ponedeljak, 25.03.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:04

Pet modela za usklađivanje penzija od 2020.

Fiskalni savet predložio rešenja koja u obzir uzimaju i inflaciju, rast zarada, kao i povećanje BDP-a
Autor: Jovana Rabrenovićčetvrtak, 07.02.2019. u 19:20
(Фото А. Васиљевић)

Kako će se usklađivati penzije od 2020. godine još nije definisano, a u Fiskalnom savetu kažu da bi usvajanje nove formule za usklađivanje penzija trebalo da bude jedan od prioriteta ekonomske politike u 2019. godini. Predložili su pet modela i ponudili ih juče javnosti na diskusiju. Po njihovim rečima, sve formule su ekonomski održive i izdašnije od dosadašnje, uz uslov da se istraje na reformama iz 2014. godine.

Jedno od budućih rešenja može biti usklađivanje sa inflacijom i delom rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) preko dva odsto, zatim po 50 odsto sa inflacijom i rastom BDP-a, kao i po 50 odsto sa inflacijom i rastom prosečnih zarada. Alternativa je da se penzije usklađuju 40 odsto sa inflacijom i 60 odsto sa rastom prosečnih zarada, kao i 30 odsto sa inflacijom i 70 odsto sa rastom ukupne mase zarada.

Fiskalni savet navodi da su, pored odabira nove formule za usklađivanje penzija, potrebna fiskalna pravila koja će obezbediti da ukupni rashodi za penzije u budućnosti budu između 9,5 i 10,5 odsto BDP-a.

Kažu da je moguće usvojiti predlog pojedinih penzionerskih udruženja da se penzije usklađuju sa inflacijom i rastom BDP-a od preko dva odsto.

– Pojedina penzionerska udruženja predlagala su proteklih godina da se postojeća formula za usklađivanje penzija sa inflacijom i delom godišnjeg rasta BDP-a od preko četiri odsto zameni izdašnijom formulom, koja bi, pored inflacije, penzije uvećavala za deo rasta BDP-a preko dva odsto godišnje. Projekcije Fiskalnog saveta pokazuju da bi, osim u slučaju nastanka vanredno velike ekonomske krize, ova formula za usklađivanje penzija mogla da bude ekonomski održiva u narednim godinama. Imajući u vidu da je ova formula asimetrična i da omogućava realno povećanje penzija samo u godinama privrednog rasta većeg od dva odsto, moguće je propisati formulu koja uzima u obzir i niže stope privrednog rasta, tako što bi se penzije usklađivale 50 odsto sa inflacijom i 50 odsto sa rastom BDP-a, navodi Fiskalni savet.

Moguće je i ponovo propisati švajcarsku formulu za usklađivanje penzija, koja je podrazumevala usklađivanje 50 odsto sa inflacijom i 50 odsto sa rastom zarada. Ona je imala široku društvenu podršku, dok 2006. godine nije ukinuta usled (neosnovanog) insistiranja Svetske banke. Realistične projekcije ekonomskih kretanja u narednoj deceniji pokazuju da je u ovom trenutku moguće ponovo propisati usklađivanje penzija sa švajcarskom formulom. Zapravo, sada postoji i mogućnost za usvajanje nešto izdašnije varijante švajcarske formule, koja bi se više vezala za rast zarada. Na primer, da 60 odsto povećanja bude vezano za zarade, kao u Sloveniji.

Takođe, umesto prosečne zarade, moguće je usklađivanje penzija vezati za registrovanu masu zarada i ukupno naplaćene penzijske doprinose. Na ovaj način bi se proširila veza između standarda penzionera i standarda radnika. Sa ekonomskog stanovišta, prednost ove formule je što bi, direktno uzimajući u obzir broj registrovanih radnika, mogla da bude dugoročno stabilnija u uslovima demografskog starenja i smanjenja broja radno sposobnih građana u narednoj deceniji. Loša strana je što bi, u kratkom roku, ovaj pristup mogao biti osetljiviji u odnosu na standardnu švajcarsku formulu, jer se zaposlenost izraženo menja tokom privrednog ciklusa.

Formule u Evropskoj uniji

Od 28 zemalja Evropske unije, u 26 postoji jasno definisana formula za usklađivanje penzija, najčešće u okviru zakona. Najveći broj zemalja u Evropskoj uniji usklađuje penzije na osnovu neke kombinacije rasta cena i rasta zarada. Tako Austrija, Italija, Francuska i Španija usklađuju penzije sa rastom cena. Formule za usklađivanje su nešto izdašnije i delimično uključuju i rast zarada u zemljama poput Finske (20 odsto), Letonije (25 odsto), Češke (33 odsto), ili Slovačke, Rumunije i Bugarske, gde rast zarada učestvuje s 50 odsto prilikom usklađivanja penzija. Rast zarada učestvuje sa 60 odsto kod usklađivanja slovenačkih penzija, odnosno 70 odsto u slučaju Malte. Iako Švedska i Nemačka formalno usklađuju penzije 100 odsto sa rastom zarada, dodatni mehanizmi umanjuju ukupni rast penzija u ovim zemljama. Takođe, u pojedinim državama, poput Grčke i Portugalije, formula za usklađivanje penzija je, umesto na rastu zarada, bazirana na rastu BDP-a.


Komentari1
2dff3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Rajko
Cele prosle godine zamrznut opsti penzioni bod.Lose za buduce penzionere.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja