sreda, 11.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 16:55

Trideset godina od završetka sovjetske intervencije u Avganistanu

ponedeljak, 04.02.2019. u 15:55
Повлачење последњих совјетских снага преко Моста пријатељства

Pre tačno 30 godina sovjetska vojska napustila je Avganistan povlačeći se preko Mosta prijateljstva na avganistansko-sovjetskoj, danas uzbekistanskoj granici. Među poslednjima zemlju u kojoj je tokom devetogodišnjeg rata poginulo 14.000, a ranjeno 50.000 sovjetskih vojnika, napustio je general Boris Gromov izjavivši: 'Iza mojih leđa više nema sovjetskih vojnika.'

Bio je to i službeni kraj avanture koju su mnogi prozvali 'ruskim Vijetnamom', koja i danas podjednako izaziva rasprave istoričara. Avganistan kao raskrsnica centralne Azije i zemlja koja je vekovima bila meta interesa velikih sila u drugoj polovini prošlog veka našao se u žarištu Hladnog rata, piše tportal.hr.

Potpuno neprohodne avganistanske planine i pustinjski teren odrazili su se na etnički i jezično jedinstveno većinski paštunsko stanovništvo, dok s druge strane, ponajviše zbog razjedinjenog i nerazvijenog društva i važnog geostrateškog položaja, Avganistan nije mogao izbeći pažnju i uticaj SAD i SSSR-a koji je 1979. godine intervenisao zbog mogućeg pada komunističke vlade i jačanja uticaja radikalnih muslimanskih pokreta.

Šest godina pre sovjetske intervencije bivši avganistanski premijer Mohamed Daud iz marksističke Narodne demokratske stranke Avganistana (NDSA) u julu 1973. preuzima vlast vojnim udarom, optužujući svog rođaka i kralja Mohameda Zahira za korupciju i lošu ekonomsku situaciju. Daud vrlo brzo svrgava kralja, ali njegovi pokušaji društvenih i ekonomskih promena bili su potpuno neuspešni.

Deo stranke NDSA se odvaja i kao jaka opozicija nalazi se na udaru režima Dauda.  Priključuju im se ostali delovi NDSA i zbacuju sa vlasti Dauda, kao i članove njegove porodice. Na vlast dolazi Nur Muhamed Taraki, glavni sekretar NDSA, koji postaje predsednik Revolucionarnog veća i premijer novouspostavljene Demokratske Republike Avganistan.


General Boris Gromov

Tokom prve godine i po vladavine NDSA pokreće marksističke promene, ali tradicionalno avganistansko društvo loše prihvata zakon o promenama bračnih običaja i agrarnu reformu, a dodatne probleme stvara progon tradicionalne elite, posebno verskih poglavara i intelektualaca.

Već u leto 1978. počinje pobuna u regiji Nuristan na istoku zemlje i poprima obeležja građanskog rata. Godinu dana kasnije zamenik premijera Hafizula Amin preuzima vlast nakon ubistva svog prethodnika Tarakija.

Zbog sovjetskog uticaja, i dobrih odnosa Moskve i Kabula, u sukob se uključuje i američka tajna služba koja počinje pružati pomoć protivničkim frakcijama. Američki predsednik Džimi Karter početkom jula 1979. potpisuje direktivu kojom je CIA dobila ovlašćenje za širenje prikrivenih propagandnih operacija protiv revolucionarnog režima Tarakija.

Širenje te propagande, prema nekim analitičarima i istoričarima, bio je unapred smišljen potez kojim je Vašington namerno dao Moskvi povod za intervenciju kako bi je uveo u sukob koji se ne bi mogao dobiti zbog velikih troškova i neprohodnog terena. U to vreme Moskva je sa Kabulom, pored diplomatskih, održavala vojnu saradnju pa je na Aminov zahtev u Avganistan poslat sovjetski padobranski bataljon.

Dolazak ovih trupa samo je raspirio nemire i zapretio destabilizacijom Aminove vlade, pa je u zemlju stigla i sovjetska 40. armija koja se sastojala od dve motorizovane divizije, padobranske divizije, jurišne brigade i dva motorizovana puka. Sovjetska vojska je, naime, trebala pomoći regularnoj avganistanskoj vojsci u borbama s islamskim gerilcima u neprohodnim planinskim delovima zemlje.


Sovjetski vojnici ispred jurišnog helikoptera Mi-24 

Moskva se odlučila na pružanje pomoći kako bi se očuvala avganistanska komunistička revolucija, a istovremeno je verovala da Amin nije sposoban da izvrši taj zadatak, pre svega zato jer je KGB tadašnje vođe SSSR-a uveravao da upravo Amin destabilizuje situaciju u zemlji. Konačni povod za njegovo uklanjanje bila je informacija agenata KGB-a da su dvojica Aminovih telohranitelja jastukom ugušila bivšeg predsednika Tarakija i da je on agent CIA.

U vrhu sovjetske vojske pojavila se sumnja u tu priču, pa je sovjetski politički savjetnik, general Vasilij Zaplatin, označio četvoricu Tarakijevih ministara kao pokretače destabilizacije, a priču da su Amin i njegova dvojica kasnije pogubljenih sinova američki agenti opovrgla je i Aminova supruga koja je napustila Kabul i otišla živjeti u - Sovjetski Savez.

Zbog kritične bezbednosne situacije 27. decembra 1979. oko 700 pripadnika sovjetske vojske, uključujući 54 pripadnika specijalnih snaga KGB-a iz odreda Alfa i Zenit preobučenih u avganistanske uniforme, zauzimaju vladine, vojne i medijske zgrade u Kabulu, kao i primarni cilj – Tadžbegovu palatu u kojoj se nalazio Amin.

Operacija je počela predveče, kada je odred Zenit uništio glavne komunikacijske čvorove parališući afganistansku vojnu komandu. Nekoliko minuta kasnije sovjetski specijalci na juriš osvajaju Tadžbegovu palatu i zgrade ministarstava, a već ujutro idućeg dana sovjetska vojska objavljuje na Radio Kabulu da je Avganistan oslobođen Aminove vladavine.

Istovremeno, sovjetski Politbiro ističe kako se službena Moskva pridržavala sporazuma o prijateljstvu, saradnji i dobrosusedskim odnosima koji je potpisao prethodni predsednik Taraki, računajući da će Aminov pad okončati borbe za vlast u stranci NDSA i smanjiti nezadovoljstvo u zemlji.


Mudžahedin sa protivavionskom raketom Stinger

Pored toga, Sovjeti izjavljuju da je Aminovo pogubljenje obavio Avganistanski revolucionarni središnji odbor koji je za predsednika vlade izabrao bivšeg zamenika premijera Babraka Karmala, a kojem je tadašnji predsjednik Sovjetskog Saveza Leonid Brežnjev čestitao na pobedi.

Sovjetske kopnene snage ulaze u Afganistan 27. decembra sa severa, a razmještanje trupa počelo je tek nakon što je padobranska divizija iz Vitebska sletela i obezbedila aerodrom u Bagramu. Nakon razmeštanja sovjetska vojska nije uspela uspostaviti vlast izvan Kabula.

Budući da je više od 80 osto države bilo izvan vladine kontrole, početna ruska taktika da se brane gradovi i vojne instalacije proširena je na borbu s antikomunističkim mudžahedinima u kojoj su sudelovali uglavnom sovjetski rezervisti.

Ta se odluka pokazala pogubnom jer oni nisu bili dovoljno obučeni i opremljeni za antigerilsku borbu u planinama. S druge strane, avganistanske gerilce finansirale su i obučavale SAD i saveznici koji su mudžahedinima dostavili protivavionske rakete Stinger, kojima su lako mogli obarati sovjetske avione prilikom poletanja i sletanja.

Sovjetski vojnici često su bili u situaciji da se bore protiv civila zbog taktike gerilaca, a operacije uništenja pobunjenika redom su završavale propašću jer su mudžahedini na svojoj strani imali lokalno stanovništvo i zaštitu planina koje sovjetska vojska nije dobro poznavala.


Posledice sukoba u Kabulu pre sovjetske intervencije

Sredinom 1985. godine sedam glavnih pobunjeničkih organizacija osniva savez radi koordinacije vojnih operacija protiv sovjetske vojske, a već krajem iste godine približavaju se Kabulu pokrenuvši raketne napade protiv komunističke vlade.

Stoga je nemogućnost Sovjetskog Saveza da uguši pobunu, pridobije značajniji broj avganistanskih sledbenika i obnovi avganistansku vojsku zahtevala sve više direktne upotrebe snaga, što nije dobro prihvaćeno među građanima.

Ne mogavši vojno poraziti pobunjenike, Moskva 1986. zamenjuje Karmala Mohamedom Nadžibulahom, bivšim šefom afganistanske tajne policije (KHAD) koji pod kontrolom Sovjeta donosi novi ustav koji garantuje višestranačje, slobodu govora i islamski pravni okvir u nezavisnom pravosuđu.

Godinu kasnije Nadžibulah predstavlja politiku nacionalnog pomirenja koju su razvili stručnjaci iz Komunističke partije SSSR-a. Uprkoas velikim očekivanjima, nova politika nije učinila popularnijim režim koji je podržavala Moskva, niti je podstakla pobunjenike na pregovore s vladom.

Iako su neslužbeni pregovori oko sovjetskog povlačenja počeli još 1982, vlade Avganistana i američkog saveznika Pakistana su 1988, uz garancije Moskve i Vašingtona, potpisale Ženevski mirovni sporazum, čime je Nadžibulah stabilizovao svoju političku poziciju da bi podržao sovjetsko povlačenje.

Prema sporazumu, povlačenje sovjetskih snaga započelo je u julu 1987, a završeno je početkom februara 1989. U desetogodišnjem ratu na poginulo je više od 15.000 sovjetskih vojnika, a gotovo milion Avganistanaca nije preživelo tu ratnu deceniju.

Građanski rat u Avganistanu nastavio se i nakon povlačenja sovjetskih snaga. Nadžibulahov režim, iako bez značajne podrške i međunarodnog priznanja, uspeva da ostane na vlasti do 1992., ali i on pada nakon što general Abdul Rašid Dostan sa svojom uzbečkom policijom prelazi na talibansku stranu. Zemlja je ekonomski bila potpuno uništena, a nova trvenja dovela su do sukoba koji još uvijek traju.

 


Komentari7
e1c03
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Dijaspora Düsseldorf
Svi koji do sada probali prekinuti evoluciju tog naroda sü lose prosli ! Prvo Rusi koji sa povucenim repom nestali ( nece reci porazeni) rezigrirano a kasnije Amerikanci takodjer! Sada drugi narodi iz redova NATO trebaju da vade " vruce gestenje iz Vatre ( da ginu)koju sü podmentuli Amerikanci kao sto su to cinili u Koreji Vijetnam Irak Libija Sirije u biti i u Sirbiji sa uzasnim razaranjima i zrtvama!
MilanM
Najinteresantniji detalj je izostavljen: nakon sto su se Sovjeti povukli iz Avganistana, Amerikanci su shvatili da su silni poklonjeni stingeri ostali u rukama radikalnih islamista (nekoliko ih se dokopao i Iran) koji bi ih lako mogli upotrebiti u bilo koje svrhe, pa i protiv njih. Tada je neko u Vasingtonu dosao na "sjajnu" ideju da mudzahedinima ponudi novac za vracanje stingera (koji su im prakticno poklonjeni). Milioni dolara su zavrsili u rukama islamista a ukupan broj vracenih stingera je i dalje ostao u Avganistanu.
Леон Давидович
Читав свет изузев неких мањих земаља био је тада против Совјета. Не само да је против била САД и њени савезници већ и Кина, бројне исламске земље итд. Сви су подржавали побуну против власти у Авганистану и Совјета, наоружавали их најмодернијим оружјем итд. Резултат видимо СССР-а више нема, а у Авганистану хаос и дан данас.
мргуд
Што ће рећи да америка тамо мешетери већ тридесет година.
Данило
Марксова теоријаа о одумирању државе ушла у завршну, практичну фазу - дрпај, кради, варај, отимај...док не цркне.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja