sreda, 14.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
nedelja, 10.02.2019. u 23:30 Branko Pejović

Na Pršutijadi u Mačkatu meso iz Grenobla i Parme

Zlatiborska pršuta i slanina izlagane još davne 1889. na Svetskoj izložbi u Parizu, a domaćinskom proizvodnjom ta svetla tradicija očuvana je do danas
Прво место за најбољу говеђу пршуту на 19. Пршутијади припало је Драгану Стојановићу из Мачката (Фотографије С. Јовичић)

Mačkat – Rumeni se sunčani Mačkat ovih dana od boja pršute i drugih suvomesnatih proizvoda, počela je juče ovde 19. „Pršutijada”. Na sajamske štandove usred hale u porti Crkve Svetog Ilije pred mnoge posetioce zlatiborski domaćini izneli su tone mesnih prerađevina, s pažnjom biranih za ovu priliku. Pršute, slanine, kobasice, stelje, kakve se vekovima prave u ovom kraju i svuda dobro prodaju.

Začula se svirka trubača, zapevana je izvorna pesma iz vika, pročitano je podsećanje da su zlatiborska pršuta i slanina izlagane još davne 1889. na Svetskoj izložbi u Parizu te da se domaćinskom proizvodnjom i ovim događajem u današnje vreme čuva ta svetla tradicija. To je, otvarajući manifestaciju, potvrdio i Milan Stamatović, predsednik opštine Čajetina, uz najavu da će ova tradicionalna proizvodnja i druge srodne prerasti u agroindustrijski kompleks koji okuplja proizvođače iz šireg regiona, da se srpsko selo razvija i opstaje.

Proglašeni su i najbolji proizvodi na ovoj narodnoj smotri. Po odlukama ocenjivača iz „Jugoinspekta”, koji su pregledali proizvode svih 16 izlagača na ovoj „Pršutijadi” iz Mačkata, Krive Reke i Kačera, prvo mesto za goveđu pršutu osvojio je Dragan Stojanović iz Mačkata. Najbolju svinjsku pršutu ima Mitar Marić, čija je ovčija stelja takođe najbolja, dok je prvo mesto za domaću kobasicu pripalo supružnicima Iliji i Jovani Stojanović iz Krive Reke. Šampionsku slaninu i ovčiju pršutu proizvela su dvojica Mačkaćana, obojica Šopalovići: Radomir i Branko. Specijalne nagrade za ujednačeni kvalitet proizvoda dobili su proizvođači Miloš Radovanović, Marko Stojanović, Aleksandar Radojičić i Miroslav Stojanović.

– Svi mi pravimo dobre suvomesnate proizvode, samo nijanse odlučuju. Za vrhunsku pršutu treba imati dobro meso, pažljivo ga prerađivati i odmereno posoliti, a recept je duga porodična tradicija – kaže za naš list pobednik Dragan Stojanović, koji ima svoju preradu mesa i bikove u tovu, a cela porodica mu je uključena u taj posao.

A na ovoj „Pršutijadi”, koja traje tri dana, bilo je i delikatesa iz inostranstva. Proizvode iz Grenobla u Francuskoj prodavao je Olivije Dluzni i to, kako piše na štandu, francusku kobaju (sa zelenim začinima, biberom, orahom) i francuski sir.

– Ovo su proizvodi iz Francuske, a ja živim u Novom Sadu već četiri godine. Ova „Pršutijada” je super – rekao nam je na tečnom srpskom. Pored je bio štand na kome su izloženi šunka i sir parmezan iz italijanskog grada Parme.

Atrakcija za ovu priliku viđena je i na štandu kompanije „Zlatiborac”. Ona nije učestvovala u zvaničnom delu, ali je prikazala deo svog mesnog asortimana, s tim što se najviše posetilaca tu okupilo kada su kuvali – kačamak. U širokoj posudi, od belog projinog brašna, dodajući u njega slaninu, kajmak i sir, kako se od davnina pravi u ovom kraju. Tako pripremljen kačamak besplatno je deljen da se proba.

Po dužini izloženih pršuta prednjačio je štand domaćina Nikole Brkovića iz Kačera. Jedna svinjska pršuta, na kojoj je pisalo „prodata”, dugačka je 1,85 metara.

– Pravili smo je od svinje teške 350 kilograma. Imamo ovde i proizvode od jednog ogromnog vola iz Zaovina s Tare, teškog 1.170 kila. Rado te najveće pršute kupuju ljudi na ovom sajmu, posebno hotelijeri i naši iz dijaspore – rekao nam je Brković.

Kao i obično, na „Pršutijadi” može da se kupi izloženo, i to po sajamskim cenama. Kilogram goveđe pršute ovde je 1.800 dinara, svinjske 1.200, slanine 800, domaće kobasice 800. Sajam se završava u ponedeljak nagradnom igrom za posetioce.

Komеntari7
c4d64
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

milan
Ne pravi se prsuta u Mackatu samo od goveda koja pasu travu na Zlatiboru. I meso iz Argentine ,zamrznuto i ilegalno dovezeno preko Crne Gore postaje domaca prsuta. Tamo je predhodno provelo desetak godina u hladnjaci a nas gladni narod sve ce da pojede sta mu se ponudi......
FORum LIvii
Najvecu prepreku za izvoz ovih proizvoda u EU je sadrzaj dima u proizvodu. Propisi EU iz oblasti hrane , propisuju tacnu kolicinu dima u mesu . Svi nasi proizvodi premasuju tu meru. Sa tim problemom su se suocili i preradjivaci mesa iz drugih zemalja. Poljska je u pocetku imala samo 4 proizvodjaca koji su se uklapali u standarde.Trebalo im je nekoliko godina da se prilagode. Zato bi i nasi preradjivaci trebali na vreme da se prilagode kako bi izbegli zabrane izvoza u zemlje EU .
Pablo Levandovski
Najvise stiglo sunke iz Poljske, zdrava hrana. A nesto i iz Juzne Amerika, Kolumbije ttacnije. Tamo krave pasu koku, da vidis kad te opije taj kolumbijsku sudzuk!
deki
Uh, slanina ko' Adidas.
rade
ima iz južne amerike ponajviše

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja