subota, 24.08.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:44

Makavejev je car Dušan srpskog i jugoslovenskog filma

ponedeljak, 04.02.2019. u 16:55
Комеморација у Југословенској кинотеци (Фото Танјуг)

Porodica, prijatelji, kolege, poštovaoci uputili su poslednji pozdrav reditelju Dušanu Makavejevu na komemoraciji održanoj u Jugoslovenskoj kinoteci.

Makavejev je preminuo 25. januara u Beogradu, a danas su komemoraciji u Jugoslovenskoj kinoteci prisustvovali Branka Petrić, Radoslav Zelenović, Zdravko Šotra, Svetozar Cvetković, Anita Mančić, Srdan Golubović, Srđan Karanović....

Okupljeni u Jugoslovenskoj kinoteci imali su priliku da vide odlomak iz filma „Rupa u duši” snimljenog kao deo serijala „Rediteljsko mesto” za Bi-Bi-Si  Skotland, preneo je Tanjug.

Među raznolikim rediteljima tog serijala bio je i Dušan Makavejev.

Direktor Jugoslovenske kinoteke Jugoslav Pantelić je potom pokazao kamen sa uklesanim potpisom Ingmara Bergmana koji Makavejev u Beograd doneo nakon što je osnovana Evropska filmska akademija.

„Uz sve to što je bio i što će biti, Dušan Makavejev je imao titulu počasnog člana borda Evropske filmske akademije” kazao je Pantelić.

Pred okupljene je tada izašla glumica Anita Mančić i pročitala izbor iz saučešća povodom smrti velikog reditelja sa prostora nekadašnje Jugoslavije i inostranstva.

Vim Venders, Milčo Mančevski, Frensis Kopola, Slovenski filmski centar „Vertigo”, Karpo Godina, Hrvatski filmski savez, Alfonso Kuaron, Loren Mortimer... uputili su iskrene reči saučešća naglašavajući veličinu rediteljevog opusa i dobrotu i veselu prirodu njegovog karaktera.

Božidar Zečević, reditelj, istoričar filma, dramaturg naglasio je je da je otišao poslednji od velike trojice koji su stvarali zlatno doba našeg filma rođenog šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka.

„Vodeći francuski kritičar Marsel Marten nazvao je malom filmskom planetom dela Saše Petrovića, Živojina Pavlovića i Dušana Makavejeva. Njih trojica su vodili su dve decenije filmsko kolo u koji se uhvatila domaća i svetska filmska kritika i mejnstrim festivalska publika. Njih trojica su obeležili najznačajniju epohu u još ne napisanoj istoriji srpskog filma” kazao je Zečević.

Prema njegovim rečima Makavejev je zauzimao mesto pobunjenika i večitog alternativca, intelektualnog kvaritelja svega ustoličenog.

„Makavejevu je uspelo da u građanski bioskop zapada unese duh njujorškog andergraunda. Makavejev je prvi uspeo da zadobije naklonost svetske kritike. Dugo vremena se naš film raspoznavao po Makavejevu, građaninu sveta. Njegovi igrani filmovi postali su deo svetske filmske baštine i postali su deo svih važnijih filmskih arhiva” kazao je Zečević.

Reditelj Slobodan Šijan je bio sprečen da dođe na komemoraciju u Jugoslovensku kinoteku, pa je njegov tekst pred okupljenima pročitao glumac Svetozar Cvetković.

„Film Dušana Makavejeva „Čovek nije tica” gledao sam u Los Anđelesu na nekoj retrospektivi njegovih ostvarenja. Taj film je izgledao izvanredno... kao da je čitav moderan srpski film izašao iz tog filma. I Žikine pevaljke i srbijansko blato i Sašini Cigani i Žilnkov angažman. U tom ostvarenju je bilo i nešto što je samo Makovo – slavljenje života, biologije, ljubavi, nagona za samoodržanje i smisla i funkcionisanja najveće utopije sveta – komunizma. Mak je najznačajniji komunistički reditelj druge polovine 20. veka. Mak je car Dušan srpskog i jugoslovenskog filma” kazao je Šijan.

Reditelj Srdan Golubović kazao je da je Makavejev bio najinspirativniji, hrabar, neuhvatljiv, svoj.

„Uvek je tragao za granicama autorske, društvene i lične slobode. Igrao se, rušio tabue, oslobađao sopstveni svet i svet svojih gledalaca” kazao je Golubović i dodao da je za njega Mak najbolji i najdosledniji, beskompromisan u svom traganju, dosledan u potrebi da uvek bude drugačiji i autentičan.

Svetozar Cvetković se sećao saradnje sa velikim rediteljem.

„Mak nas je učio da budemo zdravi, a ne sujetni, a pre svega slobodni. Jako malo znamo o Makavejevu. Sa njim sam proveo najduhovitije i najinspirativnije vreme za koje sam uvek mislio da je moglo potrajati malo duže. Nemojte biti ponosni na Maka, jer je on naš. Ništa niste učinili da bude naš. Bio je i ostao svoj” kazao je Cvetković.

Reditelj Stefan Arsenijević kazao je da su Makavejeva odredili pojmovi mašta, sloboda, hrabrost i igra.

„Činili su ga velikim, posebnim, živim i sada kada se od njega opraštamo, ako je to istina. Mislio sam da je mlađi od svih nas. On će uvek biti živ i pokazivaće nam čemu da težimo u životu i stvaralaštvu” kazao je Arsenijević.


Komentari1
14034
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

deda Milan
Po čemu? Je li i on udavio oca?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja