sreda, 08.07.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
nedelja, 10.02.2019. u 23:30 Prof. Dr Ratko Marković
AUTORSKI TEKST PROF. DR RATKA MARKOVIĆA ZA „POLITIKU”

Tri krupne laži o navodnim pregovorima u Rambujeu

(6. februar – 23. februar 1999. godine)
(Фотодокументација „Политике”)

Kako se godine nužno nižu jedna za drugom, a nanizalo ih se već dvadeset od vajnih pregovora u Rambujeu, ne mogu a da se ne pitam: Da li je moguće da, posle saznanja istine, strane zemlje koje su čitavu stvar smislile i naša zemlja, koja je bila najveća žrtva njihovog paklenog plana, još osvežavaju sećanje na godišnjice tih lažnih pregovora, kao da su posle njih usledile prelomne pozitivne promene, a ne da je usledilo jedno od najsramnijih pustošenja evropske zemlje i njenih građana. I da se u istoriju ne bi ugnezdila teško popravljiva laž, kao njihov neposredni učesnik, dužan sam da kažem da su ti pregovori bili najobičnija podvala i laž. Bila je to samo predstava za spoljni svet, izvedena s trećerazrednim glumcima. Jedina prava istina o Rambujeu je samo geografska činjenica – predstava je zaista održana u gradiću Rambujeu, kraj Pariza, u Francuskoj.

Prva krupna laž, čijoj su magiji mnogi podlegli, jeste da je zverska odluka o agresiji NATO-a na Srbiju usledila kao posledica njene krivice za nepotpisivanje papira, ko zna kojih autora i gde pisanih, kojima su moćnici dali ime „Sporazumi iz Rambujea” (Rambouillet Accords), iako to nije bio njihov prvobitni naziv. U tom tekstu postoji od učesnika samo potpis Kosova, a od svedoka nedostaje potpis Borisa Majorskog, ruskog člana „trojke”. Taj „sporazum” je bio faza u sprovođenju pre njega donesene odluke da se agresijom na Srbiju Kosovo od nje odvoji, a da se u Srbiji zbaci s vlasti S. Milošević. Odluka je donesena u centru političke moći Zapada, ali pošto je čak i za pojedine zemlje zapadnog saveza bila suviše okrutna, što je bila jednodušna ocena nezapadnog sveta, nazvana je vrlo plemenito – „humanitarna intervencija”. Kao maska za tu kamuflažu poslužili su vajni pregovori u Rambujeu. Da je ova odluka donesena pre Rambujea vidi se i po tome što Zapad menja razloge za agresiju na Srbiju, zavisno od toga koji od njih u konkretnoj situaciji deluje ubedljivije. Jednom je to Račak, drugi put je to Rambuje.

Učesnici su se mogli  sresti samo pukom  slučajnošću u hodnicima,  a tekst od kojeg je  sklepan „sporazum”  deljen je u „komadima”

Mada je skup u Rambujeu nazvan „pregovorima”, tamo nikakvih pregovora, sve vreme boravka dve delegacije, nije bilo. To je druga krupna laž u vezi s Rambujeom. Pregovori postoje kad su njihovi učesnici u istoj prostoriji, sede za jednim stolom i gledaju se „licem u lice” i kad pred sobom imaju „beo list” koji će ispuniti tekstom usaglašene sadržine. U Rambujeu ničeg od ovog nije bilo.

(Fotodokumentacija „Politike”)

Učesnici su se mogli sresti samo pukom slučajnošću u hodnicima, prolazeći jedan pored drugog bez reči, a tekst od kojeg je sklepan „sporazum” deljen je učesnicima u „komadima”, pri čemu su ona dva najvažnija, koja čine njegovo sadržinsko jezgro, uručena četiri sata pre okončanja konferencije u Rambujeu. Od svedoka („trojke”) ruski predstavnik, B. Majorski, nije potpisao te delove, s obrazloženjem da nisu bili predmet zajedničkih prethodnih razmatranja. Ta zbrka od sporazuma bila je samo privid sporazuma. Po svoj prilici, tako se i htelo, jer je „sporazum” poslužio kao dobra kamuflaža za odluku donesenu pre i van Rambujea. Štaviše, iako pravno nikakvog sporazuma nije bilo, jer ga nije potpisala jedna od sporazumevajućih strana, u Rezoluciji 1244 „sporazumi iz Rambujea” pominju se četiri puta, jer se za rešenje rezolucijom pokrenutih pitanja predlažu rešenja sporazuma iz Rambujea („uzimajući u obzir sporazume iz Rambujea”). Čak je neka rešenja iz „sporazuma” preuzeo „Ahtisarijev ustav Kosova”.

Treća krupna laž je da je Rambuje bio „diplomatska konferencija”. Pre svega, ni u jednoj od dve delegacije nije bilo profesionalnog diplomate niti člana s diplomatskim iskustvom. Deo diplomatskog iskustva imao je samo predsednik M. Milutinović, koji je od dolaska u Rambuje, u svojstvu šefa države, predvodio državnu delegaciju. Nisam siguran da je bilo profesionalnih diplomata ni među neuobičajeno brojnim strancima koji su se tiskali po hodnicima zamka u Rambujeu.

Imali su ga, po svoj prilici, članovi „trojke” – K. Hil, V. Petrič i B. Majorski. Ako se diplomate odlikuju otmenim i uglađenim postupcima, teško je bilo zaključiti da su oni pripadali tom staležu. Politički vrh činili su omnipotentna M. Olbrajt, koja se uživela u ulogu Kleopatre u zamku, R. Kuk i I. Vedrin. Osim ovog poslednjeg, prvo dvoje bili su klasične političke siledžije – i izgledom i postupcima. Od naših oni su k sebi pozivali jedino predsednika Milutinovića, ali o razgovorima koje je s njima imao on mene nikada nije obaveštavao. Računao je, valjda, da imamo podeljenu odgovornost – on za politička, ja za stručna pitanja.

Ratko Marković, Nikola Šainović, Vladimir Štambuk, Kristofer Hil i Volfgang Petrič 
(Foto EPA/Reuter Pool/MR/CG)

Povod da sve ovo napišem dao mi je neprevaziđeni novinar „Politike” Predrag Milojević naslovom svoje knjige „Bio sam prisutan”. Iz nje sam shvatio od kolikog je značaja izvorno svedočenje. U ovaj svoj napis stavio sam ono što sam gledao svojim očima i slušao svojim ušima. Zapazio sam da su u zapadnoj propagandi o Rambujeu počele da puštaju korene žestoke laži. Zato, kad budući savesni istoričar za koju deceniju ili vek bude pregledao istorijsku građu o Rambujeu, neka na već požuteloj hartiji koja je počela da se kruni pogleda i svedočenje nekog ko je „bio prisutan”. Ja o politici nikada nisam imao visoko mišljenje. Ali ni sanjao nisam da se ona može koristiti onako niskim udarcima i onako krivotvoriti istinu kako je to činila u Rambujeu. Inače, o Rambujeu, pored ovog i ranije objavljenih napisa, teško da nešto više mogu napisati. U ovo malo godina ostalim od života ne mogu da se bavim prljavim stvarima i ljudima.

Komentari57
cfb03
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

srba
Jel to profesor opet hoce da svada Srbe s vecitim prijateljima s cije su strane u zanjem veku nad Srbima izvedena bar tri pogoma koje danas zovu genocid ?! Pitam se zar nije dosta sto smo prihvatili i okupaciju i separaciju i batine i dzaba se saginjemo i umiljavama, sta Duro jos trazi....?Kazu da Srbi promene veru i naciju!
Milosav Popadic
Ima ljudi koji su skooni da optuže Miloševića za raspad Jugoslavije, za sankcije, za NATO bombe , za Koosovo ... a da je Milošević pristajao na uslove koje mu je Zapad postavljao, sti ti ljudi optuživali bi Miloševića za izdaju, a on je činio što bi i većina nas na njegovom mjestu činila. U vojsci su nas učili da je stražar neprikosnoven i da su držabne granice nepovredive. Većna je to ubjeđenje stekla u roditeljskom domu. Milošević se nalazio u u onoj poslovičnoj situaciji: ako ne sjašeš posjeću te, ako sjašeš posjeću te; šta god ućiniš – bićeš posječen. Sovjetski model državnog socijalizma nije izdržao pritisak zapadnog modela parlamentarne demokratije i slobodne inicijtive. Švedski model države blagostanja i jugoslovenski model samoupravnog socijalizma postali su suvišni. Do danas nerasvijetljena smrt Uloa Palmea 1986 zadala je početak umiranja države blagostanja, a s sbucanjem SFRJ umro je i model samoupravnog socijalizma
antibot
Ni Ce Ge Vara nije bio toliko zaslepljen socijalizmom kao vi...
Petar M
Хвала Вам.
Игор Г.
Ево како се пласирају полистине. Пре Рамбујеа постоји Резолуција СБ УН 1199 коју је Милошевић игнорисао.
Miloš
A koja je to rezolucija? Vidim značaj iste po tome što je niko ne spominje. Ne, Igore, sve je počelo u Rambujeu.
Robert Obrenović
@ beeeee Ај не... причај свашта, јесмо ли ми побили Индијанце од Средње до Северне Америке, јесмо ли ми осмислили и радили у холокаусту, концентрациони логори и смишљено зло, колонијализам (још увјек траје), робовласништво итд... Вала смо јагњад за све њих, и праведнији, слободарски, народ без организоване мржње ( расизма, шовинизма...)
beeeee
Robert @ "jagnjad" sam upotrebio u smislu onoga sto smo uradili jedni drugima u nasem uzem regionu .Srecom nismo neka svetska sila jer bi u tom slucaju istorija bila jos krvavija.Iznad svega, namera mi je bila da pokazem svoje neslaganje sa tvrdnjama da je uvek neko drugi kriv, a da smo mi zrtve neke zavere. A da smo narod bez sovinizma i rasizma, to uopste nije tacno.Slavimo mnoge soviniste iz 90.ih kao heroje , a neki od njih su i u parlamentu...Malo samokritike ne bi bilo na odmet. ps..Kad niste u kafani ili na pijaci mozete nepoznate osobe da oslovljavate sa "vi", nije zabranjeno.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja