utorak, 19.03.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 08:41

Fotografije koje su vaskrsnule Srbiju

Snimcima koje je načinio u Velikom ratu, idući sa srpskom vojskom od Cera do Solunskog fronta, prvi srpski foto-reporter Rista Marjanović probudio je svest međunarodne javnosti
Autor: Dimitrije Bukvićnedelja, 03.02.2019. u 23:30
(Фо­то­гра­фи­је из ар­хи­ве по­ро­ди­це Мар­ја­но­вић)

Sudbina me je terala na mesta gde se stvarala istorija, govorio je prvi srpski foto-reporter Rista Marjanović (1885–1969). U tom stvaranju povesti učestvovao je i ovaj fotograf svetskog glasa. Među brojnim događajima i ličnostima koje je ovekovečio, izdvaja se njegov rad u Prvom svetskom ratu. Tada je, na poziv srpske vlade, napustio Pariz, u kojem je tada živeo, da bi sve četiri ratne godine, idući sa srpskom vojskom, snimao prizore od Cera, preko Albanije i Krfa, do Solunskog fronta. Tim snimcima utisnuo je u večnost svedočanstva o junaštvu i patnjama srpskih ratnika i naroda i probudio svest međunarodne javnosti.

Marjanovićev ratni angažman je upravo ekranizovan filmom „Rado ide Srbin u vojnike”, u produkciji Vojnofilmskog centra „Zastava film”. Podršku dokumentarnom ostvarenju reditelja Dragana Elčića, koje je nedavno premijerno prikazano, podršku je pružila Ristina porodica, koja se zalaže za očuvanje njegovog dela, bijući bitku za zaštitu autorskih i vlasničkih prava na opus slavnog pretka.

Kralj Petar Prvi sa štabom Vrhovne komande prelazi Vezirov most u Prizrenu

Rođen 1885. u Šapcu, Rista Marjanović je u Beogradu upisao Srpsku crtačku i slikarsku školu Riste i Bete Vukanović, a fotografski zanat je ispekao kod čuvenog dvorskog fotografa Milana Jovanovića. Po dobijanju majstorskog pisma 1903, usavršava se u Beču i Berlinu, pa se seli u Pariz. Tamo se zaposlio u agenciji „Rol”, a onda, od 1908. u evropskom izdanju lista „Njujork herald”. U tom glasilu, koje izlazi i danas pod imenom „Internešenel Njujork tajms” kao međunarodno izdanje „Njujork tajmsa”, Marjanović će postati urednik za ilustraciju i slikaće brojne istorijske događaje poput leta braće Rajt i krunisanja britanskog kralja Džordža Petog.

„Pred Prvi balkanski rat 1912, na poziv Dragutina Dimitrijevića Apisa, šefa Obaveštajnog odeljenja Vrhovne komande srpske vojske, Marjanović se vraća u Srbiju gde će se, s kraćim prekidima, zadržati sve do 1918. godine, kao foto-reporter Vrhovne komande srpske vojske. Osim za fotografisanje, bio je zadužen i za čuvanje i razvijanje zarobljenog foto-materijala”, kaže za „Politiku” Marjanovićeva unuka Zorana Vojnović.

Herojske pobede srpske vojske, albanska golgota, Krf – samo su neki od prizora koje je Marjanović ovekovečio u Velikom ratu. Među njegovim poznatim fotografijama su „Mačvanke”, na kojoj su prikazane žene iz Mačve kako pomažu srpskim vojnicima da izguraju teško naoružanje na vrhove Cera, ili „Rado ide Srbin u vojnike”, na kojoj je ovekovečio regrute iz mačvanskog sela Žabara. Fotografisao je i Milunku Savić, 1.300 kaplara, kralja Petra... A onda, angažovanjem šefa pres-biroa srpske vlade Slobodana Jovanovića, njegovi snimci će u jeku rata najpre postati deo međunarodne postavke u pariskom Luvru da bi te iste 1916, zajedno sa svojim tvorcem, odatle otišli u London i Njujork. I dok je Ristinu parisku izložbu obišao francuski predsednik Remon Poenkare, londonsku postavku, koja je bila deo Svesavezničke izložbe ratnih fotografija, otvorio je lord Derbi, u prisustvu kralja Džordž Petog, čije je krunisanje Marjanović ovekovečio pet godina ranije. Monarh je tom prilikom s kraljevskom porodicom ušao u srpsku sekciju i pozdravio čuvenog fotografa.

Že­ne iz Ma­čve po­ma­žu srp­skim voj­ni­ci­ma da iz­gu­ra­ju te­ško na­o­ru­ža­nje na vr­ho­ve Ce­ra

Zahvaljujući ovim izložbama, Ristine fotografije su svetu pokazale da su divizije srpske vojske spasene i da se na Krfu pripremaju za nastavak borbi. Ti snimci su vratili srpsku vojsku i državu na mapu sveta, a saveznička pomoć postala je mnogo veća.

Posle njujorške postavke, Marjanović se vraća da nastavi posao na Solunskom frontu. Po okončanju Velikog rata, napušta „Njujork herald” i u Beogradu postaje jedan od osnivača „Avale”, prve novinske agencije u Jugoslaviji. Između dva svetska rata je odlikovan, a snimao je i mnoge važne događaje, pa i puč 27. marta 1941. Posle okupacije Jugoslavije odbio je da sarađuje sa Nemcima i Nedićevom vladom. Nastavio je da snima u tajnosti, preobučen u seljačko odelo, s torbicom u kojoj je krišom nosio „lajku”. Osim okupiranog Beograda, ovekovečio je i ulazak partizana i crvenoarmejaca u glavni grad.

„Sve svoje snimke, Rista je posle Drugog svetskog rata prilježno razvrstao. Tako je nastao dokumentarni fond od 8.542 negativa, koji je 1958. zaštićen kao kulturno dobro. U njemu je i oko 500 snimaka iz Prvog svetskog rata, za koje je 1965. od Udruženja samostalnih umetnika fotografa dobio zvanje „Ekselencija fotografije”.

Ipak, prema Ristinim rečima, najveće priznanje je dobio 1916. kad je, putujući sa svojim fotografijama po svetu, u stranoj štampi pročitao naslov „Fotografije koje će vaskrsnuti Srbiju”. „To mi je bila najveća nagrada za sav moj život i rad”, posvedočio je Marjanović.


Komentari10
5232a
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Srba, Velika Britanija
Odavno nisam procitao tako dobar clanak u Politici. Osim sjajnih fotografija, mene je fascinirao i meteorski uspeh naseg genija na Zapadu - 'уредник за илустрацију [za међународно издање „Њујорк тајмса”] и сликаће бројне историјске догађаје попут лета браће Рајт и крунисања британског краља Џорџа Петог.' Kapa do zemlje.
Зоран Маторац
Мене као фотографа аматера фасцинира то што је Риста Марјановић направио ремек-дела у оним условима и са оном опремом.
Dejan
Hvala Vam Srbi heroji za sve sto ste ucinili u tom i u svim drugim ratovima. Takav moral se retko ikad igde video u svetu. U obrazovni program mora da se unese sve to,da nove generacije nauce se sa tih izvora rodoljublju, casti, postenju ...
Slavko Stanisavljevic, Strpce-Kosmet
@Dejan:"Hvala vam Srbi heroji za sve sto ste ucinili.U obrazovni program mora da se unese sve to da nove generacije nauce se rodoljublju, casti i postenju...". Postovani i ja imam misljenje slicno vasem koje ste vi srocili ali na nasu veliku zalost u Srbiji danas glavnu ulogu ima ono sto se 24 sata objavljuje na " Tv.Pink" koju vodi Zeljko Mitrovic.Novine tzv." Tabloidi" takodje daju doprinos kreiranju misljenja svojim sundom i prostackim recnikom.Pa od koga da "nove generacije nauce rodoljublje i da budu casni i posteni...".Zaista,zaista vam kazem ovo ce se tesko promeniti jer su nama u Srbiji vaznija prava nekih "Ponositih ljudi" od nase junacke istorije za koju vlast u Srbiji kaze da je MIT,i sto pre se oslobodimo "mitologije",bice nam bolje i zivecemo "srecnije".
Preporučujem 15
Milka
Činjenica da je radio u Tanjugu a da nije ni ispitivan posle rata, vrlo mnogo govori dobronamernima i onima koji nešto znaju o tom periodu, a to je sledeće. Između "После окупације Југославије одбио је да сарађује са Немцима и Недићевом владом" i "овековечио је улазак партизана и црвеноармејаца у главни град" postoji još nešto. To nešto je saradnja sa pokretom NOP u Beogradu, ali to više nije popularno pa se preskače. Odbiti saradnju sa Nemcima i Nedićevcima ujedno znači i odbiti saradnju sa Dražinim četnicima.
Бранко Матић
Риста Марјановић је био професионалац и снимао је оно шта се догађало и времену у коме је живео, а што је по његовој било важно. Поред наведеног снимио је више изванредних снимака на конгресу у селу Ба 27. јануара 1944.
Preporučujem 10
Bene
Hvala Dimitriju Bukviću i Draganu Elčiću, kao mnogima što su otrgli od zaborava priču o "Eselenciji fotografije" Risti Marjanoviću.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja