ponedeljak, 26.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 04.02.2019. u 21:22 Dragana Jokić-Stamenković

Uspešni preduzetnici iz akademskih klupa

Ideje pametnih srpskih studenata postaju traženi proizvode poput materijala koji će u Dablinu zameniti stiropor ili rukavica za slabovide
Ни­ки­ца Ма­рин­ко­вић са еколошким кутијама (Фотографије Анђелко Васиљевић)

Startap kompanija „Smart risrč” samo je jedna među 71 uspešnim tehnološkim preduzećem, osnovanim udruživanjem ideja talentovanih srpskih studenata u Naučno-tehnološkom parku Beograd. U njemu već tri godine mladim stručnjacima pomažu da profitabilne zamisli pretoče u proizvode i plasiraju ih na tržištu. Zahvaljujući toj podršci najtalentovanija omladina ostaje u zemlji i vredno znanje ne prodaje u inostranstvu. Marko Panić, osnivač pomenutog tehnološkog preduzeća, najupečatljiviji je primer kako se uz podršku države mladi mogu zadržati ovde ili vratiti u zemlju, a njihovim idejama pojačati izvozni kapital Srbije.

Tridesetogodišnji Marko završio je srednju školu u rodnom Beogradu, posle čega je na čuvenom Univerzitetu u Hajdelbergu diplomirao i doktorirao molekularnu biologiju i ostao asistent na fakultetu. Zavidnu univerzitetsku karijeru začetu u Nemačkoj prekinula je primamljiva podrška iz Srbije, zahvaljujući kojoj se posle sedam godina vratio u zemlju.

Ni­ko­la Kr­stić, kon­stru­i­sao je ru­ka­vi­cu ko­ja po­ma­že sle­pi­ma

Republički Fond za inovacionu delatnost odobrio mu je sredinom 2017. projekat vredan oko 75.000 evra, zahvaljujući čemu je dobio priliku da realizuje poslovnu ideju nastalu u studentskim danima.

– Oduvek mi se činilo da su analize koje sam kao molekularni biolog ručno radio u laboratorijama isuviše spore, pa sam za početak napravio automatizovanu tehniku takozvane Vestern blot analize proteina, na hepatitis ili lajmsku bolest, na primer. Podstaklo me i istraživanje koje sam čuo na konferenciji u Hajdelbergu, a navodi da stručnjaci baš tu metodu najmanje vole da rade. Rezultat je bio konstrukcija uređaja koji u toku dana uštedi od 20 do 50 evra na potrošnji jako skupih hemikalija, daje pouzdanije rezultate, a dnevno mikrobiologu štedi dva sata posla. Takođe, nema skrivenih troškova, a može se samoprogramirati i samočistiti – objasnio je Panić i najavio da će, posle još jednog kruga testiranja uređaja u zemlji i u Nemačkoj, od 1. maja izaći na tržište sa koga ih već obasipaju ponudama.

Ništa manje nije popularan ni proizvod „boks sistem”, koji je u zvezdarskom parku konstruisao Nikica Marinković, student Poljoprivrednog fakulteta, uz podršku Ivana Erkića, studenta Industrijskog dizajna na Fakultetu primenjenih umetnosti, i Petra Blagojevića, kolege sa Šumarskog fakulteta. Oni već pregovaraju sa preduzetnicima iz Dablina koji planiraju da celokupnu tamošnju industriju ribe pokriju baš ambalažom momaka iz Srbije. Ekološke kutije koje su Nikica i ekipa već proizveli služe za transport takozvanog hladnog lanca hrane, odnosno jaja, mesa i mleka, a napravljene su od kartona, ili drveta i vune, koju momci iz Srbije plasiraju kao prirodnu alternativu stiroporu, za čiju razgradnju treba i do milion godina.

Mar­ko Pa­nić

– Naše kutije održavaju temperaturu proizvoda. U njih se može staviti i gel za hlađenje koji je bio u zamrzivaču, ali on nije neophodan ukoliko je namirnica već rashlađena. Ja sam samo želeo da rešim lokalni problem, a ispostavilo se da smo već veoma traženi na globalnom nivou, gde uz naš proizvod žele da reše problem zagađenja koji pravi stiropor. Na ideju sam došao kada sam kao student bio na praksi na Pešteri. Frapiralo me koliko tamošnji stočari bace vune, jer je postala neupotrebljiva sirovina. Nisam se smirio dok nisam osmislio gde mogu da je upotrebim. Konsultovao sam kolege, dobio pomoć države i sada naš proizvod već traže od Bangkoka do San Franciska i od Dubaija do Helsinkija – zadovoljno ističe Marinković i dodaje da je „boks sistem” već ubrao nagrade na takmičenjima u Švedskoj, Finskoj i Dubaiju, gde će uskoro deci po školama držati predavanja o primeni vune.

Zahvaljujući podršci Naučno-tehnološkog parka, Nikola Krstić, student prve godine Računarskog fakulteta, konstruisao je rukavicu koja pomaže slepima da se lakše snađu u prostoru. U svom startap preduzeću, nazvanom „Izi teh”, često ume da ostane i celu noć, usavršavajući proizvod koji je konstruisao sa Igorom Sužnjevićem, kolegom sa Ekonomskog fakulteta.

– Sve radimo u konsultacijama sa udruženjima slepih i slabovidih, a naša narukvica može im poslužiti za igranje igrica, ali i orijentaciju u prostoru, jer počinje sve jače da vibrira kako se približavaju nekom predmetu. Prema želji slepih osoba, rukavicu smo konstruisali da prepoznaje intenzitet svetla, na osnovu čega znaju da li je u prostoriji upaljena sijalica, ali i da razlikuje boje, tako da uz nju mogu samostalno da kupuju garderobu, na primer. Ona je povezana sa mobilnim telefonom, pa pomoću nje mogu poslati poruku poznanicima ukoliko se izgube – objašnjava uspešni brucoš i najavljuje da bi krajem godine trebalo da krene sa proizvodnjom rukavice.

Komentari2
be30b
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Slavisa Savic
Ja sam apsolvent Ekonomskog fakulteta i ucestvovao sam prosle godine na radionicama u Naucno tehnoloskom parku. Sva predavanja koja smo dobili u 4 dana treninga su bila vezana za ekonomski aspekt inovacije, za konkretno tehnicku realizaciju nismo dobili ni jedan strucan savet, sem misljenja predavaca. Da li bi neko od prisutnih mogao da nam posavetuje gde mozemo da nadjemo ljude koji bi mogli da nam pomognu u izradi prototipa?
savetodavac
prototipa čega?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja