nedelja, 20.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:55

Ima li Miki Manojlović pravo da iznese svoj stav

Autor: Gorica Mojovićsubota, 16.02.2019. u 18:00
Новица Коцић

Ovo je pitanje koje je dnevni list „Politika” postavio u utorak, 5. februara, povodom komentara koji su se pojavili nakon što je poznati umetnik Miki Manojlović dao intervju za „Dojče vele”. Odgovor na ovo pitanje je jednostavan: Naravno da ima neprikosnoveno pravo! Ima i obavezu da stavove iznosi na osnovu činjenica.

Miki Manojlović izneo je svoj stav o aktuelnim protestima u Srbiji, svojim kolegama, opoziciji, Demokratskoj stranci. „Demokrate, kad su došle na vlast, donele su zakone koji su uništili pozorište. Oni su išli na tržišnu kulturu, ali to ne ide tako u tako siromašnoj zemlji. 

Odnos prema kulturi odredio je njihov kasniji poraz. Demokrate ne vole kad čuju takvu kritiku, ali to je tako.”

To nije tako!

Demokratska stranka bila je na vlasti od januara 2001. do decembra 2003. godine. 

U tom periodu nijedan zakon koji bi ugrozio kulturu nije donet, ni iz oblasti kulture, ni iz drugih oblasti. Isto važi i za period od maja 2007. do maja 2008. godine, kada je na vlasti bila koaliciona vlada DSS-a i DS-a. 

Demokratska stranka je sa koalicionim partnerima jula 2008. formirala vladu, koja je trajala do jula 2012. godine. U tom periodu doneti su: Zakon o kulturi, tri zakona iz bibliotečke delatnosti, Zakon o zadužbinama i fondacijama, Zakon o kinematografiji, Zakon o autorskim i srodnim pravima. Značajnih primedbi na te zakone nije bilo. Iz drugih oblasti nije donet nijedan zakon koji je naudio kulturi.

Jula 2012. godine formirana je vlada SNS-a sa koalicionim partnerima. Ta koalicija je skoro sedam godina na vlasti. Od tada je usvojeno više zakona koji su direktno naneli štetu kulturi. DS im se oštro suprotstavljao. 

Na početku mandata ove vlasti bilo je i nekog razumevanja, pa je tako, na primer, usvojen amandman DS-a zahvaljujući kome ustanove kulture nisu primorane da sopstveni prihod uplaćuju u budžet, amandman u korist kinematografije. Onda je vlast počela da odbacuje svaki predlog opozicije. 

Zakoni koji ugrožavaju delatnost kulture, ne samo pozorišta, doneti su:

– 2013. godine: Zakon o javnim nabavkama, koji je obesmislio angažovanje umetnika, nabavku knjiga za biblioteke, revitalizaciju kulturnog nasleđa, tretman umetničkih dela

– 2013. godine: Zakon o zabrani zapošljavanja, na osnovu koga je i ustanovama kulture onemogućeno da angažuje nove ljude

– 2014. godine: Zakon o socijalnom osiguranju, koji je doveo u bezizlazan položaj samostalne umetnike, suprotno odredbama Zakona o kulturi iz 2009. 

– 2014. godine: Zakon o radu, koji, osim što je ugrozio sve radnike, nije priznao angažovanje umetnika po autorskom ugovoru kao oblik zapošljavanja i tako ih „spasao tendera”

– 2014. godine: Zakon o radiodifuziji, kojim su poništene odredbe Zakona o kinematografiji iz 2011. po kojima je deo prihoda RATEL-a i RRA (danas REM) trebalo da bude usmeren za kinematografiju

– 2014. godine: Zakon o planiranju i izgradnji, koji je umanjio prava Zavoda za zaštitu spomenika kulture prilikom obnove objekata pod zaštitom

– 2016. godine: Izmenama Zakona o kulturi propisane su konfuzne, neprimenljive odredbe, kao npr: „Međunarodnu saradnju mogu da obavljaju samo ustanove koje su za to registrovane” i desetine sličnih nebuloza

Doneti su i drugi zakoni, navela sam najvažnije. Svim ovim zakonima Demokratska stranka se u Skupštini Srbije žestoko suprotstavljala, ja sam o svakom od njih pisala u novinama, podrobno govorila na skupu koji je 2016. održan u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti. 

Tom prilikom je i aktuelni ministar kulture potvrdio da ovi zakoni predstavljaju problem za kulturu i da će se potruditi da predloži njihove izmene. Ne znam da li se trudio, izmena nije bilo.

Manojloviću je nebitno za vreme čije je vlasti obnovljena većina beogradskih pozorišta, a sva snabdevena savremenom opremom, kao i sve druge ustanove kulture. Valjda je to dokaz „tržišne orijentacije DS-a”.

Još neki dokazi:

Republički budžet za kulturu dostigao je svoj istorijski minimum dolaskom SNS-a na vlast, tj. u vreme ministra Bratislava Petkovića: 0,5 odsto u odnosu na ukupan budžet republike. Poslednjih godina je oko 0,6 procenata. Budžet grada Beograda za kulturu u vreme DS-a, „ kad su došli na vlast”, bio je između pet i sedam odsto. Poslednjih godina je oko tri procenta.

Da li su dokaz „tržišne orijentacije” DS-a sledeći podaci: Za programe deset beogradskih pozorišta iz budžeta je 2004. izdvojeno ukupno oko 120 miliona dinara, a 2005. i 2006. oko 200 miliona . Za istih tih deset pozorišta u 2018. godini je, posle znatnih povećanja, izdvojeno oko 124 miliona dinara. 

Da se ne bavimo kursom evra, troškovima života pre 14 godina i danas. (SNS je u Beogradu na vlasti od 2013. godine.) 

Podaci su iz dokumenata koje je usvojila Skupština grada.

Manojlović u intervjuu govori i o svojim kolegama, za koje kaže da među njima ima „i inteligentnih”. Pretpostavljam da je sebe smestio iza ovoga „i”. Verujem da inteligentni ljudi, pre nego što iznesu svoje stavove, treba da provere činjenice.

 

* Članica Demokratske stranke

 

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista
 

Početna / Pogledi /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja