utorak, 22.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 10:41
REAGOVANjE

Uz „odliv mozgova” i odliv demografskog potencijala

Povodom teksta „Kako ublažiti „odliv mozgova”, „Politika”, 28. januar 2019.
Autor: Zoran Avramovićnedelja, 10.02.2019. u 18:00
(Душан Лудвиг)

Profesor Grečić je najbolji poznavalac problema „odliva mozgova” u Srbiji. Njegova upozorenja treba sa najvećom pažnjom primati. Tekst u „Politici” je deo njegovih napora da ukaže na veoma krupan problem srpske kadrovske politike. Međutim, predlog „ublažavanja emigracije talenata” mora se problematizovati. (Reč „ublažavanje” sugeriše stav da nije mogućno zaustavljanje.) Tako, on predlaže „demokratsko upravljanje” kao najbolje rešenje, a ne restriktivne mere, a to obuhvata podizanje budžetskih ulaganja u istraživanje i inovacije, jačanje strateškog upravljanja u privredi, saradnju nauke i privrede...). Dakle, rešenje se traži u trouglu demokratija, ulaganje, saradnja nauke i privrede. Izložiću drugačije viđenje rešenja problema o kojem je reč.

Centri savremenog kapitalizma imaju potrebu za naučnim i stručnim specijalistima iz nerazvijenih zemalja. Zahvaljujući svojim materijalno-finansijskim prednostima, oni mogu da ih privuku u svoje zemlje i koriste njihova znanja. To je problem za nerazvijena društva, među kojima je i Srbija: ulaže se u talente, a oni se realizuju u drugim razvijenim društvima. Pitanje je za nauku i državnu obrazovnu politiku: Kako da se zaštite vlastiti interesi kad je reč o visoko obrazovanim kadrovima?

Razmatranje instrumenata za rešavanje problema intelektualne emigracije (egzodusa) mora da započne pitanjem da li društvo prepoznaje taj problem kao prioritetan ili ga marginalizuje. U Srbiji se ovo pitanje sporadično pokrene u stručnoj javnosti. Sve se odvija na nivou verbalistike, u kojoj preovladava opisivanje stanja, a ponekad se čuje glas o samoponosu nacije koja izvozi svoje talentovane kadrove(!). U takvim okolnostima neophodno je da se ovaj izuzetno značajan društveni, naučni i politički problem pomeri u središte javnog interesovanja kako bi se doseglo do racionalnih predloga za usporavanje i zadržavanje stručnih kadrova u Srbiji. Ali, nije reč samo o „odlivu mozgova”, već i o odlivu demografskog potencijala (osnivanje porodice u inostranstvu). Tako ovo pitanje pogađa dve bolne tačke srpskog društva: umanjivanje stručnih kadrova i smanjivanje broja stanovnika.

Nekoliko predloga cirkuliše u povremenim diskusijama o problemu odliva intelektualnog kapitala.

Ukazuje se na ekonomski oporavak. Porast stope zaposlenosti, proizvodnje i potrošnje sigurno bi se pozitivno odrazio na stavove mladih stručnjaka i naučnika prema odlasku ili ostajanju u Srbiji. Uspeh je uslovljen dinamikom privredne i naučne uzajamnosti.

Jedna zamisao rešenja zaustavljanja „odliva mozgova” polazi od činjenice da se veliki broj stručnjaka i naučnika već nalazi u razvijenim društvima. U takvim okolnostima predlažu se dve opcije – 1) povratak i 2) mobilizacija na „daljinu”.

Defetističko mišljenje smatra da se tu ne može ništa učiniti, da je to deo globalizacije, demokratije i slobodne odluke pojedinca o sopstvenom životu.

Kakva je uloga obrazovne politike Srbije u „odlivu mozgova”? Da li ovo pitanje treba da zamisli i građane kao poreske obveznike? Mora se poći od pitanja: ko finansira one intelektualne kadrove u Srbiji koji odlaze u inostranstvo i kakvi su rezultati ulaganja u njih?

Nasleđena priča o besplatnom obrazovanju prija uhu, ali nije realna. Svako proizvedeno dobro ima cenu. Neko plaća obrazovanje. Država, odnosno građani posredstvom poreskog sistema ili porodica. Oba oblika ulaganja u obrazovanje povezana su sa efektima. Zahtevi da se povećaju ulaganja u nauku i obrazovanje neizostavno moraju da se povežu sa očekivanjima od ulaganja. Racionalni sistem sticanja i upotrebe znanja ne može se utemeljiti na pričama o ulaganju bez analize učinka uloženog novca. Tek pod pretpostavkom da se strogo kontroliše novac koji država ulaže u obrazovanje i nauku biće opravdani stavovi o povećanim ulaganjima.

Ovaj aspekt ulaganja u intelektualni kapital treba razlikovati od privatnog (porodičnog ulaganja u svoju decu – primer Đoković). Ulaganje sopstvenog novca u talente nije isto što i ulaganje državnog (obrazovna politika). Međutim, država koristi novac svih građana koji ne mogu pristati na okolnost da svojim novcem finansiraju razvoj drugih društava. Sudeći po javnom mnjenju u Srbiji, ova problematika skoro da ne postoji. Izgleda da se rado prihvata uloga Srbije kao regrutnog centra naučnih i stručnih kadrova za razvijene države.

Kakav je rezultat investiranja u ove stručnjake? Da li je to promašena investicija? Nesumnjivo, jedan deo je sa stanovišta privredne i društvene koristi promašen. Veliki novac je uložen u obrazovanje mladih kadrova, a jedan deo realizuje svoje znanje u drugim državama.

Može li se izbeći promašena investicija? Može. Ukoliko ostanemo dosledni načelu slobodnog izbora životnog puta svakog građanina, onda jedini instrument koji je na raspolaganju može da bude vraćanje novca uloženog u obrazovanje onih stručnjaka koji su otišli u inostranstvo. Svaki student (doktor nauka) može da stekne visoka znanja u domicilnoj državi, može da ih realizuje u inostranstvu ili kod kuće. Ukoliko je ovo prvo, onda se mora obavezati da ugovornim odnosom vrati novac uložen u državni budžet iz koga je finansirano njegovo stručno i naučno obrazovanje.

Naučni savetnik

 

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista


Komentari6
62562
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Slamkamenac
Nemoguce je zabraniti nekome da ode da zivi gde hoce. Jedino sto drzava moze je da ima ugovore o radu na odredjeno vreme u zamenu za besplatno skolovanje ili naknadnu otplatu skolovanja ili da jednostavno smanji broj besplatno skolovanih na broj strucnjaka koji joj trebaju i za koje moze da nadje zaposlenje. Ostali da se skoluju ako hoce o svom trosku. Toliko o obrazovanu. Ono sto drzava takodje moze je da privuce investicije, da privuce poslove koji zahtevaju visoko obrazovanje, na primer takozvane kontrakt manufakture, koje pored sklapanja necijeg proizvoda takodje nude usluge inzenjerinnga, moze da otvara jevtine skole za decu iz inostranstva i zaposli kadrove kao nastavnike itd.
Radoko PhD.
Moji roditelji su posteno placali porez i sve ostale dazbine (cak zbog toga ih neko moze smatrati budalama). Ja sam zavrsio ETF 2006, i probao da nadjem posao ili da krenem na doktorse, i sve to moze, ali niko nece da ti ponudi platu. Svi bi da radis za dzabe, neki usmeni ugovori, i sl. a u EU ti ponude uslove koji su neuporedivo bolji. I sad, to je prosta jednacina...Sa korupcijom koja je usadjena u DNK naseg naroda, nije ni cudo sto se narod iseljava. 85% mojih kolega sa fakulteta je otisla vani te 2007, i nemaju nameru da se vrate...
islam hajrudin
Gospodin Avramovic bi to resio represivnim aparatom i jos represivnijim metodama.Naplatiti a ako ne mogu ili ne zele da plate,pleniti.Drugacije se u Srbiji ne zna.
Drago Vidakovic dipl.ing
Problem je izuzetno slozen, mladi odlaze nepovratno i genom Srbije slabi. Vecina odlazi iz ekonomskih razloga, ali ima oni koji su nezadovoljni neuredjenim sistemom u srpskim drzavama, a neuredjenost je razlog da nam se djeca obrazovana u inostranstvu ne vracaju nego tamo zasnivaju porodice. Mnogi ce ovo svatiti neozbiljno, ali izvestaji iz Skandinavije hvale drugu generaciju dece sa balkana kao veoma uspjesnu,koja su brzo usla u vrh drustva. Konstatovali smo problem, a lijek je:Zakon o porjeklu imovine, uvodjenje testa inteligencije i obrazovanja u Skupstinu i sva ministarstva, zabraniti tjelohranitelje narocito privatne, test fiz. i psihickih sposobnosti svake godne za policiju, nauku dici na najvisi moguci nivo, revizija svih diploma i zabrana vrsenja politicke djelatnosti za grubo krsene zakona, zabrana bavljenja politikom i biznisom politicarima i clanovima njihovih porodica,Svu imovinu koja je nezakonski privatizovana oduzeti i prodati ljudima min jedna firma na 100 deonicara..
zoran
Ne slazem se sa stavom Petra Ilica ! Apsolutno treba da se vrati novac ili bar deo ulozen u studiranje ,,na budzetu!,, Svi smo ulagali u skolovanje takvih djaka, treba da idu gde im je bolje, ali ne treba da ih skolujemo za Nemacku, Kanadu, Svajcarsku, bogate i prebogate zemlje koje dobijaju strucnjake bez ulozenog dinara ! To je jedino ispravno, ne smemo biti zadovoljni ako nam od takvih stize novac, potrebni su nam ljudi !

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja