petak, 22.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 13:24

Sava Vladislavić poklonio roba ruskom caru

ponedeljak, 11.02.2019. u 09:29
Сава Владиславић (Фото Википедија)

Sa in­te­re­so­va­njem sam pro­či­tao tekst dr Vla­di­sla­va So­ti­ro­vi­ća iz Vilj­nu­sa, o naj­sta­ri­joj pra­vo­slav­noj cr­kvi u Li­tva­ni­ji – Cr­kvi Sve­te Pet­ke u Vilj­nu­su („Me­đu na­ma”, 7. fe­bru­ar 2019). Ka­ko go­spo­din So­ti­ro­vić na­vo­di, u njoj je kr­šten afrič­ki cr­nac Ha­ni­bal, rob ko­jeg je Pe­tar Ve­li­ki do­bio na po­klon od tur­skog sul­ta­na i ko­jeg je oslo­bo­dio. 

Ha­ni­bal je bio de­da ru­skog pe­sni­ka Alek­san­dra Pu­ški­na. Sve je ovo de­li­mič­no tač­no. 

Ovog, za­pra­vo Ara­pi­na iz Abi­si­ni­je, po ime­nu Ibra­him, na pi­ja­ci u Ca­ri­gra­du ku­pio je Sa­va Vla­di­sla­vić (1668–1738), Sr­bin iz Her­ce­go­vi­ne, ko­ji je da­le­ki ro­đak pe­sni­ka Jo­va­na Du­či­ća, ko­ji je o Sa­vi na­pi­sao i knji­gu „Grof Sa­va Vla­di­sla­vić”. U Ca­ri­gra­du je Sa­va bio kao tr­go­vac, ali na pre­po­ru­ku je­ru­sa­lim­skog pa­tri­jar­ha Do­si­te­ja, za ru­skog ca­ra Pe­tra Ve­li­kog pre­u­zi­mao je raz­ne taj­ne mi­si­je. Ka­sni­je je po­stao i di­plo­ma­ta, pa je bio pred­stav­nik Ru­si­je u Ri­mu i u Pe­kin­gu: on je raz­gra­ni­čio Ru­si­ju i Ki­nu – i da­nas je ta gra­ni­ca i da­lje va­že­ća.

Sa­va je 1705. go­di­ne, vra­ća­ju­ći se iz Ca­ri­gra­da u Mo­skvu, po­veo sa so­bom i Ibra­hi­ma, da ga po­klo­ni Pe­tru Ve­li­kom. Car je u tom tre­nut­ku bio u Vilj­nu­su, u svom voj­nom šta­bu. U Cr­kvi Sve­te Pet­ke, Ibra­him je kr­šten sa na­re­če­nim ime­nom Pe­tar, a po ocu, u čast ca­ra, kao Pe­trov­ni. Kum je bio Pe­tar Ve­li­ki, a Ibra­hi­mo­vu maj­ku je na kr­šte­nju pred­sta­vlja­la že­na ta­da­šnjeg polj­skog kra­lja Av­gu­sta Ja­kog, kra­lji­ca Kri­sti­ja­na Eber­har­di­na. Či­ta­vog ži­vo­ta su ovog Ara­pi­na zva­li Avram Pe­trov­ni Ha­ni­bal.

Kao ma­li, dru­go­vao je sa si­nom Sa­ve Vla­di­sla­vi­ća, Lu­kom. Ka­sni­je je za­vr­šio po­li­teh­nič­ku ško­lu u Fran­cu­skoj, u Me­cu. Bo­rio se kao fran­cu­ski voj­nik u Špa­ni­ji i vra­tio se 1716. go­di­ne u Ru­si­ju. Sa­vu Vla­di­sla­vi­ća, Ha­ni­bal je pra­tio u Ki­nu. Ka­da je na ru­ski pre­sto do­šla Je­li­sa­ve­ta, pre­šao je Ha­ni­bal iz Si­bi­ra u Ru­si­ju i po­sta­vljen je za ober-ko­man­dan­ta u Ta­li­nu, u Esto­ni­ji. Ka­sni­je je pen­zi­o­ni­san. Umro je u 93. go­di­ni. Nje­go­va ćer­ka bi­la je ba­ba Alek­san­dra Pu­ški­na. Pu­škin je u ne­kim svo­jim de­li­ma po­mi­njao Sa­vu Vla­di­sla­vi­ća i nje­go­vog si­na Lu­ku. 

Na ža­lost, sve ovo ne pi­še na tri­ma plo­ča­ma na spo­lja­šnjem zi­du Cr­kve Sve­te Pet­ke u Vilj­nu­su. A pri­ča je vr­lo in­te­re­sant­na.

Dr Slo­bo­dan Ni­ko­lić, spec. sud­ske me­di­ci­ne 


Komentari25
3fa2b
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Владислав Б. Сотировић
Захваљујем се аутору на занимљивом и корисном тексту уз напомену да сам у свом тексту навео да је Ханибала као роба руском цару даровао турски султан на основу казивања званичних туристичких водича у и око цркве као и на основу две стручне књиге из области историје града Виљнуса. Да ли је та варијанта тачна не знам али ми је драго да сам чуо и за ову са Савом Владиславићем.
Разграничење Русије и Кине
Сава Владиславић је Русији испословао хиљаду квадратних километара територије. Сто километара границе преговорима је померио десет километара на кинеску страну.
GVuk
Hvala bogu da se neko setio jednog od najvažnijih srba u drugoj polovini prošlog milenijuma. Inače Raguzinski je usvojio da ga turci ne bi tretirali kao raju kad je išao u Carigrad, jer je na taj način hteo da stavi do znanja kako dolazi iz slobodne Raguze (Dubrovnika) a ne sa teritorija koje su oni držali u to vreme.(Hercegovina - Gacko). Što se tiče onog kad su došli pre svega mislim da je to mnogo buke ni oko čega. Srpska i uopšte slovenska plemena su dolazila u talasima a među poslednjima poslednji su bili sa Avarima.(tursko pleme kao što su bili seldžuci kasnije i sl.). Avari su produžavali dalje u pljačku a sloveni se naseljavali. Naravno nije bila ovo pusta zemlja , bilo je tračana , Ilira , Tribala i sl. Dakle zatečeni sterosedeoci su slovenizovani što poslednja genetska istraživanja i pokazuju kao na pr. da s turcima genetski veze nikakve nemamo kao na primer italijani što imaju. To je i logično da ne ulazim u dalju analizu toga. Ono što je bitno je pragmatizam.
Дејан.Р.Тошић
GVuk@Поштовани,нађите где су то Срби први пут прешли Дунав. Порфирогенит пише да су Срби дошли на позив Цара Ираклија до Солуна али не пише да су Дунав прешли, касније помиње да су када су се враћали из Солуна да су Два пута прешли Дунав, значи неко их је пребацио. Али не постоји запис о првом прелазу Дунава ка Солуну, што је 800 километара. То је доказ да се Срби нису "доселили" са леве обале Дунава већ су одувек били на десној обали Дунава.
Preporučujem 4
B.Kezun
Kao i svi veliki ljudi, ne samo kod Srba, nego i drugih naroda Savi L. Raguzinskom—Vladislaviču (tako mu je zvanično ime), nije bilo potrebno da se kiti „tuđim perjem“, jer veliki ljudi su po pravilu skromni, i oni kao pravi vjernici-hrišćani vole istinu – i u Bibliji stoji: „istina oslobađa“. Među tim koji su se podigli protiv Turaka na poziv Petra Velikog – vidi moj komentar dolje – bio je i moj rod „Brđani“. Vjerujem da su i neki od njih učestvovali i u bitci sa Napoleonom nedaleko od Dubrovnika, kada je prodirao duž Dalmacije. I porazili ga. Puškin, praunuk Hanibala, je sa time u vezi napisao i lijepu pjesmicu, i opjevao taj njihov podvig. Privodim par stihova na originalnom jeziku, jer pretpostavljam da svi koji pišu i čitaju ćirilicu će to razumjeti (ako neko zatraži mogu i prevesti): «Черногорцы? что такое? — Бонапарте вопросил. — Правда ль: это племя злое, Не боится наших сил?
Radoslav
O svome dedi Ibrahimu Hanibalu Puškin je napisao knjigu "Arapin Petra Velikog". Jedna interesantna epizoda: Hanibal je ubio svoju prvu ženu kad mu je rodila belo dete i zbog toga je nekoliko godina proveo u progonstvu u Sibiru.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja