subota, 16.02.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 18:00

Vukosavljević: Osnovaćemo Fond za vraćanje kulturnog blaga

subota, 09.02.2019. u 10:29
(Фото Танјуг)

Ministar kulture Srbije Vladan Vukosavljević izjavio je da se radi na formiranju Fonda koji će pomagati da se što veći deo nacionalnog blaga, rasutog širom sveta, po privatnim kolekcijama ali i bibliotekama, poput onih u Vatikanu i na Harvardu, vrati u Srbiju.

Po njegovim rečima, potrebu za osnivanjem Fonda osnažio je i nedavni dogovor s Rusijom zahvaljujući kome će sredinom godine 166. stranica Miroslavovog jevanđelja, nakon više od 170 godina, biti vraćena u Srbiju.

„Ministarstvo će uloži veliki napor da država odvoji određena sredstva, a o tome je govorio i predsednik Srbije, da se osnuje Fond iz koga bismo pokušavali da iz različitih kolekcija, što privatnih, što iz biblioteka širom sveta ili otkupimo ili razmenom dođemo do našeg velikog nacionalnog blaga”, rekao je Vukosavljević za Tanjug i dodao je da van zemlje nekoliko hiljada rukopisa i fragmenata srpskog porekla.

On je naveo da je najveći broj sačuvanih srpskih srednjovekovnih rukopisa, izuzimajući Hilandarsku zbirku, u inostranstvu je, dosta toga je u Rusiji, Bugarskoj, Evropi, rukama kolekcionara...

„Neki od tih najznačajnijih dokumenata srpske istorije, čuveno Vukanovo jevanđelje je u Sankt Peterburgu, Marijinsko jevanđelje s početka 11. veka u Moskvi, Sinajski psaltir u manastiru na Sinaju, a čuveni, najstariji prepis Nomokanona Svetog Save - Ilovička krmčija iz 1262, u Zagrebu”, kazao je Vukosavljević.

U našem interesu je da se označi šta je od najvećeg značaja za zemlju i da se pokuša da se to blago, koje je pod različitim okolnostima završilo u svetu naporima ili finansijskim ili razmenom ili poklonima, vrati.

„Stvari ipak nisu tako crne. Mnogi rukopisi i drugi umetnički artefakti su sačuvani a u suprotnom, nestali bi u vrtlogu istorije”, rekao je srpski ministar kulture.

On je precizirao da je veći deo sveukupnog sačuvanog rukopisnog nasleđa van granica Srbije i da je ne računajući zbirku manastira Hilandara, reč o nekoliko hiljada rukopisa i fragmenata srpskog porekla.

„Veliki broj njih odnet je sa Svete Gore, a manji, iz Stare Srbije ili je nastao u tuđini”, rekao je ministar i dodao da je najviše knjiga u Bugarskoj i Rusiji, potom Austriji (oko 160), na Svetoj Gori (ne računajući Hilandar), ali da ih ima i u ostalim evropskim zemljama, kao i u Izraelu, Vatikanu, SAD, ....

Među njima su, pored Vukanovog jevanđelja, i neki od najdragocenijih srpskih rukopisa kao što je autograf prevoda Pseudo Dionisija Aropagita koji je načinio starac Isaija početkom osme decenije 14. veka ili fragment Radoslavovog jevanđelja iz 1429. i Sinajski psaltir iz sredine 13. veka.

„U Zagrebu su Ilovička krmčija, najstariji prepis Nomokanona Svetog Save iz 1262, i Zbornik Vladislava Gramatika iz 1469, u Moskvi je i najstarji sačuvani Struški prepis Dušanovog zakonika s kraja 14. veka. U Istanbulu Svetostefanska povelja kralja Milutnina iz 1314”, kazao je Vukosavljević.

Po njegovim rečima, najstariji prepis Žitija Svetog Simeona od Stefana Prvovenčanog s početka 14. veka je u Parizu, Romanov tipik iz 1331. je u Berlinu, Knjiga carstva iz 1418. pisana za despota Stefana u Odesi, prepis Žitija despota Stefana Lazarevića od Konstantina Filozofa iz 1596. je u Cavtatu.

Na Harvardu je Oktoih iz 1353, a u Dablinu Srpsko četvorojevanđelje i Nikoljsko jevanđelje, Praznični minej i Čitenija iz apostola i jevanđelja.

Pomoćnica ministra za zaštitu kulturnog nasleđa Danijela Vanušić objasnila je da je za pokretanje procedure vraćanja artefakata potrebno imati pravni osnov - čvrste dokaze o vlasništvu i po kom osnovu se oni nalaze u određenoj zemlji.

Ako je reč o nelegalnom posedovanju ili se zna da artefakt potiče iz krivičnog dela, on može biti institucionalno vraćen na osnovu Konvencije o merama zabrane i sprečavanja nedozvoljenog uvoza, izvoza i prenosa vlasništva kulturnih dobara.

Procedura koja se pokreće preko diplomatskih predstavništava ista je i kada je reč o kulturnom blagu odnetom tokom ratova kada se primenjuje Haška konvencija. Tu je, kako je dodala, otežavajuća okolnost ta što u ratnim sukobima obično stradaju i dokazi o vlasništvu.

Stara i retka bibliotečka građa, veći deo fonda koji je 1915. odnet iz Narodne biblioteke Srbije u Sofiju, vraćen je posle rata, rekla je ona.

Kada je reč o Ilovičkom prepisu Nomokanona ili Zakonopravila Svetog Save koji je nastao 1262. u manastiru Svetog Arhanđela Mihaila na Ilovici, koji je u to vreme bio sedište Zete, Vanušićeva kaže da na osnovu danas poznatih i raspoloživih činjenica kretanje rukopisa nije moguće u potpunosti rekonstruisati.

Istraživanja pokazuju da je Zakonopravilo, koje je pisana na pergamentu, ima 400 listova i najstariji je od 11 danas poznatih prepisa, budući da protograf nije sačuvan, dospelo u Zagreb do 1867. godine sa zbirkom austrijskog diplomate, hrvatskog književnika i pravnika Antuna Mihanovića.

„Visokoobrazovan, s razvijenom kulturnom svešću, Mihanović je prikupljao i posebno vredne slovenske rukopise, najviše na prostoru Makedonije. Tokom diplomatske karijere bio je i konzul u Solunu, a poznato je da je Ilovački prepis vek i po pre toga bio u Skoplju i Markovom manastiru, stoga se pretpostavlja da ga je Mihanović tu našao, ali ne i pod kakvim okolnostima je uzet. Posle njegove smrti 1861. godine, kolekcija je dospela u Jugoslovensku akademiju znanosti i umjetnosti” (u Zagrebu), objasnila je Vanušićeva.

Ona navodi da je povraćaj, kada nema dokumentacije o vlasništvu, moguć kroz simboličan gest dobre međudržavne saradnje, kao u slučaju vraćanja iscepljenog lista Miroslavljevog jevađelja.

Srbija će na osnovu tog dogovora Moskvi vratiti sedam slika Nikolaja Reriha.


Komentari13
7e876
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Vasilije
Setimo se sta je sve poharano po ambasadama, pa zataskano. Hocete li i to "otkupljivati", tj. trampiti?
Коста
А шта би с враћањем ћирилице као српског писма и законским прoписима о њеној јавној употреби?
Mira Miric
A da ministar ucini nesto da se odvoji novac za konzervaciju zidnog slikarstva u Bogodici Ljeviskoj? Mozda ne bilo zgoreg... UNESCO je finansirao najveci deo radova pre skoro decenije, pa sto ne bi drzava Srbija nesto i sama platila? Mislim, ako joj je eventualo stalo...
nikola andric
Ja preferiram izraz ''narodna kultura'' iznad ''narodnog blaga'' mada oba izraza naznacavaju istu materiju. Zasluga je ljudima koji su mukotrpnim istrazivanjem nasli objekte nase kulture i mesta gde se nalaze. Njima slava a na nama je da ih vratimo u zavicaj.
sibirski slavuj
Prvo da vratimo Kosovo pa onda sva druga kulturna blaga.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja