utorak, 19.03.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:46

Hag odbio Šešeljev zahtev za žalbu na pravosnažnu presudu

utorak, 05.02.2019. u 16:34
Војислав Шешељ (Фото А. Васиљевић)

Sudski Mehanizam u Hagu odbio je danas, po drugi put, zahtev lidera Srpske radikalne stranke Vojislava Šešelja da mu se omogući da uloži žalbu na pravosnažnu presudu kojom je osuđen na 10 godina zatvora zbog progona Hrvata iz vojvođanskog sela Hrtkovci, 1992.

U obrazloženju odluke, predsednik Mehanizma Karmel Ađijus konstatovao je da statutom i pravilnikom suda nije predviđeno ulaganje žalbe na pravosnažnu presudu koju izrekne apelaciono veće.

Ađijus je podsetio Šešelja da, po pravilima, može zatražiti reviziju presude na osnovu novootkrivenih činjenica, ako ih ima, koje bi mogle pokazati da je presuda bila nepravična.

Na taj pravni lek, Šešelja je, odbijajući njegov prvi zahtev da mu se dozvoli ulaganje žalbe na pravosnažnu presudu, u novembru 2018. uputio i tadašnji predsednik Haškog suda Teodor Meron.

Kao primer uspešne revizije, Meron je tada naveo poništavanje pravosnažne presude u procesu bivšem oficiru JNA Veselinu Šljivančaninu, kome je kazna zatim bila umanjena.

U zahtevu da mu se omogući ulaganje žalbe, Šešelj je tvrdio da je nemogućnost ulaganja žalbe „nezamisliva situacija, pogotovo kad se radi o preinačenju oslobađajuće presude”. Osuđujuća presuda koja mu je izrečena je, po Šešelju, stoga „presedan u međunarodnoj krivičnoj praksi”.

Apelaciono veće moglo je, tvrdi Šešelj, ili da mu potvrdi oslobađajuću presudu ili da naloži novo suđenje. Po lideru radikala, „pravo na žalbu je univerzalno i ne može biti ukinuto”.

U odgovoru na taj Šešeljev zahtev, tužioci su naveli da je presuda apelacionog veća „konačna” i da statut sudskog Mehanizma, pravnog naslednika Haškog tribunala, ne daje pravo stranama na „ulaganje druge žalbe”, uključujući i situaciju kada je, kao u Šešeljevom slučaju, prvostepena oslobađajuća presuda u žalbenom postupku preinačena u osuđujuću.

Tužilaštvo je naglasilo da je, po statutu suda, moguća samo revizija čitavog postupka, ako su ispunjeni određeni uslovi, prenela je Beta.

Prvostepenom presudom, Haški tribunal je Šešelja, 31. marta 2016, oslobodio optužbi za zločine nad Hrvatima i Muslimanima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH, 1991-93.

Šešelj je tada bio oslobođen krivice za progon nesrba na političkoj, rasnoj i verskoj osnovi; deportaciju i prisilno premeštanje, kao zločine protiv čovečnosti.

Tribunal je tom presudom utvrdio i da Šešelj nije kriv za ubistva, mučenje, okrutno postupanje, bezobzirno razaranje sela ili pustošenje koje nije opravdano vojnom nuždom, uništavanje verskih objekata i pljačkanje javne ili privatne imovine, kao kršenje zakona i običaja rata.

Delimično usvojivši žalbu tužilaca, apelaciono veće haškog Mehanizma, proglasilo je, 11. aprila 2018, Šešelja krivim za podsticanje i počinjenje progona Hrvata u selu Hrtkovci u Vojvodini, 1992.

Apelaciono veće konstatovalo je da je Šešelj kaznu već odslužio, jer je u pritvoru u Hagu bio od 2003. do 2014. godine.

Veće je, u svim drugim aspektima, odbacilo žalbu tužilaca na prvostepenu presudu kojom je Šešelj bio oslobođen krivice.

Pravosnažnom presudom potvrđeno je da nije postojao udruženi zločinački poduhvat trajnog i nasilnog uklanjanja Muslimana i Hrvata sa velikih delova teritorija Hrvatske i BiH, koje bi bile uključene u novu državu pod srpskom kontrolom. Po optužnici, na čelu tog poduhvata bio je tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević, a jedan od učesnika bio je Šešelj.

Šešelj je na slobodi u Srbiji od novembra 2014, kada je, odlukom raspravnog veća Haškog tribunala, bio privremeno oslobođen zbog bolesti, pre nego što mu je bila izrečena prvostepena presuda.


Komentari2
b4e1a
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

sloba car
Nije predviđeno ulaganje žalbe. Mada je prvostepena osuda preinačena. I time je sve rečeno. Oni određuju pravila i presuđuju (kadija te tuži i kadija ti sudi). Brutalno otvoreno. Tek da nešto kaže.
Maja Medić
U civilizovanom svetu iskaze svedoka može da ocenjuje samo onaj sudija koji je tome neposredno prisustvovao, pa drugostepene sudije ne mogu preokrenuti ocenu dokaza koju je izvršio prvostepeni sudija. Sudija MORA da vidi i čuje svedoka da bi mogao da proceni da li svedok govori istinu, to se ne može zameniti čitanjem iskaza sa papira. Ako se drugostepeni sudija ne slaže sa procenom prvostepenog - može da otvori raspravu i lično ponovo sasluša svedoke, pa tek onda može da odlučuje da li će nekom verovati ili ne. Zbog toga su, kao i zbog mnogih drugih grešaka, odluke ovog Trabunjala u Hagu izvan standarda civilizovanog društva.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja