nedelja, 25.08.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:44
​69. BERLINALE

Poljubac Tarantina, Bukovskog i Džeka Trboseka

Šokantan film Fatiha Akina o serijskom ubici Fricu Honki, Ozonov obračun s pedofilima u crkvi i stepska poema Vanga Kuanana
Autor: Dubravka Lakićnedelja, 10.02.2019. u 21:11
Из филма „Златна рукавица” (Фотографије Прес-служба Берлинског фестивала)

Berlin – Umesto uobičajene tri novinarske i jedne zvanične, svečane projekcije, film „Zlatna rukavica” nemačko-turskog reditelja Fatiha Akina je zbog velikog interesovanja predstavnika medija iznenada dobio i dodatne dve. Kompleks Sinemaks sinoć je bio pod novinarskom okupacijom, pa su umesto jedne za ovaj film bile otvorene još dve dvorane. U sve tri je zavladao muk, samo povremeno prekidan povicima „šajse”.

Najblaže rečeno, novi Akinov film je šokantan. Ne toliko zbog istinite priče o hamburškom serijskom ubici Fricu Honki, koji je od 1970. svoje žrtve kasapio i delove tela nagomilavao u skrovištima stana u potkrovlju (delimično je film zasnovan i prema krimi-romanu Hajnca Štrunka iz 2016), koliko zbog samog načina na koji Akin tretira temu. To je ispalo nešto poput kakvog bizarnog poljupca Tarantina, Bukovskog i Džeka Trboseka. Neumoljivo eksplicitno. Bez trunke šarma i bez vođenja računa o motivaciji likova.

Da je priču „Zlatna rukavica” režirao Tarantino, naravno da bi letele glave i sve prštalo od prolivene krvi, ali bi uz sve to bilo i humora i gledaočeve svesti o tome da je sve to jedna velika filmska šarena laža namenjena isključivo zabavi. Da je kojim slučajem ovakvu priču napisao Bukovski taj svet „barskih mušica”, koje se danonoćno obeznanjene alkoholom roje u prljavom i zagušljivom hamburškom bircuzu „Kod zlatne rukavice”, imao bi svoje zato na svako pitanje zašto (je to tako). A da je ovo priča o Džeku Trboseku, na koju inače ova Akinova neodoljivo podseća jer je Fric Honka ubijao prostitutke, postojali bi bar oni dragoceni i za film kao medij poželjni obrisi misterije.

Kod Fatiha Akina svega toga nema. Njegov Honka je takav kakav je: fizički nakazan, ružan, mizogin, seksualno disfunkcionalan, teški alkoholičar koji svoje žrtve, ostarele pijane prostitutke, pronalazi unutar te groteskne galerije društveno izopačenih barskih likova koji su tu samo dekor i ništa više. Niti daljina niti dubina. Od Fatiha Akina se očekivalo, jer nas je tako navikao, da bar na trenutke uroni dublje u studiju zidom podeljenog društva koje još vida ratne rane i razočarenja, istovremeno doživljavajući ekonomski bum. Razočaravajuće je što je sve u filmu sveo i postavio samo kao veliki dekor za scene ubistava i raskomadavanja ženskih tela u Honkinom stanu...

I od Fransoa Ozona se očekivalo više s obzirom na to da se u filmu „Milošću božjom” dohvatio delikatne teme seksualnog zlostavljanja dečaka i pedofilije unutar Katoličke crkve praćene teškom tišinom. U konkretnom, istinitom i skandaloznom slučaju reč je o seksualnom iskorišćavanju oko 70 dečaka iz Liona od strane sveštenika zbog čega se kardinalu Filipu Barbarenu trenutno sudi za prikrivanje tokom dugog niza godina. Ozon s jedne strane portretiše tri, sada već odrasle, žrtve angažovane oko prekida zida ćutanja, a s druge kritikuje konstantnu tišinu Crkve o ovoj temi i poziva na odgovornost. Ozon nudi dramatičan film pravolinijske naracije koja sporo napreduje, u formi neke vrste ozbiljne dokumentarističke reportaže koja nije namenjena širem krugu gledalaca. Film „Milošću božjom” biće uskoro prikazan i na beogradskom Festu.

Obilje vizuelne i ljudske lepote nudi se u poetičnom, na trenutke veoma komičnom i preokretima začinjenom kineskom filmu „Undung” (Jaje) starog berlinskog znanca Vanga Kuanana (dobitnik „Zlatnog medveda” za „Tujuno venčanje” 2007). Reč je o pravoj maloj mongolskoj stepskoj poemi, o vizuelnoj čaroliji širokih planova i junaka gotovo beketovski apsurdno slikanih iz daljine. O neuobičajenoj krimi-priči o istrazi ubistva jedne žene koju vodi policajac pridošlica uz pomoć glavne junakinje, tridesetogodišnje žene prave stepske vučice, koja sve što joj nije po volji groteskno odbija, držeći se mitova i tradicije surovih prostranstava u kojima je odrasla. Još jedan dobar Kuananov film. Potencijalni kandidat za nagrade i dobre ocene filmskih kritičara...

Dani zvezda u usponu

Milan Marić (gore desno) s kolegama

Berlin – Tri berlinska festivalska dana posvećena su promociji 10 mladih evropskih glumaca odabranih da budu ovogodišnje Evropske zvezde u usponu. Među njima je i srpski glumac Milan Marić (prvi zdesna u gornjem redu) koji je ovu laskavu nominaciju osvojio kao glumac u filmovima „Dovlatov”, „Dobra žena” i „Vlažnost”. U izjavi za svetske filmske časopise Marić je rekao: „Moj najveći izazov bio je film ’Dovlatov’, jer je to bila moja prva glavna uloga i uz to sam morao da naučim i ruski jezik. Moja najveća ambicija je da tokom karijere sačuvam svoju naivnost i iskrenost i da prestanem da glumim onda kada osetim da to postaje rutina.”


Komentari0
997f3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja