sreda, 13.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 00:18

Popravka kapitalizma ili nešto novo

ponedeljak, 11.02.2019. u 09:15
(Новица Коцић)

Tekst „Gra­đan­ska ne­po­slu­šnost i po­re­ska po­li­ti­ka” Mi­la­na Sa­va­to­vi­ća, ob­ja­vljen u ru­bri­ci „Me­đu na­ma” ohra­bru­ju­ći je uto­li­ko što na­či­nje te­mu ko­ja na­di­la­zi dnev­na po­li­tič­ka pi­ta­nja i otva­ra pro­stor za raz­mi­šlja­nje u jed­nom ši­rem kon­tek­stu. Usu­đu­jem se da po­nu­dim raz­ma­tra­nje o mo­guć­no­sti ko­re­ni­tih, su­štin­skih pro­me­na na glo­bal­nom ni­vou. 

Sim­bo­lič­nim ru­še­njem ber­lin­skog zi­da, ka­pi­ta­li­zam je u svim svo­jim va­ri­jan­ta­ma ostao je­di­ni ne­spo­ran si­stem, da bi, bez kon­ku­ren­ci­je i ospo­ra­va­nja, ne­spu­ta­no do­zvo­lio svo­joj pre­da­tor­skoj pri­ro­di da se raz­mah­ne do eks­tre­ma. Da li je ta­ko mo­ra­lo bi­ti? Da li se po­bed­nič­ki ka­pi­ta­li­zam mo­že po­pra­vlja­ti fi­skal­nim me­ra­ma ta­ko da po­sta­ne si­stem prav­de i stvar­ne rav­no­prav­no­sti i slo­bo­de? Da li se so­ci­ja­li­zam mo­gao, ili još mo­že, do­gra­đi­va­ti i po­pra­vlja­ti da bi naj­zad, dru­ga­či­jim me­to­da­ma, za­sno­va­nim na svom iz­vor­nom kon­cep­tu hu­ma­ni­za­ci­je dru­štva, po­stao si­stem slo­bo­de, prav­de i rav­no­prav­no­sti? 

Ka­pi­ta­li­zam je, u okvi­ru svog etič­kog kon­cep­ta, do­sti­gao vr­hu­nac. Da­lje od so­ci­jal­nih po­stig­nu­ća u, na pri­mer, u Nor­ve­škoj, ne mo­že da se raz­vi­ja a da ne ugro­zi sa­me svo­je osno­ve. So­ci­ja­li­zam, na­pro­tiv, ko­ji ni u jed­nom od svo­jih po­ku­ša­ja ni­je od­ma­kao da­lje od po­vr­šne pri­me­ne ne uvek do­volj­no shva­će­ne ide­je na ko­joj po­či­va, osta­je otvo­re­no po­lje za no­vu prak­su i no­ve me­to­de. Taj no­vi ži­vot ide­je so­ci­ja­li­zma uslo­vljen je pri­la­go­đa­va­njem nje­go­ve osnov­ne ide­je pro­me­na­ma ko­je su u me­đu­vre­me­nu na­stu­pi­le na ni­vou teh­no­lo­gi­ja i na ni­vou ma­te­ri­jal­nog sta­nja pla­ne­te na ko­joj ži­vi­mo. Sta­ra kon­cep­ci­ja rad­nič­ke kla­se po­či­va­la je na is­ku­stvu ma­nu­fak­tur­ne pro­iz­vod­nje i pr­ve in­du­strij­ske re­vo­lu­ci­je, na is­ku­stvu is­cr­plju­ju­ćeg fi­zič­kog ra­da i eks­trem­no vi­dlji­vih po­sle­di­ca eks­plo­a­ta­ci­je. Bor­be­nost ta­ko de­fi­ni­sa­ne rad­nič­ke kla­se pro­is­ti­ca­la je iz kraj­nje eg­zi­sten­ci­jal­ne ugro­že­no­sti ko­ja da­nas ni­je u toj me­ri oči­gled­na. Po­stig­nu­ća sin­di­kal­nih po­kre­ta, s jed­ne stra­ne, i kon­zu­me­ri­stič­ka ide­o­lo­gi­ja ka­pi­ta­li­zma s dru­ge, go­to­vo su u pot­pu­no­sti ne­u­tra­li­sa­le bor­be­nost onog de­la dru­štva ko­je bi od­go­va­ra­lo de­fi­ni­ci­ji kla­se „ko­ja ni­je vla­snik sred­sta­va za pro­iz­vod­nju”. 

Ide­al da­na­šnjeg rad­ni­ka ni­je da stvo­ri dru­ga­či­je dru­štvo za­sno­va­no na hu­ma­ni­stič­koj ide­ji uda­lja­va­nja od od­no­sa u ani­mal­nom sve­tu, već, na­ža­lost, da uz na­por ko­ji ne do­vo­di u pi­ta­nje nje­go­vu eg­zi­sten­ci­ju, i sam stvo­ri mi­ni­mum sop­stve­nog ka­pi­ta­la i pre­đe u ka­te­go­ri­ju ka­pi­ta­li­sta. Na če­lu sle­de­će ko­re­ni­te pro­me­ne ljud­skog dru­štva sta­ja­će pro­sve­će­ni i obra­zo­va­ni lju­di bez lič­nog in­te­re­sa ko­ji bi ih de­ter­mi­ni­sao, ali i ogra­ni­ča­vao, ko­ji će na pra­vi na­čin oba­vi­ti ide­o­lo­šku (u naj­ši­rem smi­slu) pri­pre­mu, „otvo­ri­ti oči” ne sa­mo eks­plo­a­ti­sa­ni­ma već i eks­plo­a­ta­to­ri­ma. Bez pro­me­ne sve­sti i kod sa­mih eks­plo­a­ta­to­ra, a na ko­ju in­te­lek­tu­al­ci ima­ju za­da­tak da de­lu­ju, sva­ki po­ku­šaj re­vo­lu­ci­je će pre ili ka­sni­je za­vr­ši­ti kao na­si­lje ili od­go­vor na na­si­lje ko­je će sva­ka od stra­na prav­da­ti le­gi­ti­mi­te­tom za­sno­va­nim na eti­ci svo­je kla­se. So­ci­ja­li­zam kao prak­sa ni­je pro­pao zbog na­vod­ne eko­nom­ske ne­u­spe­šno­sti, već upra­vo zbog po­ste­pe­nog pri­hva­ta­nja ka­pi­ta­li­stič­ke eti­ke i pri­sta­ja­nja na na­vod­nu „pri­rod­nu ne­jed­na­kost”, zbog od­u­sta­ja­nja od sa­mog smi­sla pro­iz­vod­nje kao na­či­na za­do­vo­lje­nja stvar­nih po­tre­ba, da bi se pre­pu­stio ka­pi­ta­li­stič­koj prak­si stva­ra­nja ve­štač­kih i če­sto ap­surd­nih po­tre­ba či­ji je je­di­ni mo­tiv pro­fit do­ve­den do ap­sur­da gde tri­de­se­tak po­ro­di­ca eko­nom­ski vla­da sve­tom i eks­plo­a­ti­še ga. To će bi­ti dug pro­ces, ali neo­p­ho­dan. Do ta­da, fi­skal­nom po­li­ti­kom se do­ne­kle mo­že ubla­ži­ti efe­kat be­so­muč­ne eks­plo­a­ta­ci­je, ali ne i is­ko­re­ni­ti njen uzrok. Kao što je, u ne­što dru­ga­či­jem kon­tek­stu, go­vo­rio Bog­dan Tir­na­nić, to je kao kad se na „pr­lja­ve no­ge obu­ju či­ste ča­ra­pe”. 

Vla­di­mir Pa­vlo­vić, pre­vo­di­lac


Komentari6
7d30f
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

dzordz
ne sumnjam da ce vodece zapadne sile kapitalizam braniti svim oruzjem, tj branice svoj privilegovan polozaj. cemu se nadati onda? pa, po meni, jedinu revoluciju mozemo izvesno ocekivati u ekonomiji tj tehnologijama. jeftina energija, digitalizacija, roboti, zar internet ne bi trebalo da nam omoguci da kupujemo po najpovoljnijim cenama? razvoj drustvenih odnosa je vec obogaljen zloupotrebom interneta naq drustvenim mrezama, beskonacno gubljenje sati, dana, godina mladih kao zamena za intelektualni napor citanja knjizevnih dela ili pravog ucenja. sigurno je samo da nista osim sile zapadnih sila nije sigurno.
Boris
"ста­ја­ће про­све­ће­ни и обра­зо­ва­ни љу­ди без лич­ног ин­те­ре­са ко­ји би их де­тер­ми­ни­сао". Standardna soc zabluda. Zanemarivanje ljudske prirode...
Леон Давидович
Капитализам одговара егоистичкој природи великог броја људи и зато је тако доминантан. Када су људи рушили капитализам они су очекивали изградњу бољег и праведнијег друштва, имали су неке своје идеале. Када су пак људи рушили социјализам они су само гледали какву ће личну корист из тога добити, шта ће успети да себи приграбе од државне ( друштвене) имовине. На рушевинама социјализма настала су многа катастрофално лоша друштва за које запшраво лек и не постоји. Нема уопште шансе да таква корумпирана друштва са уништеном привредом крену напред. Данашњи човек уместо борбе за побољшање стања у деуштву изабрао је пут бегства од проблема. Главна им је преокупација постала како отићи у богатије земље не би ли се тамо нешто зарадило.
Dejan Ranđelović
"Socijalizam kao praksa nije propao zbog navodne ekonomske neuspešnosti" Hoće li neko onda da mi objasni koji su to pozitivni ekonomski rezultati socijalizma? Ja kad se okrenem oko sebe i pogledam proizvode koje koristim, svi su nastali u zemljama razvijenog kapitalističkog sveta. Ne znam koje to silne brendove i proizvode je stvorio socijalistički svet. Samo mi dva proizvoda padaju na pamet: Cohiba cigare i AK-47. Moja druga zamerka je što je termin prirodna nejednakost stavljen pod navodnike. Ljudi su prirodno nejednaki, to je očigledno. Neki ljudi su pametniji, fizićki jači, snalažljiviji, lepši, talentovaniji itd. od drugih i kad-tad, u velikoj većini slučajeva, te kvalitativne razlike će se transponovati u materijalne razlike odnosno određeni socioekonomski status i klasu. Ako želite da budete socijalista i da vršite preraspodelu dohotka, počnite od svog dohotka. Možda posle toga, poučeni vašim primerom, drugi urade isto. Možda.
EvGenije
Kao pozitivni ekonomski rezultati socijalizma ja bih naveo punu zaposlenost u socijalističkim državama. To se moglo postići samo nauštrb tržišne ekonomije. Ko je živeo u socijalizmu seća se da su neke robe bile znatno skuplje od sličnih roba danas, dok su neke bile znatno jeftinije. To je bio rezultat dogovorne ekonomije i zatvorenog tržišta u kojem je država određivala cene i plate. Ljudi su zapošljavani preko mere i bez naročite potrebe, sa ciljem da što veći broj ljudi živi od svog rada. Naravno da takva vrsta ekonomije nije bila efikasna kao takmičarska kapitalistička, ali je bila humanija. No, zato je i propala. Ljudi u socijalizmu su želeli kapitalističke proizvode koji su bili u trendu. Iz nekog meni nepojmljivog razloga, ljudi više žele modu nego pristojan život. Znao sam reći krajnje pojednostavljenu istinu da je SSSR propao zbog hulahopki i bludžinsa.
Preporučujem 3
dzordz
kapitalizam je i u drzavama haiti i sijera leone, i u mnogim drugim. te razvijene kapitalisticke drzave koje pominjete su svoj razvoj zasnovale na pljackanju celog ostalog sveta. socijalizam kod nas? pa razvio je infrastrukturu, putena neasfaltiranih, pruge koje su izgradjene, struja u sva naselja, vodovod u skoro sva nasela, i kanalizacija. u svakom gradu po desetine firmi, preduzeca, fabrika. masovna zaposlenost i prifit koji ide u ulaganje u razvoj drustva. mali je ovde prostor za ozbiljnu analizu, ali ste daleko od istine. samo na poluostrvu jukatanu je pobijeno vise od 18 miliona starosedelaca. a u srbiji sad imamo najgoru vrstu kapitalizma, bauk mafije je poklopio svu nasu ekonomiju. da li se za to zalazete?
Preporučujem 9

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja