Da­na 4. fe­bru­a­ra 2019. go­di­ne zva­nič­no je ko­men­ta­ri­sa­na Ured­ba o po­želj­nom po­na­ša­nju dr­žav­nih či­nov­ni­ka. I re­če­no je da či­nov­nik na šal­te­ru mo­ra da bu­de na­sme­jan, ko­mu­ni­ka­ti­van i lju­ba­zan i da po­mog­ne stran­ci ko­ja mu se obra­ti. Na­ve­de­no je i da će se to vred­no­va­ti i uti­ca­ti na po­ve­ća­nje pla­te i ka­ri­je­re slu­žbe­ni­ka.

Svi­ma nam je po­zna­to da su lju­di, pa i slu­žbe­ni­ci na šal­te­ru, raz­li­či­tog men­tal­nog sklo­pa, do­ma­ćeg vas­pi­ta­nja, obra­zo­va­nja… I sa­da ima lju­ba­znih i onih ko­ji to ni­su. Ovi dru­gi će mo­ra­ti, pre­ma ured­bi, da ko­ri­gu­ju svo­je po­na­ša­nje ako že­le ve­ću pla­tu.

Sve je to do­bro smi­šlje­no, ali te­ško do­ka­zi­vo i su­bjek­tiv­no. Ka­ko će se, pre­ma toj ured­bi, kon­tro­li­sa­ti oni či­nov­ni­ci u mi­ni­star­stvi­ma ko­ji ne od­go­va­ra­ju na do­pi­se gra­đa­na, bi­lo da su u pi­sa­noj, pre­po­ru­če­noj for­mi ili su po­sla­ti elek­tron­ski. Ko i na ko­ji na­čin vred­nu­je po­na­ša­nje tih za­šti­će­nih či­nov­ni­ka. Da li će na­pre­do­va­ti, po pla­ti i u ka­ri­je­ri, zbog ta­ko­zva­nog ću­ta­nja ad­mi­ni­stra­ci­je.

Da­kle, uko­li­ko se ured­ba ne pri­me­nju­je i ne od­no­si ge­ne­ral­no na ce­lo­kup­nu ad­mi­ni­stra­ci­ju i slu­žbe­ni­ke svih ran­go­va, do mi­ni­stra, ne­će bi­ti mno­go za­do­volj­ni­jih kli­je­na­ta, od­no­sno stra­na­ka. Ni­je slu­žbe­nik na dr­žav­nom šal­te­ru je­di­ni nad­le­žan i od­go­vo­ran za po­sti­za­nje za­mi­šlje­nih ci­lje­va u vi­šim slu­žba­ma i upra­vljač­kim sek­to­ri­ma u mi­ni­star­stvi­ma. I na kra­ju, ni­je fer da se ured­ba pri­me­nju­je par­ci­jal­no i is­klju­či­vo na slu­žbe­ni­ke vi­dlji­vo iz­lo­že­ne ra­du i stran­ka­ma.

Mir­ko Dra­gi­će­vić, Be­o­grad