i Srbija, pored potrebe za boljom primenom postojećeg zakonodavstva, potrebna je i edukacija o načinima i obezbeđivanju većeg pristupa uslugama podrške za prestanak pušenja. Prema podacima SZO, efekti mera kontrole duvana, kao što su sveobuhvatniji zakoni o zabrani pušenja i njihova jača primena, zabrana nekih oblika direktnog i indirektnog oglašavanja, grafička upozorenja na paklicama duvanskih proizvoda, povećanje taksa na duvanske proizvode, kada se u potpunosti sprovode u skladu sa Okvirnom konvencijom SZO o kontroli duvana, dovode do znatnog smanjenja broja pušača u periodu od 15 godina – dodaje Pustai.

Prema podacima SZO, sa strožim setom mera koje su usaglašene sa Okvirnom konvencijom, broj onih koji puše u Srbiji bi mogao u roku od pet godina da se smanji za 29 odsto, a dugoročno gledano to bi sprečilo gotovo 535.000 smrtnih slučajeva i istovremeno bi pozitivno uticalo i na ekonomiju.

Srbija je bila među prvim zemljama koje su ratifikovale Protokol o eliminaciji nedozvoljene trgovine duvanskim proizvodima. Osim ovih primera dobre prakse u pogledu zakonskog okvira, zakonodavstvo o kontroli duvana nije u potpunosti usklađeno sa zakonodavstvom EU. Kao zemlja kandidat, Srbija će morati da primeni direktive EU, uključujući i Direktivu o duvanskim proizvodima. Ova direktiva, pored ostalih duvanskih proizvoda, reguliše i proizvodnju, reklamiranje i prodaju e-cigareta i novih duvanskih proizvoda. Na primer, za razliku od Srbije, u zemljama članicama EU, slikovna zdravstvena upozorenja na pakovanju cigareta su obavezna.

Komentari22
abde8
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

rade
Ajde taj zakon. Bgd da ne čeka.
rade
Ma šta reče
Bgd
Potpuna zabrana pusenja na svim javnim mestima! Koliko dugo treba da se ceka?! Sramota! Ni jedna avio kompanija u Svetu nije propala od potpune zabrane pusenja tokom leta, ukljucujuci i daleka putovanja! Obrnuto, cene stalno rastu! Nemoguci ici ni trotuarom, posebno blizu autobuskih stanica: pusaci na sve strane, a tek opusaka! Potrebni su drakonske kazne i za svakog, ko baca naokolo opuske, ako imaju novac za cigare, neke placaju ovo ruglo, sta su napravili ot grada! Sta rade ovi “Komunalni policajci”?! Nece propasti kafanski posao u Srbiji! Potpuno obrnuto, mi, koji ne podnosimo ovaj gadan smrad cemo moci da idemo u kafici i restorane, ukljucujuci i sa decom! Imamo veliko broj gostiju iz raznih zemalja sveta, ali sramota, kako da objasnimo da u nase kafane nece moci da idu upravo zbog neverovatne nebuloze, odn. totalnog idiotizma...dozvoljeno za stolom do nas da se pusi... HAJDE, UBRZAJTE VEC JEDNOM TAJ ZAKON!!! Dosta cekanja!!!
Milica
Marija i Rade , aparat moze da se nabavi na sajtu pro100healthy.Taj aparat preciscava i dezinfikuje vazduh.Uklanja neprijatne mirise ,duvanski dim ,alergene.To je proizvod ruskog naucnog instituta i takvi se koriste i u bolnicama kod njih.
Ana Lazovic
Kupila proizvod,i stvarno je dobar,jeste skuplji alu vredi svakog dinara..
Dragan Jovic
Pa i Amerika je uvodila prohibiciju pa nista Samo su kriminalci zaradjivali Nepusac sam i nikad nisam bio i muka mi je sto me pusaci truju Ali sta da se radi Dok pusace ubediti da ostave duvan pa to je smesno da nije tuzno Svakodnevno gledam po samouslugama gde daju pare za duvan a vidi se da nema pare za mleko recimo Najgore je sto omladina mnogo pusi i vidi se da je to neki status. A proizvodjace duvana da ne pominjem pa oni ne znaju sta ce sa parama.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja