Nije prošlo ni nekoliko meseci otkako je nekadašnji glavni urednik „Gardijana” Alan Rasbridžer objavio knjigu o izazovima za savremeno novinarstvo, a pred čitaocima se ovih dana našlo još jedno dragoceno svedočanstvo o stanju u profesiji. Bivša glavna urednica „Njujork tajmsa” Džil Abramson napisala je knjigu dosta indikativnog naslova „Trgovci istinom” koja je već uzburkala duhove političkog i medijskog establišmenta. Razmišljanja i Abramsonove i Rasbridžera, urednika koji su stajali na kormilu najuticajnijih svetskih medija, utoliko su dragocenija što i jedno i drugo nose epitete „bivših”, odnosno imaju luksuz da sa vremenske distance otvorenije govore o stanju stvari „iznutra”. Oboje se slažu sa ocenom da za opstanak novina ne postoji veći izazov od interneta i oglašavanja u digitalnom okruženju. Analizirajući udar koji je za budžet „Gardijana” predstavljalo pokretanje onlajn oglasa, Rasbridžer koristi poređenje sa termitima koji iznutra izjedaju nameštaj, a da se spolja ništa ne primećuje.

TERMITI JEDU NAMEŠTAJ: Konstrukcija deluje stabilno”, piše Rasbridžer, „ali iznutra je potpuno izjedena, i ako stvarno nemate sreće – pretvorena u prah”. Nijedno ni drugo, međutim, ne mogu bez osvrtanja na politički cunami koji je pre nekoliko godina pogodio SAD i Veliku Britaniju u formi Donalda Trampa i bregzita.

Knjiga Džil Abramson još nije ni dospela u knjižare, kada se predsednik Amerike na „Tviteru” pohvalio kako bivša glavna urednica „Njujork tajmsa” kritikuje izveštavanje ovih novina o njemu. Abramsonova, istina, piše da su članci bez svake sumnje intonirani antitrampovski, i u tom pristupu primećuje direktnu materijalnu korist za redakciju. Naime, čitalačka publika lista tradicionalno naginje političkim idejama suprotnih onima koje baštini Tramp, a uoči izbora 2016. redakcija je u uvodniku otvoreno podržala Hilari Klinton. Izveštavajući na ovoj liniji „Njujork tajms” je očigledno pogodio ukus svojih čitalaca i za protekle dve godine zabeležio rast tiraža i stalnih pretplatnika. No, Abramsonova je previše vešta u političkim igrama da bi dozvolila da je predsednik olako uvuče u mrežu „svojih”, naročito u podeljenoj Americi, gde među liberalima nema gore kazne za reputaciju nego da vam zalepe etiketu Trampovog simpatizera. Odmah se ogradila od komplimenata koje joj Tramp uputio, poručivši mu da to što je neko izveštavanje ocenila kao nenaklonjeno predsedniku ne znači da je ono istovremeno netačno.

REVOLUCIJA JEDE SVOJU DECU: Kada sam jesenas, sa grupom međunarodnih novinara, posetio redakciju „Bazfida” u Njujorku, u ovom „čudu na novinarskom nebu”, kako su ga mnogi slavili, sve je mirisalo na uspeh. Urednici i menadžeri koji su nas ugostili nisu krili da uživaju u auri predvodnika novih pravaca u profesiji koja se zbog tehnološkog buma našla na raskrsnici. Koncept iz kojeg je proterano maltene sve što bi delovalo kao tradicionalno delovao je kao dobitna kombinacija za budućnost.  Ipak, prošle nedelje redakcija „Bazfida” je maltene masakrirana. Otkaze je dobilo više od hiljadu novinara, dopisnika i urednika u ekspoziturama širom Amerike i sveta. Razlog: optimizacija poslovanja.

Ono što se činilo kao dobar njuh njegovih osnivača kada su procenili da je budućnost vesti na društvenim mrežama (prvenstveno na „Fejsbuku”) pokazalo se kao totalni promašaj. Firma Marka Zakerberga je prošle godine odlučila da svojim korisnicima priušti doživljaj sa više slika i postova prijatelja, a manje sadržaja spoljnih medija poput „Bazfida”. Presecanjem ovog kanala broj „klikova” na priče „Bazfida” drastično je opao, a iluzija o budućnosti medija u simbiozi sa društvenim mrežama je raspršena. Kompanija koja je izgledala kao antiteza svim novinskim kućama koje se bore sa izazovima digitalizacije odjednom se našla u istom košu sa njima.

Krizu identiteta u koju su zapali mediji u doba moderne tehnologije, bilo da je reč o tradicionalnim poput „Gardijana” i „Njujork tajmsa” bilo o eksperimentima kakav je „Bazfid” – ne olakšava ni zaoštrena politička podeljenost na svim meridijanima. Pravljenje neprijatelja od neistomišljenika uveliko uzima danak i u medijima od kojih se sve otvorenije očekuje zauzimanje strane.

Za presecanje Gordijevog čvora u kojem se profesija našla, obećavajuće ne deluju ni novi trendovi koji za sada većini izgledaju kao daleka budućnost. Blumberg je tako pre nekoliko dana saopštio da trećinu jednostavnih sadržaja koje emituje na svom sajtu (vesti, izveštaji), proizvode – roboti reporteri.