nedelja, 21.04.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 13:52

Kraljica izvoza u Srbiji – malina a u Hrvatskoj – čokolada

Susedna zemlja uspela da iskoristi prednost tržišta EU, dok mi i dalje najviše izvozimo sirovine
Autor: I. Albunović, J. Anteljčetvrtak, 07.02.2019. u 19:00
(Фото Пиксабеј)

Glavni izvozni adut poljoprivredno-prehrambenog sektora Srbije prošle godine bila je malina sa izvozom od 190 miliona evra. Potom slede cigarete, pšenica, kukuruz i jabuke. Kada je reč o prehrambenoj industriji najviše uspeha u izvozu imali smo sa bezalkoholnim pićima i suncokretovim uljem, koji su jedini uspeli da se plasiraju na listu top deset izvoznih proizvoda Srbije.

Kako se u februaru najčešće svode računi o prošlogodišnjim izvoznim rezultatima hrvatski mediji objavili su kako su čokolada i proizvodi od kakaoa broj jedan u razmeni Hrvatske sa drugim državama.

Na stranim tržištima hrvatski konditorski proizvodi, po pisanju „Večernjeg lista”, imaju najviše uspeha a vrednost izvoza (do novembra 2018) bila je 103,2 miliona evra. Ova industrija, predvođena „Krašom”, imala je rast od oko 16 odsto u odnosu na isti period 2017. Odmah potom rangirane su – cigarete, riba, pšenica i šećer...

Iako uvoz slatkiša u Hrvatskoj raste, kao i na srpskom tržištu i ostalim u regionu, tamošnji mediji konstatuju da su njihovi proizvođači ipak uspeli da pronađu model za rast. Kako se navodi, na problem jake konkurencije uvoznih brendova na hrvatskom tržištu i sve jačeg rasta robnih marki stranih trgovaca, koji u drugim državama zakupljuju čitave fabrike za štancovanje privatnih robnih marki, njihovi proizvođači okrenuli su se izvozu u EU i na treća tržišta – Kanadu, SAD, Australiju, Bliski istok, Palestinu, BiH...

U strukturi izvoza poljoprivredno-prehrambenih proizvoda Srbije najviše su zastupljene žitarice, voće i povrće, što čini gotovo četvrtinu ukupnog izvoza ovog sektora. To je i dalje nepovoljno jer više izvozimo sirovinu nego gotov proizvod. Kada je reč o domaćoj konditorskoj industriji, podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da je ukupan izvoz čokolade i proizvoda od kakaoa 2018. iznosio oko 36 miliona evra, što je neuporedivo manje od rezultata koje ostvaruje ta industrija u Hrvatskoj. Zbog čega je to tako kada se čini da bi Srbija sa nekoliko izuzetno jakih konditora („Soko Štark”, „Pionir”, „Svis Lajon” u čijem sastavu posluje vršačka fabrika „Banat”, „Bambi”...) mogla da napravi jači prodor na strana tržišta.

Sagovornik „Politike” dobro upoznat sa stanjem na tržištu konditora ističe da je Hrvatska uspela da iskoristi svoju poziciju posle ulaska u EU, dok Srbija uglavnom izvozi na tržište CEFTA regiona gde je i najjači tržišni igrač.

Poslednjih godina domaća industrija dodatno se suočava sa povećanjem uvoza slatkiša iz Turske, čiji proizvođači imaju jaku državnu podršku i visoke izvozne subvencije od oko 30 odsto. Konditorska industrija je od 2001. do 2007. godine imala rast na godišnjem nivou od oko pet odsto. Od početka ekonomske krize, pa sve do 2012. stagnirala je i čak bila u padu, ali od 2013. beleži rast. Prema ranijim procenama, jedna trećina ovih proizvoda ide u izvoz i to gotovo 90 odsto u države CEFTE. Po rečima stručnjaka iz ovog sektora rezultati bi bili i bolji ukoliko ova industrija ne bi imala opterećenja poput prelevmana i carina pri nabavci sirovina, koji je opterećuju u ceni koštanja i do 10 odsto. To drugi proizvođači u EU i okruženju nemaju i dodatno uvoze svoje proizvode na naše tržište bez carina.


Komentari15
514e1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

опаметите се
У Финској се продају свеже малине током целе године, цена по колиграму је око четрдесет евра! Немојте продавати у бесцење наше малине, подигните цене и посебно за север Европе где све кошта десет пута више него код нас.
Vidakovic Drago, dil. ing
Komentari su uglavnom konstruktivni, treba odrediti stabilnu cenu maline. To sada trenutno nije moguce zbog korupcije. Ja bih predlozio malinarima da se napravi hladno cedjeni sok od maline, koji bi bio izuzetno dobar za zdravlje , obzirom da malina ima fitonutrijente koji su antikancerogeni!!!!
Zaliv. Net
Prosle godine od izvoza maline 190mil eur, od toga je bar 150mil izvoza od roda 2018 jer se deo roda prebacuje od prosle tj pretprosle god. Ako se zna da je prosle godine ubrano 56000tona onda se lako dodje do cifre po kojoj se kilogram izvozi a to je oko 2.6eur po kg a ljudima je prosle godine placeno po kilogramu do 1.2eur po kg. Znaci hladnjacari zarade vise od seljaka. I zasto drzava ne zeli da stiti seljaka? Pa zato sto im je lakse da pustaju 50 kriminalaca da se bogate od kojih ce posle lakse da izvuku novac u koferima kako to obicno ide. Znajte da skladistenje, sortiranje, el energija.... Troskovi hladnjacara ne prelaze 0.3 eur po kg a seljak od zarade daje i do 40% od zarade
Zaliv. Net
Zasto se plasite da objavite moj komentar? Zar lazem kad kazem da glavne pare od malina zaradi jedno 50 ljudi u Srbiji? Prosecna izvozna cena maline u zadnjih 20god nije isla ispod 2.5$ za kilogram a znala je da bude i jaca, cena skladistenja i sortiranja maline (kao i gubitak u unistenoj) sve sa radnom snagom i strujom ne prelazi 0.5$ po kilogramu. Znaci u najgorem slucaju hladnjaca (ako se bavi izvozom) zaradjuje oko 0.8 do 1$ po kilogramu a seljak manje od toga jer bar 40% ode na branje i obradu od 1.2$ koliko je dobijao prosle sezone. Drzava ne reaguje jer oko stotinak cinovnika u drzavnom aparatu uzima mito od hladnjacara kako bi stvar nastavila da ide ovako. Ljudi polako pocinju da unistavaju zasade jer nema reda i sigurnosti, pljacka na sve strane preko tudjeg znoja.
isplati se
kolko su kukali ko damjanov zelenko..kad ono najveci izvoz opet malina. nego navikao srpski seljak da zaradi trostruko i nikako drugacije.
мр
кАко кукаш ко Дамјанов зеленко … кад оно зарадише малинари. нЕго навикао паланачки малограђанин да троструко више гледа у туђе него у своје двориште и никако другачије.
Preporučujem 7
MP 1
Zanimljivo. Isplati se kome ? Navikao srpski seljak da zaradi je zlonameran komentar. Vlast je imala nameru da opljacka seljake kao sto se radi inace na raznim nivoima ..pa tako i preko maline. Koliko dugo se nije znala otkupna cena maline? Sta na ovo sve kazu malinari? Kolika je cena maline u otkupu i koliko su to zaradili? Ko je najvise zaradio? Ovo su sve vazna pitanja na koje se ne zna odgovor ali se komentarise.. Mislim da POlitika treba da napise clanak o tome..kolika je cena maline u otkupu? Ko je ucenjivao seljake sa namerom da se ukrade oko evro po 1 kg, a rod se procenjivao na oko 50 miliona kg; Cinjenica da je izvoz maline najveci pojedinacni ne znaci da su seljaci zaradili, a oni treba da zarade da ne bi odlucili kao sto su rekli da zatru zasad i da se isele iz Srbije. Nego navikla neka bagra da ucenjuje i da placa minimalnu nadnicu a oni da se bogate jer su bliski sa vlastima. Tako se ne gradi nikakva kuca a o buducnosti i da ne govorimo.
Preporučujem 19

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja