nedelja, 15.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 16:31
AUTORSKI TEKST PROF. DR RATKA MARKOVIĆA ZA „POLITIKU”

Tri krupne laži o navodnim pregovorima u Rambujeu

(6. februar – 23. februar 1999. godine)
Autor: Prof. Dr Ratko Markovićnedelja, 10.02.2019. u 23:30
(Фотодокументација „Политике”)

Kako se godine nužno nižu jedna za drugom, a nanizalo ih se već dvadeset od vajnih pregovora u Rambujeu, ne mogu a da se ne pitam: Da li je moguće da, posle saznanja istine, strane zemlje koje su čitavu stvar smislile i naša zemlja, koja je bila najveća žrtva njihovog paklenog plana, još osvežavaju sećanje na godišnjice tih lažnih pregovora, kao da su posle njih usledile prelomne pozitivne promene, a ne da je usledilo jedno od najsramnijih pustošenja evropske zemlje i njenih građana. I da se u istoriju ne bi ugnezdila teško popravljiva laž, kao njihov neposredni učesnik, dužan sam da kažem da su ti pregovori bili najobičnija podvala i laž. Bila je to samo predstava za spoljni svet, izvedena s trećerazrednim glumcima. Jedina prava istina o Rambujeu je samo geografska činjenica – predstava je zaista održana u gradiću Rambujeu, kraj Pariza, u Francuskoj.

Prva krupna laž, čijoj su magiji mnogi podlegli, jeste da je zverska odluka o agresiji NATO-a na Srbiju usledila kao posledica njene krivice za nepotpisivanje papira, ko zna kojih autora i gde pisanih, kojima su moćnici dali ime „Sporazumi iz Rambujea” (Rambouillet Accords), iako to nije bio njihov prvobitni naziv. U tom tekstu postoji od učesnika samo potpis Kosova, a od svedoka nedostaje potpis Borisa Majorskog, ruskog člana „trojke”. Taj „sporazum” je bio faza u sprovođenju pre njega donesene odluke da se agresijom na Srbiju Kosovo od nje odvoji, a da se u Srbiji zbaci s vlasti S. Milošević. Odluka je donesena u centru političke moći Zapada, ali pošto je čak i za pojedine zemlje zapadnog saveza bila suviše okrutna, što je bila jednodušna ocena nezapadnog sveta, nazvana je vrlo plemenito – „humanitarna intervencija”. Kao maska za tu kamuflažu poslužili su vajni pregovori u Rambujeu. Da je ova odluka donesena pre Rambujea vidi se i po tome što Zapad menja razloge za agresiju na Srbiju, zavisno od toga koji od njih u konkretnoj situaciji deluje ubedljivije. Jednom je to Račak, drugi put je to Rambuje.

Učesnici su se mogli  sresti samo pukom  slučajnošću u hodnicima,  a tekst od kojeg je  sklepan „sporazum”  deljen je u „komadima”

Mada je skup u Rambujeu nazvan „pregovorima”, tamo nikakvih pregovora, sve vreme boravka dve delegacije, nije bilo. To je druga krupna laž u vezi s Rambujeom. Pregovori postoje kad su njihovi učesnici u istoj prostoriji, sede za jednim stolom i gledaju se „licem u lice” i kad pred sobom imaju „beo list” koji će ispuniti tekstom usaglašene sadržine. U Rambujeu ničeg od ovog nije bilo.

(Fotodokumentacija „Politike”)

Učesnici su se mogli sresti samo pukom slučajnošću u hodnicima, prolazeći jedan pored drugog bez reči, a tekst od kojeg je sklepan „sporazum” deljen je učesnicima u „komadima”, pri čemu su ona dva najvažnija, koja čine njegovo sadržinsko jezgro, uručena četiri sata pre okončanja konferencije u Rambujeu. Od svedoka („trojke”) ruski predstavnik, B. Majorski, nije potpisao te delove, s obrazloženjem da nisu bili predmet zajedničkih prethodnih razmatranja. Ta zbrka od sporazuma bila je samo privid sporazuma. Po svoj prilici, tako se i htelo, jer je „sporazum” poslužio kao dobra kamuflaža za odluku donesenu pre i van Rambujea. Štaviše, iako pravno nikakvog sporazuma nije bilo, jer ga nije potpisala jedna od sporazumevajućih strana, u Rezoluciji 1244 „sporazumi iz Rambujea” pominju se četiri puta, jer se za rešenje rezolucijom pokrenutih pitanja predlažu rešenja sporazuma iz Rambujea („uzimajući u obzir sporazume iz Rambujea”). Čak je neka rešenja iz „sporazuma” preuzeo „Ahtisarijev ustav Kosova”.

Treća krupna laž je da je Rambuje bio „diplomatska konferencija”. Pre svega, ni u jednoj od dve delegacije nije bilo profesionalnog diplomate niti člana s diplomatskim iskustvom. Deo diplomatskog iskustva imao je samo predsednik M. Milutinović, koji je od dolaska u Rambuje, u svojstvu šefa države, predvodio državnu delegaciju. Nisam siguran da je bilo profesionalnih diplomata ni među neuobičajeno brojnim strancima koji su se tiskali po hodnicima zamka u Rambujeu.

Imali su ga, po svoj prilici, članovi „trojke” – K. Hil, V. Petrič i B. Majorski. Ako se diplomate odlikuju otmenim i uglađenim postupcima, teško je bilo zaključiti da su oni pripadali tom staležu. Politički vrh činili su omnipotentna M. Olbrajt, koja se uživela u ulogu Kleopatre u zamku, R. Kuk i I. Vedrin. Osim ovog poslednjeg, prvo dvoje bili su klasične političke siledžije – i izgledom i postupcima. Od naših oni su k sebi pozivali jedino predsednika Milutinovića, ali o razgovorima koje je s njima imao on mene nikada nije obaveštavao. Računao je, valjda, da imamo podeljenu odgovornost – on za politička, ja za stručna pitanja.

Ratko Marković, Nikola Šainović, Vladimir Štambuk, Kristofer Hil i Volfgang Petrič 
(Foto EPA/Reuter Pool/MR/CG)

Povod da sve ovo napišem dao mi je neprevaziđeni novinar „Politike” Predrag Milojević naslovom svoje knjige „Bio sam prisutan”. Iz nje sam shvatio od kolikog je značaja izvorno svedočenje. U ovaj svoj napis stavio sam ono što sam gledao svojim očima i slušao svojim ušima. Zapazio sam da su u zapadnoj propagandi o Rambujeu počele da puštaju korene žestoke laži. Zato, kad budući savesni istoričar za koju deceniju ili vek bude pregledao istorijsku građu o Rambujeu, neka na već požuteloj hartiji koja je počela da se kruni pogleda i svedočenje nekog ko je „bio prisutan”. Ja o politici nikada nisam imao visoko mišljenje. Ali ni sanjao nisam da se ona može koristiti onako niskim udarcima i onako krivotvoriti istinu kako je to činila u Rambujeu. Inače, o Rambujeu, pored ovog i ranije objavljenih napisa, teško da nešto više mogu napisati. U ovo malo godina ostalim od života ne mogu da se bavim prljavim stvarima i ljudima.


Komentari57
dd3c8
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

srba
Jel to profesor opet hoce da svada Srbe s vecitim prijateljima s cije su strane u zanjem veku nad Srbima izvedena bar tri pogoma koje danas zovu genocid ?! Pitam se zar nije dosta sto smo prihvatili i okupaciju i separaciju i batine i dzaba se saginjemo i umiljavama, sta Duro jos trazi....?Kazu da Srbi promene veru i naciju!
Milosav Popadic
Ima ljudi koji su skooni da optuže Miloševića za raspad Jugoslavije, za sankcije, za NATO bombe , za Koosovo ... a da je Milošević pristajao na uslove koje mu je Zapad postavljao, sti ti ljudi optuživali bi Miloševića za izdaju, a on je činio što bi i većina nas na njegovom mjestu činila. U vojsci su nas učili da je stražar neprikosnoven i da su držabne granice nepovredive. Većna je to ubjeđenje stekla u roditeljskom domu. Milošević se nalazio u u onoj poslovičnoj situaciji: ako ne sjašeš posjeću te, ako sjašeš posjeću te; šta god ućiniš – bićeš posječen. Sovjetski model državnog socijalizma nije izdržao pritisak zapadnog modela parlamentarne demokratije i slobodne inicijtive. Švedski model države blagostanja i jugoslovenski model samoupravnog socijalizma postali su suvišni. Do danas nerasvijetljena smrt Uloa Palmea 1986 zadala je početak umiranja države blagostanja, a s sbucanjem SFRJ umro je i model samoupravnog socijalizma
antibot
Ni Ce Ge Vara nije bio toliko zaslepljen socijalizmom kao vi...
Preporučujem 11
Petar M
Хвала Вам.
Игор Г.
Ево како се пласирају полистине. Пре Рамбујеа постоји Резолуција СБ УН 1199 коју је Милошевић игнорисао.
Miloš
A koja je to rezolucija? Vidim značaj iste po tome što je niko ne spominje. Ne, Igore, sve je počelo u Rambujeu.
Preporučujem 9
Robert Obrenović
@ beeeee Ај не... причај свашта, јесмо ли ми побили Индијанце од Средње до Северне Америке, јесмо ли ми осмислили и радили у холокаусту, концентрациони логори и смишљено зло, колонијализам (још увјек траје), робовласништво итд... Вала смо јагњад за све њих, и праведнији, слободарски, народ без организоване мржње ( расизма, шовинизма...)
beeeee
Robert @ "jagnjad" sam upotrebio u smislu onoga sto smo uradili jedni drugima u nasem uzem regionu .Srecom nismo neka svetska sila jer bi u tom slucaju istorija bila jos krvavija.Iznad svega, namera mi je bila da pokazem svoje neslaganje sa tvrdnjama da je uvek neko drugi kriv, a da smo mi zrtve neke zavere. A da smo narod bez sovinizma i rasizma, to uopste nije tacno.Slavimo mnoge soviniste iz 90.ih kao heroje , a neki od njih su i u parlamentu...Malo samokritike ne bi bilo na odmet. ps..Kad niste u kafani ili na pijaci mozete nepoznate osobe da oslovljavate sa "vi", nije zabranjeno.
Preporučujem 9

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja