nedelja, 24.03.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:41
EVROPSKA UNIJA NA PREKRETNICI

Važnije je ko će voditi države nego Evropski parlament

Za sada niko ne bi da prognozira da li će tektonski potresi u EU privući više glasača na izborima za Evropski parlament od 23. do 26. maja ove godine, nego onih 43,1 odsto pre pet godina ili 41 odsto 2009. godine
Autor: Biljana Mitrinovićnedelja, 03.02.2019. u 23:30
(Фото С. Гуцијан)

Izbori za Evropski parlament koji će se održati u maju nisu ni izbliza toliko važni koliko se to pretpostavljalo samo poslednjih nekoliko godina. Nisu presudni zbog toga što je narušen sistem funkcionisanja Evropske unije: što se odluke donose zaobilaženjem onih država koje nisu saglasne tako što se sve češće pribegava izglasavanju kvalifikovanom većinom umesto jednoglasno. Potom, zbog sve veće polarizacije snaga i „iskoraku” u nacionalno odlučivanje država članica, kao i različitih prioriteta i nespremnosti da se bespogovorno slede odluke koje nisu u interesu svake pojedinačne države.

Iako je Evropski parlament jedino telo EU koje se bira na direktnim izborima, odlučivanje u njemu je više nego ikada uslovljeno dogovorom na najvišim nivoima vlasti. Evropski parlament daje predlog, recimo, da se pokrene kazneni postupak protiv neke članice (Poljske i Mađarske), ali je malo onih koji veruju da je takva odluka potekla od evropskih parlamentaraca. Evropski parlament izglasava rezolucije koje nisu obavezujuće, ali služe da se na osnovu njih pokreće odlučivanje u drugim evropskim institucijama.

S druge strane, za određivanje politike EU sve su važniji izbori u nacionalnim državama, odnosno ko vodi vlade država članica i u kom smeru. Nacionalni izbori određuju da li će u Savetu EU biti šefovi država i ministri iz nacionalnih, levih ili centrističkih stranaka, što određuje stepen „saradnje” sa trenutnim kursom koji zadaje Evropska komisija, odnosno ljudi koji stoje iza nje. Savet EU je, recimo, poznat po svojoj „šizofrenoj” poziciji: istovremeno predstavlja međuvladinu i nadnacionalnu instituciju. Međuvladinom institucijom ga čini to što u njegov sastav ulaze predstavnici vlada država članica, dok se nadnacionalna komponenta najviše ispoljava u načinu donošenja odluka.

Naime, pored odluka koje se donose jednoglasno, Savet EU može da donosi odluke i dvotrećinskom većinom prisutnih, ali su onda sve članice obavezne da poštuju i primenjuju odluke, čak i ukoliko nisu glasale za njih. Takođe, predstavnici država članica koje ulaze u sastav Saveta EU zastupaju nacionalne interese, dok je, s druge strane, Savet kolektivni organ koji bi trebalo da čuva interese EU.

Dragan Stojanović

Kako je EU zapala u teškoće, koje su postale najočiglednije povodom migrantske krize, pravila su počela da se menjaju. Jedan od primera je reizbor predsednika Saveta EU Donalda Tuska. Uprkos snažnom protivljenju Poljske, koja je pre skoro dve godine bila spremna da žrtvuje sve važne zaključke samita EU u Briselu, Tusk (koji je bivši poljski premijer i suprotna politička opcija vladi Jaroslava Kačinjskog) izabran je prema pravilu kvalifikovane većine.

Na pomolu je još jedan presedan. Evropski parlament je predložio zakon koji će usloviti isplatu novca iz budžeta državama koje, po oceni evropskih institucija, ne poštuju vladavinu prava. Mađarski premijer Viktor Orban, koga bi pored poljske vlade, po svemu sudeći, trebalo da „sačeka” ovaj zakon – rekao je da se EU sprema da prekrši vlastita pravila. Ukoliko namerava da po svaku cenu kazni Mađarsku i Poljsku, EU će morati da pribegne pravilu o glasanju većine, iako je, kako je podsetio mađarski premijer, usvajanje budžeta jedna od važnih odluka koje se donose jednoglasno.

Iako je još 2003, američki ministar odbrane Donald Ramsfeld progovorio o podeli na „staru” i „novu” Evropu, govoreći o državama koje jesu ili nisu učestvovale u intervenciji u Iraku, dugo se vodilo računa da se koriste eufemizmi. Tako su smišljane sintagme o „Evropi u više brzina”, „Evropi koncentričnih krugova” i državama koje žele „više” ili „manje Evrope”.

Danas se više ništa ne radi u rukavicama. Kada Makron kaže da su Francuska i Nemačka jezgro, a da ostale države koje ne žele da prate njihovu politiku mogu da ostanu na periferiji EU, onda mu Orban odgovori da je Makron „neprijatelj broj jedan”, jer je lider „promigrantskih snaga”. To više niko ne doživljava lično, nego kao pitanje budućnosti svoje države. Ali za sada niko ne bi da prognozira da li će ovi tektonski potresi u EU privući više glasača na izborima za Evropski parlament od 23. do 26. maja ove godine, nego onih 43,1 odsto pre pet godina ili 41 odsto 2009. godine.

Dok predstavnici liberalnog koncepta EU pokušavaju da ukrote suverenističke pokrete i države, presudna činjenica postaje ko vlada protiv interesa svog naroda. Uspostavljanje sve više nacionalno orijentisanih vlada u EU, koje „jezgro Evrope” naziva „populističkim”, najveća je pretnja konceptu da neka nadnacionalna vlada zna šta je najbolje za svaku članicu. Tako se i dogodilo da lider desničarske Lige za sever i potpredsednik italijanske vlade Mateo Salvini ide u Varšavu i s liderom vladajuće poljske stranke Jaroslavom Kačinjskim dogovara, ne neki običan savez, nego kako da osovina Italija–Poljska zameni dosadašnji motor EU Francuska–Nemačka.

Nakon što je američki predsednik Donald Tramp rekao da je NATO prevaziđena organizacija koja je izgubila svrhu, nije nemoguće da za koju godinu proces koji se odvija u EU rezultira nečim što bi jedni nazvali krajem EU, a drugi premeštanjem središta i definisanjem novih ciljeva i ujedinjujućih faktora.


Komentari0
86711
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja