subota, 23.03.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:41
IZ STARIH RIZNICA

Zagonetna „bibernica”

Ni danas se ne zna kome je pripadao belgijski revolver luksuzne izrade u Istorijskom muzeju zaveden kao oružje kojim je ubijen Knez Mihailo Obrenović
Autor: Branko Bogdanovićnedelja, 10.02.2019. u 13:10
(Фотографије из архиве Б. Богдановића)

U Istorijskom muzeju Srbije, kao jedna od najvećih dragocenosti, čuva se „revolver kojim je ubijen knez Mihailo Obrenović (1823–1868)”, a koji je po izgledu u koliziji sa opisima iz sačuvane arhivske građe, odnosno iz nalaza policijske istrage.

Radi se o četvorocevnoj „bibernici” belgijske proizvodnje, sistema Marijet, kalibra 9 mm. U suštini, to je spredpuneće perkusiono oružje sa četiri cevi koje su se okretale povlačenjem obarača, a zbog specifičnog izgleda bilo je popularno pod nazivom „bibernica”. Primerak iz Istorijskog muzeja je luksuzne izrade, sa damasciranim cevima, ukrašen cizeliranim floralnim motivima i ukrasima tauširanim zlatnom žicom. Ukupna dužina oružja je 185 mm, između cevi utisnut je žig kontrole grada Liježa, a na rukohvatu patentni natpis Žila Marijeta.

Krvavi pir u Topčideru

Knez Mihailo, Katarina i Anka Konstantinović, Tomanija Obrenović, sluga Mita Timarčević i knežev ađutant Svetozar Garašanin 10. juna 1868. šetali su stazom iznad Hajdučke česme. Svetozar, sin Ilije Garašanina, bio je svršeni pitomac francuske Politehničke škole i pešadijski kapetan.

Dobivši obaveštenje o njihovom nailasku, atentatori Lazar Marić, Stanoje Rogić i Kosta Radovanović zauzeli su svoja mesta. U kneza je prvi pucao Radovanović pogodivši ga u levu stranu grudi. U istom trenutku na žrtvu su otvorila vatru i druga dva atentatora i još tri zrna su pogodila Mihaila. Nakon toga nastavljen je krvavi pir: Marić je pucao u Anku Konstantinović i na mestu je ubio, a potom i u kapetana Garašanina. Na ađutanta, koji je pokušao da isuče sablju i zaštiti kneza, dva hica je ispalio i Rogić. Konačno, Đoka Radovanović, koji je stajao nešto niže, sprečavajući odstupnicu žrtvama, ranio je Katarinu i slugu Timarčevića. No, Timarčević je uspeo da se dotetura do gardijskog ekipaža kod ulaza u Košutnjak i uzbuni vojnike. Podnarednik Šamulja je galopom pohitao ka Topčideru i naleteo na Iliju Garašanina i konjičkog poručnika Aleksandra Simonovića. Stari Garašanin je kočijama odmah odjurio u grad i na vreme sprečio da eventualni prevrat uzme maha.

Pukovnik Dragutin Žabarac i poručnik Simonović prvi su stigli na mesto tragedije, a ubrzo je tu stigao i britanski poslanik Džon Augustus Longvort koji se slučajno zatekao u šetnji po Košutnjaku. Maloletni knez Milan Obrenović je iz Pariza, u pratnji Jovana Ristića, doputovao 23. juna.

Ubice su pohvatane u kratkom roku; osim neposrednih izvršilaca, uhapšeno je više ličnosti umešanih u zaveru. U kazamatima beogradske tvrđave zatvoreni su, između ostalih, upravitelj apsanskog zavedenija u Topčideru Svetozar Nenadović, sin vojvode Jevrema Nenadovića (do 1862. potporučnik u austrijskom husarskom puku u Budimu), Sim(e)on Sima Nenadović, kao i sin vojvode Jakova i brat kneginje Perside Karađorđević – konjički kapetan Mladen Nenadović.

Glavni pretres optuženima započet je 26. juna. Proces kapetanima Svetozaru Mrcajloviću i Mladenu Nenadoviću, kao aktivnim oficirima, održan je po kratkom postupku pred Vojnim sudom i obojica su po naredbi ministra vojnog pukovnika Milivoja Petrovića degradirani i streljani.

Tokom istrage utvrđene su sledeće činjenice: policija je Marićevo oružje pronašla u šupljini drveta, u blizini mesta zločina. Radilo se o „revolveru, zarđalom ali sasvim novom (koji je) imao šest cevi, svaka cev je bila prazna i imala je čaure”. Inače, atentatori su oružje dobili od Paje Radovanovića; on je godinu dana ranije dao bratu Đoki novac da u Austriji kupi ova tri revolvera. Oružje Koste Radovanovića pronađeno je u stanu, među rubljem, a Rogićev revolver – u fioci stola u njegovom domu. Konačno, Đoka Radovanović je od ranije imao sopstveni revolver, „na 6 metaka”, nabavljen u Srbiji.

Iz rane Katarine Konstantinović lekari su izvadili zrno prečnika četiri „linije”. Kako je u Srbiji kao merna jedinica korišćena austrijska „linija”, znači da je šestometno oružje Đoke Radovanovića bilo kalibra 9 mm. Iz ovoga se može zaključiti da su bar Đoka Radovanović i Lazar Marić imali revolvere sa dobošem, kalibra 9 mm, koji su koristili municiju sa metalnim čaurama. Ovo ostragpuneće oružje je moglo biti samo sistema Lefoše – jedino ove vrste koje se u to vreme moglo nabaviti na slobodnom tržištu.

Tako se postavlja pitanje kome je pripadala četvorocevna „bibernica” koja se danas čuva u Istorijskom muzeju. Ako se zna da su u kneza Mihaila pucali Radovanović, Marić i Rogić, pri čemu je Marić imao šestometni revolver, oružje Marijetove konstrukcije moglo je pripadati Rogiću ili Kosti Radovanoviću. Svi su oružje dobili od istog čoveka, pa se postavlja pitanje zašto bi Paja i Đoka nabavljali različito oružje u Austriji? Osim toga, sačuvana „bibernica” je isuviše luksuzne izrade da bi bila nabavljena samo za jednokratnu upotrebu, a tokom procesa ni jednog trenutka nije bilo spomenuto četvorocevno oružje.

Sav dokazni materijal, uključujući i oružje, predat je Obrenovićima na čuvanje u porodičnom muzeju. Italijanski dobrovoljac u ratu 1876. godine Đuzepe Barbanti-Brodano 21. septembra 1876. je posetio konak u Topčideru i tamo video izložen kuršum oko koga je bila zgrušana krv, a koji je bio izvađen iz tela Mihaila Obrenovića. No, Barbanti ni jednom rečju ne spominje oružje atentatora.

„Revolver iz koga je ubijen knez Mihailo”, kao i platnena košulja, prsluk i ostali delovi odeće, te srebrna tabakera, koje je knez nosio u trenutku pogibije, pripali su Narodnom muzeju 1955, a 1966. godine su predati na čuvanje Istorijskom muzeju Srbije. Ono što unosi posebnu zabunu je podatak iz inventarskih knjiga prema kojima je „bibernica” 1953. godine – otkupljena od Viktorije Kerner iz Bjelovara!

Na žalost, zrno koje je izazvalo smrt, a koje bi dosta toga reklo o oružju ubice, nije sačuvano. Tako danas samo možemo pretpostaviti da je „bibernica” zaista oružje atentatora te da je pripadala ili Kosti Radovanoviću ili Rogiću.

Knez Mihailo je sahranjen 15. juna u beogradskoj Sabornoj crkvi u grobnici svog oca kneza Miloša.

Tragična pogibija komandujućeg oficira

Presuda optuženima je pročitana 27. jula. Na smrt streljanjem osuđeno je 14 lica. Kazna je izvršena 28. jula na Karaburmi. Streljačkim vodom komandovao je poručnik Vasilije Mijatović koji je tom prilikom poginuo: tokom izvršenja kazne jedno zrno „vensenske” puške se odbilo o hrastov kolac za koji su bili vezani osuđenici i usmrtilo ga. Domaća štampa, usled stroge cenzure, ovaj slučaj nije ni zabeležila. Jedino su bečke novine, 30. jula 1868, ironično prenele „tragikomičnu vest” o pogibiji komandujućeg oficira.

Mesto na kome je ubijen Mihailo obeleženo je krajnje skromno – ogradom od kovanog gvožđa. Kasnije je na proplanku, oko ograde, podzidana zaravan sa niskim kamenim stubovima između kojih je razapet masivni ukrasni lanac.


Komentari4
d0e47
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Vranjanac-CH
Kakvi su baksuzi ovi britanci. Uvek se slučajno zadesi neki britanac, ni kriv ni dužan.
Vladija Sarac
Zanimljiv vlanak, ali zbunjuci: nigde nije navedeno da je ta bibernica uopste nadjena na mestu ubistva. Ne pominje se nigde ni u istrazi. Otkupljena u Hrvatskoj 1953. Na osnovu cega autor prepostavlja da ta bibernica ima bilo kakve veze s atentatom?
Sinisa
Britanski se diplomata slucajno tu zadesio sa bibernicom u dzepu. Cisto onako reda radi,ako neko i slucajno pobegne ranjen da moze da ga dokusuri. Pa kad je cuo dobre vesti odmah se oslobodio pistolja i sakrio ga u duplju drveta. onako za svaki slucaj nek ceka leba nejede a mozda ce jos zatrebati.
Tajming
Danasnjem citaocu, bez obzira na konspiracije, bi bio intersantan jedan detalj, koji se pokazuje kao konstanta, ne samo na ovim prostorima:"британски посланик Џон Аугустус Лонгворт који се случајно затекао у шетњи по Кошутњаку." Tu je on medju prvima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja