subota, 21.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:44

Prestonici nedostaju stanovi i moderne kancelarije

Beogradu potrebno 100.000 kvadrata stambenog prostora, dok je raspoloživost kancelarija mala, ispod četiri procenta, kažu u konsultantskoj kući za nekretnine CBRE
Autor: Ana Vukovićčetvrtak, 07.02.2019. u 23:30
(Фото А. Васиљевић)

Beogradu je potrebno 100.000 stambenih kvadrata više nego što se nudi, a sve što se u glavnom gradu Srbije izgradi odmah se i proda, naglasili su juče u međunarodnoj konsultantskoj kući za nekretnine CBRE.

Prosečna cena stanova u prethodnoj godini bila je 1.190 evra za kvadrat starogradnje i 2.050 evra po kvadratu u novogradnji, što je u odnosu na 2017. godinu poskupljenje od sedam odsto.

– Opštine koje su najaktivnije u ponudi novih stambenih jedinica u proteklom periodu su, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, Novi Beograd, Voždovac, Vračar i Čukarica. Naša aktivnost na tržištu potvrđuje da tržište Novog Beograda ima veliki efekat na ubrzani razvoj i rast cena stambenih jedinica. Ne samo da ljudi kupuju domove, već ih pazare i kao investicione nekretnine, za izdavanje – kaže Slađana Popović, pomoćnik direktora CBRE-a, i dodaje da je 82 odsto stambenih jedinica prodato za gotovinu, kao i da se u narednom periodu očekuje da cene ostanu stabilne.

Trenutno, stanovi su skuplji u Zagrebu, Ljubljani i nekoliko primorskih turističkih centara, dok su cene kvadrata stanova u Sarajevu, Podgorici i Skoplju niže od beogradskih.

U fokusu istraživanja ove konsultantske kuće bili su komercijalni, odnosno kancelarijski i ritejl, odnosno maloprodajni prostor.

– Od ukupno 780.000 metara kvadratnih kancelarijskog prostora na nivou Beograda, u okviru centralne zone poslovanja nalazi se 485.000 kvadrata klase A tog prostora. Imamo ispod 500 kvadratnih metara na 1.000 stanovnika što je skroman broj u poređenju sa regionom i otuda toliki potencijal za dalji razvoj – objašnjava Popović i dodaje da je raspoloživost kancelarija ispod četiri procenta. Sve niže od pet odsto, precizira ona, govori da je potreba za novim prostorom alarmantna.

U toku ove godine očekuje se novih 60.000 kvadrata kancelarijskog prostora, tako da će u narednom periodu doći do stabilizacije i približavanja brojki od 10 odsto raspoloživog prostora što je preduslov za privlačenje više velikih zakupaca. Ovakvo stanje na tržištu kancelarijskog prostora odražava se i na cenu zakupa. Prosečna cena rente tokom prošle godine bila je oko 16,5 evra po kvadratu, a predviđanja su da će sa uplivom novog prostora ona pasti.

Kada je reč o gradnji u maloprodaji, ona ostaje koncentrisana na Beograd i na tržne centre velikog formata.

– Na postojećih 150.000 kvadrata u prestonici biće dodato još 34.000 kvadrata u 2019. i 137.000 kvadrata  u 2020. godini i tu mislimo na moderne tržne centre, odnosno tržne centre zapadnog tipa. Povećanje količine dostupnog prostora usloviće ulazak novih brendova na tržište i intenziviranje njihovih aktivnosti. Smanjenje postojećih cena rente, koje se sada kreću od 27 do 29 evra po kvadratu mesečno, za do 20 odsto od 2021. godine u krajnjem će omogućiti i zakupcima da ponude jeftiniju robu kupcima – objašnjava Endru Pirson, generalni direktor CBRE-a.

Pirson je, podsetivši da ova kompanija od ove godine ima direktno predstavništvo u Beogradu, istakao da Srbiju i njen glavni grad vide kao tržišta sa velikim potencijalom.

Stanogradnja

2.050 evra – prosečna vrednost kvadrata novogradnje

1.190 evra – prosečna cena kvadratnog metra starogradnje

82 odsto stanova se proda za keš

potražnja veća od ponude

cene ostaju stabilne

Poslovni prostor

60.000 kvadrata biće izgrađeno ove godine

15,5-16,5 – evra prosečna cena mesečne rente po kvadratu u 2018.

96 odsto – popunjenost poslovnog prostora

95 odsto – poslovnog prostora A klase je u Novom Beogradu

pad cene zakupa očekuje se 2021.

Tržni centri

150.000 – kvadratnih metara u maloprodaji

34.000 – kvadrata biće izgrađeno ove godine

27-29 – evra po kvadratu je mesečna kirija 

smanjenje cena rente 2020.


Komentari14
b25d1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Alex
Ovo je notorna laz. Ja moj stan ne mogu da prodam 2 godine, jedino da ga dam dzaba. Takodje je novogradnja I na samo 6 km je od Terazija. Komsinica takodje daje povoljno stan ali stambeno prosecnih kupaca nema samo oni kojima je ovo 4 ili 5 stan, a kupuju ih naravno na Vracaru ili Senjaku.
Боривоје Банковић
Текст је у колизији са реалношћу. Практично не можете проћи поред новоградње у Београду а да видите натпис "Продаја директно од инвеститора", са истакнутим ценама које су далеко ниже него што се овде спомиње. Тржни центри су посебна прича. Фирма у којој радим има канцеларије у једном од њих. Поседује два локала у власништву и има још два у закупу. Закуп плаћа 60 (шездесет) евра месечно за локале од око 20 квадрата. Тржни центар је сабласно пуст осим локала у приземљу, што нама савршено одговара за оно чиме се бавимо. Поред нас, на целом спрату су још и књиговођа, адвокат, студио за дизајн и кројачица. Нису сви тржни центри такви, али добар део јесте. Оно што престоници недостаје је паметна политика и стварање квалитетних радних места у провинцији, да народ не би масовно напуштао своје домове и селио се у три града у Србији.
vuk
I sta kazete, potraznja veca od ponude a prosle godine prodaja stanova opala 7 odsto u odnosu na ionako losu 2017.
vito
Да ли нешто треба селима на Старој планини, Бабушници, ...? Можда би било добро да по неко остане да живи и негде другде, а не само у три града ове земље?
nikola andric
Upada u oci da se 82% stambenog prostora kupuje za gotovinu. To znaci da finanisiranje i zalozno pravo nisu dobro uredjeni. Samo pitanje koliko gradjana mogu da plate stan u gotovu pokazuje pravac resavanja problema. Stanovi se na zapadu otplacaju za 30-40 godina sto pretpostavlja hipotekarno zaduzivanje kod banaka ili osiguravajucih preduzeca. Svakome poznato da se, zavisno od zaloge, placa niza kamata. Drzava moze dodatno da stimulise gradnju stanova ako se deo kamate umanjuje porezom na dohodak. Penzioni fondovi i osiguravajuca preduzeca sa danasnjom cenom drzavnih obligacija imaju sansu za bolje plasiranje novca. Simetrija izmedju godina potrebnih za sticanje penzija i godina za sticanje stanova hipotekarnim zaduzuvanjen se vidi u njihovom poklapanju. Naravno socijalna i privatna gradnja su drukcije ''priorode'' ali je svakom jasno da socijalna gradnja nikad nece biti dovoljna. Neuskljadjenosti na trzistu nekretnina variraju cenu zakupa pa time njegovu (ne) predvidljivost.
Zoran
82% znaci pranje para. 18% znaci stiso se kao 2 pare u vrecu da uzme nesto na kredit. Sve to zajedno znaci...ono sto gledamo stalno po ulicama, droga, ubistva, mafijaski obracuni, narod uplasen, Srbiaj ej na crnoj listi zbog pranaj para. Meni od prosl egodine traze DETALJNO kome salje i zasto pare u Srbiju iz Amerike. Do tada nije bilo.
Preporučujem 8

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja