petak, 14.08.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
utorak, 05.02.2019. u 20:00 Milica Dimitrijević

Tajna „Petrogradskog lista” Miroslavljevog jevanđelja

Na 166. listu reč je o 7. januaru po starom, odnosno 20. januaru po novom kalendaru (Sveti Jovan Krstitelj) i odlomcima iz Jevanđelja po Jovanu i Jevanđelja po Mateju, kaže Viktor Savić, istoričar jezika
Обе стране 166. листа Мирослављевог јеванђеља (Фото НМ)

Dok čekamo da se utanače detalji o tome na koji će način 166. list Miroslavljevog jevanđelja posle više od vek i po iz Rusije stići u Srbiju, bilo je intrigantno krenuti u potragu za odgovorom na pitanje o kojem se ovih dana razgovaralo u redakciji našeg lista – šta tačno na njemu piše? Da li je, možda, u sadržaju tog dela teksta sadržan i razlog zbog kojeg je ruski naučnik i istraživač, u to doba arhimandrit, a kasnije episkop Porfirije (Uspenski) odlučio da ga 1845/46. odnese iz Hilandara i pridruži ga svojoj paleografskoj zbirci od 108 fragmenata, koju je potom, 1883, nakon brojnih putovanja, predao čuvenoj Ruskoj nacionalnoj biblioteci u Sankt Peterburgu?

Od docenta dr Viktora Savića, istoričara jezika, našeg sagovornika čija je oblast naučnog interesovanja, između ostalog, i arheografija, pa tako i ovo jevanđelje, saznajemo da ključ nije u značenju samih reči napisanih na pomenutom listu. Suština je u kompleksnom umetničko-filološkom spletu karakteristika celog spisa koje su privukle pažnju poznatog ruskog teologa i inicirale njegov postupak, koji njemu lično nije doneo nikakvu materijalnu korist, ali jeste doprineo potonjoj popularizaciji Jevanđelja.

Naime, takozvani „Petrogradski list” (Miroslavljevo jevanđelje sastoji se od ukupno 181 lista u kožnom povezu) pripada drugom delu ove knjige kojim je obuhvaćen fiksni kalendarski deo crkvene godine, reč je o datumima i izboru tekstova koji bi u određenom vremenskom periodu trebalo da se čitaju na bogosluženju. Kada je u pitanju ovaj list, reč je o 7. januaru po starom, odnosno 20. januaru po novom kalendaru (Sveti Jovan Krstitelj) i odlomcima iz Jevanđelja po Jovanu i Jevanđelja po Mateju. Kako dalje kaže Savić, inače viši naučni saradnik Staroslovenističkog odseka Instituta za srpski jezik SANU i nastavnik na Katedri za srpski jezik s južnoslovenskim jezicima Filološkog fakulteta u Beogradu, pokretni datumski ciklus, u sveštenom smislu važniji, izložen je u prvom delu Jevanđelja. Oba dela čine puni aprakos, odnosno kompletno izborno jevanđelje, čiji je poseban tip u tekstološkom smislu, među svim slovenskim jevanđeljima, upravo Miroslavljevo jevanđelje.

– Za jednog sveštenoslužitelja kolekcionara taj bi prvi segment jevanđelja bio daleko dragoceniji i privlačniji. Ali, činjenica da je arhimandrit Porfirije izabrao baš njegov mesecoslovni segment, a ne pashalni, prvi deo, govori o tome da on nije želeo da suštinski ošteti ovaj rukopis. Potom, za mene, kao naučnika, važan indikator njegovih namera jeste i to što on nije isekao najznačajniji zapis iz knjige, već ga je samo pribeležio. To je poslednji list na kojem su saopšteni važni istorijski podaci, tu saznajemo da je knjiga bila namenjena knezu Miroslavu, sinu Zavidinom, a obavešteni smo i o Grigoriju, jednom od dvojice njenih pisara – otkriva nam Savić.

Viktor Savić: „Petrogradski list” bio je dostojan „ambasador” srpske kulture u inostranstvu, i to na uvaženom mestu

Dodajući da je pomenuti znameniti Rus bio čestit čovek sa posebnim senzibilitetom za starine, koji je obišao sva važnija mesta istočnog hrišćanstva proučavajući i grčke, i sirijske, ali i gruzijske rukopise, okolnost da se ovaj deo Miroslavljevog jevanđelja uopšte našao u njegovoj, već pomenutoj kolekciji, može da nam služi na čast. I ne samo to – našoj kulturi time je učinio i svojevrsnu uslugu. Jer, kako ističe naš domaćin u razgovoru koji vodimo u njegovom institutskom kabinetu, okruženi knjigama, ovo jevanđelje je i postalo poznato najpre zalaganjem ruskih knjigoljubaca. Mi smo njegovu vrednost otkrili malo docnije, zahvaljujući njima.

– Porfirije je, moglo bi se reći, i pronalazač Miroslavljevog jevanđelja. Ovu relikviju, a za njega ovaj list je to svakako bio, čak smatram da je imao i sakralnu dimenziju, pokazao je 1873. Izmailu Ivanoviču Sreznjevskom, koji je godinu dana kasnije prvi i ostavio naučnu zabelešku o tome. Upravo su to dve godine tokom kojih se naučna javnost prvi put upoznaje sa Miroslavljevim jevanđeljem, pošto je ovaj list 1874. bio izložen na Arheološkoj izložbi u Kijevu. Tom vrlo važnom događaju prisustvovao je i naš znameniti Stojan Novaković koji odmah shvata o kakvoj dragocenosti se radi. Štaviše, prema podacima koje je tu pročitao, on prvi spis i naziva „Miroslavljevo jevanđelje”. Međutim, značaj ruskih naučnika za analizu ovog spomenika tu ne prestaje, budući da 1877. izlazi i Porfirijev putopis koji širu publiku upućuje na okolnost postojanja osnovnog rukopisa, čuvanog na Hilandaru. Vladimir Vasiljevič Stasov još jedna je osoba čiji je rad doprineo popularizaciji Jevanđelja. U jednoj publikaciji predstavio je srednjovekovnu ornamentiku, a tu su se našli i inicijali iz ove knjige. Naša stručna javnost, uz svu državnu pomoć, počinje njime da se bavi kasnije, 1893. profesor Ljubomir Stojanović izdaje odlomke Jevanđelja u Spomeniku SKA, a 1897. priređuje u Beču njegovo izuzetno reprezentativno fototipsko izdanje. Potom će uslediti više studija, pa i knjiga, 1986. u našoj sredini, na Institutu za srpski jezik SANU sastavljeno je i kritičko izdanje, priređivači su bili Nikola Rodić i Gordana Jovanović – objašnjava Savić, čije je mišljenje i to da je 166. list bio dostojan „ambasador” srpske kulture u inostranstvu, i to na uvaženom mestu i da ni njegov ostanak tamo gde je do sada boravio ne bi bio za nas štetan. Naprotiv.

– Podsetiću da je i Sveti Sava Hilandar podigao sa svojim ocem Simeonom upravo na Svetoj gori, tamo gde su svoja monaška predstavništva imali svi narodi koji su držali do sebe u svetu vizantijske kulture. Dolazak Jevanđelja u našu zemlju desio se 1896. kada su monasi manastira Hilandara kralju Aleksandru Obrenoviću poklonili Jevanđelje i Osnivačku povelju tog manastira, ali je ovaj drugi dokument nepovratno izgubljen na početku Prvog svetskog rata, dok se samo Jevanđelje često gubilo i selilo, postojala je opasnost da u Drugom svetskom ratu i ono nestane. U tom smislu, i da je, recimo, Jevanđelje stradalo u bombardovanju Narodne biblioteke 6. aprila 1941, što srećom nije slučaj, ili da je na bilo koji drugi način oštećeno, ovaj jedan list nastavio bi u Rusiji da svedoči o njemu – zaključuje Savić. ANTRFILE

Novi podaci o datovanju

Spis koji je, prema važećim podacima, nastao osamdesetih godina 12. veka do te mere je očuvan da se može zaključiti da je korišćen izuzetno retko, čemu su, uz nesvakidašnju likovnu raskoš, mogle da doprinesu i njegove dimenzije – 41,8 puta 28,4 santimetra – sa njim nije bilo lako manipulisati. On u sebi nosi vrlo isprepletano iluminatorsko nasleđe, od južne Italije do Bliskog istoka, pa čak i koptske uticaje, pisan je na pergamentu, na srpskoj redakciji staroslovenskog jezika, ćirilicom koja je preneta s glagoljice. Savić, međutim, iznosi i neke nove podatke:

– Prema nalazima do kojih smo došli, najstariji tekst punog aprakosa koji stoji na početku grane kojoj pripada i naš spomenik, seže u početak 11. veka, dok neposredni predložak Miroslavljevog jevanđelja, pisan, najverovatnije u blizini Prizrenske episkopije, potiče iz prvih decenija 12. veka i lično mislim da se i samo Jevanđelje može drugačije datovati, na osnovu sprovedene analize moglo bi se reći da je starije nekoliko decenija nego što se obično smatra.

Komentari11
bc4f7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Milosav Popadic
Slava i hvala Bogu što je arhimandrit Porfirije istrgao taj 166-ti list i odnio ga u Rusiju. Neka je još jednom lava i hvala Bogu što je taj list obavio svoju misiju glasnika i sad se – zdrav-čitav – vraća na svoje mjesto u ''Miroslavljevom Jevandjelju''
Др Милан Лекић
Тајна "Петроградског листа" Мирослављевог јеванђеља је у његовим димензијама (висина и ширина текста 40,5x31,5cm - И. Срезњевски, Обавештења и примедбе о мало познатим и непознатим споменицима, 1873) - које се не подударају са листовима Мирослављевог јеванђеља из Народног музеја у Београду (висина и ширина листова 41,8x28,4cm - Д. Мрђеновић, В. Топаловић, В. Радосављевић, Мирослављево јеванђеље, историјат и коментари, Службени лист, 2012). "Петроградски лист" је шири? Такође, Порфирије Успенски, као први истраживач који је видео оригинал у Хиландару, у свом Првом путешествију по атонским манастирима и скитовима, тврди да у њему није било тзв. Глигоријевог записа. Сам Успенски утврдио је да је Јеванђеље писано за Мирослава. Потребан је опрез у овој причи, а да би се разумела нужно је добро расветлити улоге Бугарина П.К. Дмитријев-Петковича (1865), В. Јагића (1867) и Љ. Стојановића (1896). Искуство каже да је, за сада, најсигурније тај сигурни оригинал листа 166 оставити у Русији...
DAN
Prvenstveno, čovek je hteo da proveri originalnost pisanja pre nego što bi ga otkupio ! Bilo je puno kasnijih kopija !
perspektiva
A preosveceni, ni manje ni vise, nego odrezao i ukrao list relikvije. A mi, ni manje ni vise, nego cemo platiti da nam se vrati nase. Dakle, nema samo teritirijalnog razgranicenja, vec i mentalnog sa pamecu.
Ирис Ахт
Потпуно промашена перспектива. Порфирије није ништа украо, него му је дато да изнесе страницу на којој је иницијал голе Иродијаде. (Саблазан за хиландарце.) 2. Ми ћемо разменити страницу нашег најстаријег рукописа за Рерихове слике. Међутим, страница Мирослављевог јеванђеља за нас вреди непроцењиво више. Дакле, перпсектива се гради на основу знања а не тако што се одмакнеш од монитора.
Sotir Gardačić
Templari.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja