U Spomen-zbirci Pavla Beljanskog tokom ove godine biće živo – sam Pavle Beljanski, Ivo Andrić, Cuca Sokić, Bogdan Šuput, Milica Zorić i Marko Čelebonović – znamenita su imena koja će obeležiti najavljene izlagačke planove.

Proleće je rezervisano za podsećanje na poznato veliko prijateljstvo u našem umetničkom svetu – na Ljubicu Cucu Sokić i Bogdana Šuputa. Ova postavka predstavljena je u Galeriji Kuće Vojnovića Kulturnog centra u Inđiji 2017. i Domu Vojske u Beogradu prošle godine, a od 11. aprila do 2. juna i novosadska publika konačno će moći da se uputi u izbor dela koja oslikavaju životne i stvaralačke paralele ova dva generacijski veoma bliska stvaraoca. Podsetimo, zahvaljujući poklonima Cuce Sokić i drugim različitim akvizicijama, danas se u ovoj kući čuva više od sedamdeset dela novosadskog slikara i beogradske umetnice u raznim tehnikama (ulja na platnu, radovi na papiru i skulpture).

Veći deo leta biće posvećen dvojici izuzetnih ljudi pod izložbenim naslovom „Pavle Beljanski i Ivo Andrić: diplomate i darodavci”. Od 6. juna do 28. jula biće obeležen vek od početka diplomatske službe Beljanskog, njegovog profesionalnog angažmana prilikom kojeg nije propuštao priliku da se upozna s našim umetnicima koji su stvarali u to vreme u inostranstvu, nakon čega su nastajala i potom opstajala njegova dugogodišnja drugovanja sa nekima od njih, a o čemu svedoči i sama zbirka dela koju nam je zaveštao. U saradnji sa Muzejom grada Beograda (Muzej Ive Andrića) i Zadužbinom Ive Andrića (SANU), biće predstavljena diplomatska i kulturna misija ove dve ličnosti koje vežu i donekle slične sudbine, datumski trenuci za koje je teško poverovati da su samo koincidencija. Kako je za medije podsetila Milana Kvas, upravnica Spomen-zbirke, rođeni su iste godine, period između dva svetska rata proveli su u diplomatskoj službi, obojica su najveći uspeh na tom planu postigli pred Drugi svetski rat – prvi u Rimu, drugi u Berlinu.

Penzionisani, rat provode u okupiranom Beogradu, kada Andrić završava roman „Na Drini ćuprija”, a Beljanski zaokružuje svoju zbirku. Njihovo životno delo u sferi umetnosti krunisano je 1961, kada naš veliki pisac dobija Nobelovu nagradu za književnost, a kolekcija Pavla Beljanskog postaje muzej. Budući da su, povrh svega, imali slične umetničke afinitete, postavka će obuhvatiti dela iz Spomen-zbirke i Muzeja, radove istih autora zastupljenih u novosadskoj i beogradskoj kolekciji: Ignjata Joba, Koste Hakmana, Stojana Aralice, Mila Milunovića, Lize Križanić, Leposave Pavlović, Predraga Milosavljevića, Sretena Stojanovića, Nedeljka Gvozdenovića.

Specifičan stvaralački medij tapiserije biće u fokusu od 5. septembra do 27. oktobra u Novom Sadu i od 4. do 27. novembra u Beogradu. Spomen-zbirka, u kojoj se čuva pet tapiserija Milice Zorić (1909–1989–2019), inicijator je obeležavanja dvostruke godišnjice – 110 godina od rođenja i 30 godina od smrti ove umetnice – sve će se odvijati u kooperaciji sa Muzejom savremene umetnosti, Muzejom primenjene umetnosti, Narodnom skupštinom Republike Srbije, Ateljeom 61 i Muzejem Semberije. Navedene institucije nastupiće zajednički, u fokusu će biti opus umetnice nastao u periodu između 1958. i 1970, ali i arhivska građa iz njihovih fondova.

Krajem godine biće upriličena i postavka „Umetnost Marka Čelebonovića u četvrtoj deceniji 20. veka”, a prema master radu Sofije Milenković, koji je u 2018. dobio Nagradu Spomen-zbirke. Za osnovu postavke uzeto je šest Čelebonovićevih dela iz same Spomen-zbirke koja će sa pozajmljenim slikama iz muzejskih i privatnih kolekcija formirati dijaloške odnose.