subota, 23.03.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 11:31

U 1.000 sela Srbije nema trgovinskih radnji

utorak, 05.02.2019. u 15:44
(Фото Д. Јевремовић)

U 1.000 sela u Srbiji nema trgovinske radnje i taj trend će se nastaviti ako ne bude podsticaja, upozorili su danas privrednici na Javnoj raspravi o Nacrtu Zakona o trgovini u Privrednoj komori Srbije (PKS).

Predstavnici Ministarstva trgovine razgovaraju sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD) o mogućnosti da se obezbede sredstva iz kredita za opstanak malih prodavnica u selima Srbije.

Nacrtom zakona definisano je da Vlada Srbije može odrediti podsticajne mere, a specijalni savetnik ministra trgovine Vladimir Matović rekao je da je teško naći kreditne linije za tu vrstu podsticaja.

Zato se, kaže, o podršci podsticajima malim prodavnicama vode razgovori sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj, prenosi Tanjug.

Tokom javne rasprave u PKS, predstavnici sektora trgovine upozorili su na značaj uvođenja obaveze stavljanja bar koda na sve proizvode.

Kako se novi zakon donosi posle devet godina važenja starog, u Nacrtu su regulisani i novi načini elektronske i trgovine na daljinu.

U predloženom zakonu se određuje da se deklaracija proizvoda mora na „jasan, lako uočljiv i čitljiv način” učiniti dostupnom na srpskom jeziku.

Cene će i dalje biti isticane u dinarima osim u trgovini u sektoru turizma kada se posluje sa inostranstvom kao i elektronskoj trgovini softverom i digitalnim proizvodima, kada se izvozi IT tehnologija.

Elektronska trgovina ka Srbiji, kako je predloženo, moraće da ima opcionu valutu - pa će potrošač moći da bira koju cenu želi da vidi.

U sektoru trgovine radi 19 odsto zaposlenih u Srbiji, a trgovina ostvaruje 10 odsto BDP- a, rečeno je na skupu.

Jedan od tema „na okruglom stolu” koju su trgovci pokrenuli je i pojam „nepoštene trgovačke prakse” koji se po prvi put nalazi u predloženom zakonu, a za koju privrednici kažu da je potrebno da se dodatno pojasni ili izostavi.

Nacrtom zakona „nepoštena trgovačka praksa” definiše se kao „postupanje suprotno načelu savesnosti i poštenja” kojim se, rekli su trgovci, neopravdano i nesrazmerno prenosi rizik poslovanja na druge učesnike u lancu snabdevanja.

Kao primeri takve prakse u Nacrtu se navodi da je reč o „bezuslovnom povratu robe, uslovljavanje prodaje robe kompenzacijom, nametanje obaveze plaćanja u visini koja nije adekvatna vrednosti usluge - naknada za izlaganje i uvrštavanje proizvoda u asortiman”.

Primedba koja se mogla čuti je da će ova odredba „uneti zabunu o tome šta se sve može tretirati kao nepoštena praksa”.

„Do nacrta novog zakona došlo je posle analiza stanja čitavog sektora trgovine”, rekao je pomoćnik resornog ministra Jovan Stojić i dodao da dokument donosi novine u definisanju trgovine na malo, kao i one koje se odnose na akcije, popuste, rasprodaju, prikupljanje podataka...

Primedbe su izrečene i na definisanje „akcijske prodaje” za koju je u Nacrtu zakona navedeno da je prodaja „po ceni koja je niža od redovne cene”.

Trgovci su s druge strane tražili da postoji donja granica akcijske cene, odnosno, da one ne može biti niža od neto proizvođačke cene.

Javna rasprava o Nacrtu zakona trajaće do 21. februara.


Komentari14
dfc40
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

мр
Диже се беспотребна драма. Људи треба да схвате да је то просто цивилизацијски процес, и да ће се сеоско становништво све више смањивати. И на западу је тај проценат највише до 5%, тако да и ми можемо очекивати да ће тако бити код нас. Тако да то где су данас опустеле и порушене куће, већ сутра ће бити ливаде и шуме, и држава Србија треба да то уради квалитетно, а не да се ту развијају пацови, змије и наркомани. Уређеност државе тј природе и насеља никакве везе нема са бројношћу, већ са организацијом и стратегијом.
Игор Г.
Опустело 1.600 села, НАПУШТЕНО 195.000 кућа! У чак 86 одсто села сваке године опада број становника и да ће управо због тога за десетак година нестати још 1.200 села, нарочито оних у околини Ниша, Лесковца, Куршумлије и Житорађе. Такође, 260.000 мушкараца и око 100.000 жена у зрелој доби, који живе на селу, нема своју породицу ни потомство. О каквим продавницама и опстанку села пишете? Шта је са апотекама, здравственој заштити, ветеринарској слушби, поштом? Свега тога у селима нема. Мислите да је неко луд да остане на селу и да ће те све проблеме решити са бакалницама?
Nedim
1000 prodavnica fali u selima,neka u svakoj bude zaposleno po 2 radnika to je 2000 radnih mesta!U svakom selu postoji barem jedna prazna kuća koja bi se mogla adaptirati u prodavnicu i žitelji bi mogli kupovati potrebštine.Valjda ne treba sada još i studija o izvodljivosti svega.Po selima su mahom stariji koji ne mogu dugo da pešače.Ovako bi se ljudi snabdeli na vreme jer veliki sneg i led mogu samo da zasmetaju.
Стефан
Одлична идеја! И ја бих да отворим радњу негде где нема купаца, а да се порезом неких других људи субвенционише мој рад. Тако да ми плаћају и кад су пола државе далеко!
Zoran
Drzava naredjuej ko gde da otvori radnju, drzava brine sto ovi sto registruju voiizla nece da imaju posao ako ne obezede i nalepnice, .... Da li uopste znate cemu sluzi drzava?

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja