utorak, 23.04.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:44

Arčibald Rajs nastavio da živi u Milanovcu

Naslednici čuvenog forenzičara, doktora hemije, profesora, koji je modernizovao srpsku kriminalističku policiju, dvoje su mladih ljudi iz Gornjeg Milanovca – Mirjana i Nikola Gačić
Autor: Branka Vasiljevićponedeljak, 04.02.2019. u 23:30
Пор­трет Ро­дол­фа Ар­чи­бал­да Рај­са / Из Кри­ми­на­ли­стич­ко-по­ли­циј­ског уни­вер­зи­те­ту у Зе­му­ну (Фо­то­гра­фи­је Ан­ђел­ко Васи­ље­вић)

O nama je znao više nego mi sami, u Srbiji je, posle Prvog svetskog rata ostao iz ljubavi prema narodu, a da bi nas sačuvao od svih naših mana i slabosti u amanet nam je ostavio i čuveni politički testament namenjen srpskom rodu „Čujte Srbi!”.

Obeležena je stogodišnjica od završetka Prvog svetskog rata, ali ime dr Rodolfa Arčibalda Rajsa, osvedočenog prijatelja Srba, nije se mnogo spominjalo. Ovaj čovek, poreklom Nemac, obrazovanjem Švajcarac, po sopstvenoj želji sahranjen je na Topčiderskom groblju, pored Nade, deteta svog najboljeg prijatelja Alfreda Favra, dok mu je srce pohranjeno na Kajmakčalanu.

Iako nije imao svog potomstva, Favrina deca bila su njegovi naslednici. Iz te loze, imovinu dr Arčibalda Rajsa, forenzičara, doktora hemije, profesora Univerziteta u Lozani, čoveka koji je modernizovao srpsku kriminalističku policiju nasledilo je dvoje mladih ljudi iz Gornjeg Milanovca – Mirjana i Nikola Gačić. Oni su najveći deo Rajsove ostavštine ustupili Kriminalističko-policijskom univerzitetu u Zemunu, koji je naslednik Prve državne policijske škole, osnovane 8. februara 1921. godine, čiji prvi direktor je bio upravo Rajs.

– Doktor Arčibald Rajs došao je Srbiju 1914. godine posle austrougarskih zverstava u Mačvi i Prnjavoru na poziv ministra unutrašnjih dela Stojana Protića. S njim je, kao fotograf, došao i njegov prijatelj Alfred Favra. Oni su snimili zločine bugarske i austrougarske vojske i sa našim ratnicima boravili na Krfu, Solunskom frontu i Kajmakčalanu. Ta svedočenja objavljena su u novinama „Gazet d’ Lozan” što je doprinelo da se vidi istina o srpskom stradanju – objašnjava Nikola Gačić, Rajsov naslednik.

Kada se rat završio, Favra i Rajs nisu želeli da odu odavde. Kako Rajs nije hteo da se ženi, jer je svoj život posvetio profesiji, Albert je odlučio da sebi nađe suprugu. Otišao je u Švajcarsku i oženio Francuskinju Lujzu.

– Svi zajedno živeli su u vili „Dobro polje” na Senjaku. Alfred i Lujza imali su četvoro dece – Nadu, Ivana, Nikolu i Dimitrija – Serža. Nada je umrla sa šest godina, 1927. godine. Dve godine kasnije umro je i Rajs i tražio da se sahrani pored svoje mezimice – priča Nikola.

Rajs je bio nezadovoljan onim što se posle rata u državi radilo, posebno Pašićevom politikom, pa je napustio sve poslove i ostao samo da honorarno radi u Narodnoj banci kao veštak za falsifikovane novčanice.

Veliki poštovalac Srba stradao je nažalost od srpske komšijske psovke i bahatosti. Bivši ministar Milan Kapetanović, inače Pašićev saradnik i ratni profiter, počeo je da gradi kuću u blizini Rajsove. Kapetanović je terao neku građu zemljanim putem ka „Dobrom polju”, a Rajs je pokušao da špeditere usmeri ka kaldrmisanom putu udaljenom pet minuta odatle. Kapetanović koji je ovo radio kako bi izbegao da plati trošarinu izvređao je Rajsa i dobacio mu da je „niko i ništa u Srbiji”. Posle tih reči Rajs se srušio. Poslužitelj Jova i Lujza uneli su ga u kuću, ali je on ubrzo umro. Bilo je to 8. avgusta 1929.

Favrama se 1931. godine rodio sin Ivan, ali nije poživeo dugo. I on je sahranjen u grobnici na Topčideru.

– Nikola je poginuo kasnije, po njemu sam ja dobio ime. Jedino je preživeo Dimitrije – Serž. Dimitrijevom krštenju i osveštanju kuće na Senjaku prisustvovao je kralj Aleksandar Karađorđević – objašnjava Nikola.

Pred Drugi svetski rat Alfred i Lujza, Dimitrija – Serža šalju  u Ženevu. Uskoro i oni kreću za njim, ali pre odlaska iz straha od nemačke odmazde pale svu Rajsovu dokumentaciju, spise i fotografije o stradanjima Srba.

Krajem pedesetih počinje drugi deo priče.

– Iz sela Loznja kod Gornjeg Milanovca put Švajcarske i ujaka koji je imao kafanu u Ženevi uputila se i osamnaestogodišnja Slavka Gačić. To je bila tetka mog supruga Nikole, sestra njegovog oca. Prvog dana u Švajcarskoj upoznaje Dimitrija – Serža i njih dvoje ubrzo stupaju u brak. Kako Švajcarci nisu mogli da izgovore njeno ime, ona uzima ime Jola. Dugo godina radila je u parfimeriji Nine Riči, dok je Dimitrije radio na carini – priča Mirjana.

Kako Dimitrije – Serž i Jola nisu imali dece, preuzimaju brigu o sinu Jolinog brata, a Dimitrije mu po svom bratu daje ime Nikola.

– Teča Dimitrije i tetka Jola po odlasku u penziju osamdesetih godina vraćaju se u Jugoslaviju i pokušavaju da se vrate u vilu „Dobro polje”. Nisu uspeli jer je ona nacionalizovana i u njoj su živeli stanari. Teča odlučuje da kupi kuću u srcu Šumadije i to baš na Brdu mira u Milanovcu. Sa sobom donose i sačuvane Rajsove stvari. Mi smo ih pazili godinama i na kraju odlučili da ih predamo Kriminalističko-policijskom univerzitetu – kaže Mirjana. Priča da

je sasvim slučajno među stvarima našla originalni rukopis „Čujte Srbi” napisan na francuskom.

– Neobično je i to što je Rajs 1. juna 1928. počeo da piše ovaj rukopis, a na taj datum 2010. ja sam rodila blizance – ističe Mirjana.

Sada u kući u Milanovcu žive Mirjana i Nikola sa decom Teodorom, Markom i Nemanjom. Ni oni, iako im po testamentu pripada pravo, ne mogu da dobiju vilu „Dobro polje”.

Lujza i Alfred sahranjeni su u Ženevi, a Dimitrije i Jola u grobnici sa Rajsom, Nadom i Ivanom na Topčideru.


Komentari12
adf93
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Бранко Матић
Арчибалд Рајс је био највећи пријатељ Српског народа. Поштовање и пијетет према њему садашња Србија би требала да уреди Законом. Свако место у Србији би требало да има улицу др Арчибалада Рајса, а у свакој школи један час историје би требао да буде посвећен њему. Такође, Република Србија би требала да установи орден др Арчибалд Рајс који би се додељивао странцима који су својим деловањем показали велико пријатељство према Србији и Српском народу. Могла би и да се установи и награда са његовим именом за научно дело из области историје Првог светског рата. И тд. и тд. Јер је допринос др Арчибалда Рајса борби Српског народа за слободу и жртва коју је свесно за то учинио немерљив и тако би само делимично био јавно поштован. Хвала му и вечна слава!
Mike Kovian
Pridružujem se vašim predlozima.
Preporučujem 9
Reiss
Pravo mu i budi. Rajs je završio bolje nego srpski kralj Obrenović.
Ljubica
Hvala za divno podsecanje na jednog od najvecih srpskih dobrotvora koji je uprkos svom nesebicnom zalaganju i ljubavi prema srpskom narodu jos za zivota osetio nezahvalnost Srbije pa o tome I pisao u svojoj knjizi"Cujte Srbi".Izmedju ostalog u knjizi Rajs kaze:"Jedna od vrlina koja je kod mnogih medju vama iscezla jeste zahvalnost.Postojala je,to dokazuju vasa stara narodna poezija i spomenici koje su ostavili vasi preci.Danas se ona sklonila medju sirotinju.Ona se seca,ona iskazuje ,ponekad na dirljiv nacin,svoju zahvalnost".Dobro bi bilo da neki novi dobrotvor odstampa I podeli sto veci broj primeraka ove knjige ,da je mnogi procitaju .I da se zamislimo nad recenicom:"Nemojte dozvoliti da vasa lepa dusa propadne u tom djubretu koje se na njoj natalozilo narocito posle rata".Najveci prijatelj coveka I drustva je onaj koji podstice njegov razvoj I ukazuje na mane.Rajs je to bio za srpski narod I zasluzuje veliko postovanje I nezaborav.
Milka
Ja sam čitala original. Nisam stekla utisak da se žalio na odnos prema njemu. On je samo bio preneražen nivoom lopovluka koji je identifikovao kod srpske političke elite. "Pogledajte kakvo je pravo kraljevsko imanje vaš ministar Ninčić stekao. Pogledajte mu kuće u gradu! A basnoslovno bogatstvo Milana Stojadinovića, bivšeg ministra finansija?"
Preporučujem 24
stanislavsr
Da li je moguće da je Rajs tako umro? Kakva sramota za srpski narod. Ipak nas nije dovoljno poznavao.
Данило
Поштено, није му било ни тешко да зна више. Ми још не знамо ништа, мало старији од АВНОЈ-а. На Балкану народи и језици ничу као печурке после кише. Свима који нам кажу да смо антички народ, на стотине и стотине доказа...па чак ни Јеврејима који дуго памте не верујемо. Више не верујемо ни Немцима који су смислили лаж, па званично оповргли сеобе Словена. Срби су старији од Словена. Вежемо се за оне који нас вуку на дно, тек што смо се разочарали у Јужне за које смо уложили државност, писменост, језик, културу.... потрчалии смо Северним. Они ће нас докусурити " братством"

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja