sreda, 20.03.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:48
FORMULE ŽIVLjENjA

Modeli biranja partnera

Zaljubljivanje, uzvraćena zaljubljenost, zabavljanje, ozbiljna veza, brak, porodica, srećni do kraja života – scenario je koji uspe da realizuje samo manji broj ljudi
Autor: Zoran Milivojevićponedeljak, 11.02.2019. u 08:00
(Срђан Печеничић)

Sudeći po narastajućem ljubavnom haosu unutar zapadne civilizacije, u nečemu ozbiljno grešimo. Jedna mogućnost je da naš dominantni model biranja partnera nije dobar. Zato ćemo sagledati i preispitati postojeće modele biranja i sparivanja. Kako naša lična uverenja ne bi uticala na naše zaključke o ovim modelima, najbolje je da se stavimo u ulogu antropologa koji posmatra neko pleme ili nekog vanzemaljca koji posmatra život na zemlji.

U savremenoj zapadnoj civilizaciji ljudi biraju tako što se zaljubljuju. Scenario koji bi trebalo da se desi je: zaljubljivanje, uzvraćena zaljubljenost, zabavljanje, ozbiljna veza, brak, porodica, srećni do kraja života. Samo manji broj ljudi uspeva da realizuje ovaj scenario, većini to ne uspeva. Uprkos tome što ne daje dobre rezultate, ljudi se drže ovog scenarija jer misle da tako mora i da je tako prirodno. U njemu nema ništa prirodno jer je on kulturni obrazac, produkt masovnih medija i masovne kulture. Od rođenja neke osobe pa do njene 16 godine, njeno nesvesno biva zapljusnuto ovakvim predstavama o ljubavi bar tri do četiri hiljade puta.

Sve više razvoda i patnji

Ovaj model se pre stotinak godina proširio iz elitnih slojeva na narodne mase, prvo zahvaljujući ljubavnim romanima u kojima je ljubav predstavljana kao važnija od života, a konačno je zavladao zahvaljujući filmskim ljubavnim narativima sa srećnim krajem.

Problem u modelu zaljubljivanja je što su ljudi kolektivno pobrkali ljubav i zaljubljenost. Dok je ljubav trajno i stabilno osećanje, zaljubljenost je nestalno osećanje. Ljubav je zasnovana na stabilnom emocionalnom vezivanju, a zaljubljenost je zasnovana na krhkoj idealizaciji. Porodica kao osnova društva bi trebalo da bude stabilna. Od kako su muškarci i žene počeli da zasnivaju porodice na osnovu krhke idealizacije i nestalne zaljubljenosti, porodice su postale nestabilne, a sa njima i celokupno društvo.

Kako zaljubljenost, statistički posmatrano, najčešće vodi u razočaranje, ljubavni život je postao veoma komplikovan: veze su kratke i nestabilne, sve je više neverstva, raskida i razvoda, previše je ljubavne patnje, usamljenih, žena koje mogu da nađu dostojnog oca svog deteta, sve je manje dece, itd. Ako je izbor partnera kao prvi čin u procesu pogrešan, sve što sledi je takođe pogrešno.

Drugi model biranja partnera je takozvani ugovoreni brak i on je karakterističan za azijske, afričke i islamske civilizacije. On je do nedavno bio prisutan i u Evropi, pa i kod nas do prve trećine 20. veka. U tim kulturama brak se smatra pravno-ekonomsko-biološkom kategorijom, a mladi su od detinjstva pripremani za scenario da će im roditelji pronaći supružnika sa kojim će zasnovati porodicu i ostati zajedno do kraja života. Kada posmatramo ugovorne brakove, često mislimo da u njima nema ljubavi. To je pogrešno, jer se ljudi emocionalno vezuju za supružnika, tako da ljubavi ima, ali nama je to čudno zato što u ovom obrascu nema zaljubljivanja. Ovaj model je superiorniji od modela zaljubljivanja zato što su brakovi trajni i stabilni, i zato što se u ovim porodicama rađa mnogo više dece.

Novo rešenje

Dakle, kada bi vanzemaljac upoređivao „moderne” i „primitivne” zajednice, verovatno bi zaključio da je u ovim drugim model sparivanja daleko superiorniji. To nikako ne znači da se zalažemo za uvođenje ovog modela kod nas. Pojedinci su osvojili svoje pravo da samostalno biraju partnera, i u to pravo ne treba dirati, već treba pronaći novi, emocionalno inteligentniji model biranja i sparivanja, koji će biti stabilniji, konstruktivniji i produktivniji od biranja zaljubljivanjem. Stopa rađanja u zapadnoj civilizaciji je toliko niska, da će mnogi narodi, ako se ništa ne promeni, nestati u ovom veku.

Ako je čovek sa zapada do sada prepuštao svojim nesvesnim procesima („srcu”, „hemiji”, intuiciji itd) da mu nađu odgovarajućeg partnera, i ako to nije donelo dobar rezultat, onda je verovatno najbolje da udruži svoje svesne i nesvesne procese, to jest da spoji „srce” i „mozak” kako bi bolje izabrao osobu sa kojom želi da provede život. Čini se da nema važnijeg zadatka za „ljubavologe” od definisanja novog emocionalno inteligentnijeg načina biranja.


Komentari36
977a0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Zoran
Sve li smo ljubav na modele(matematicke). Najbolje d applatite nekog matematicara d avam resi taj problem.
Zivko Vasic
Tema je vazna i vecna. Nesto u postojecim modelima izbora partnera ne funkcionise jer o tome govore cinjenice, malo brakova, jos manje srecnih brakova, mnogo razvoda, malo dece i da ne nabrajam vise. Ja mislim da se mi ne razvijamo u kompletne - uravnotezene licnosti. Nema pravilnog odrastanja u svim dimenzijama:fizicka, intelektualna, emotivna, duhovna i ekonomska dimenzija, koje moraju biti uravnotezene. Covek tako treba da odraste od potpuno zavisne osobe u zrelu i nezavisnu. Samo takva osoba moze uci u medjuzavisnost sa drugom osobom sa kojom ostvaruje fizicku, intelektualnu, emocionalnu i duhovnu bliskost, naravno i ekonomsku. Takva veza moze biti trajna i srecna. To treba razvijati i negovati i imati meru. Vremenom se neke stvari menjaju, neke slabe, a neke jacaju. Na primer fizicka - erotska se sigurno smanjuje sa godinama, ali zato duhovna moze da jaca, itd. To je umece zivljenja, ali nas tome niko ne uci. Sami se snalazimo nezreli, a roditelji i sami vuku svoje traume.
Vlada
Nekadašnji model braka su imale moje babe i prababe, pa nešto nisu otišle puna srca sa ovog sveta. Trpele su , klele i plakale, jer nisu imale izbor.
Zdenka
Veruj da nisu ni dede ni pradede ,patili su i muskarci u tom nekadasnjem modelu .
Preporučujem 27
Sandra
Moram da kazem da se ne slazem sa ovim tekstom. Svako se nada toj idealnoj semi sa zaljubljivanjem i ljubavlju do kraja zivota, ali smo svi i svesni da to ne ide bas tako, u skolama se kao obavezna lektira jos uvek cita Ana Karenjina, a vecina .nas ima i neposredan primer svojih roditelja koji cesce trpe jedno drugo nego sto se vole. I ugovoreni brakovi opstaju ne zato sto su superiorniji vec zato sto ljudima u njima drustvene norme i ekonomski razlozi ne daju izbor, a i oni brakovi sklopljeni iz ljubavi, a u kojima je ljubav nestala, i koji opstaju obicno opstaju iz istog razloga. To sto je stopa radjanja u zapadnoj civilizaciji niska nije zbog slobode ljudi da sebi odaberu partnera i zbog nestalnosti takvih veza, vec zbog nametanja drugih prioriteta parovima, dok se potreba za roditeljstvom gusi. Kada bi kapitalistima bila potrebna radna snaga nasli bi vec nacin da podstaknu radjanje dece, mozda ce to uciniti kada im ponestane potrosaca.
Petar V. Terzic
Za "ljubavologe" je idealan model u njihovom istrazivanju ljubavnih i bracnih veza kada se kod partnera uspostavi balans izmedju "srca" i "mozga". To znaci postize odgovarajuce emocionalno i intelektualno vezivanje partnera istog ili slicnog nivoa vaspitanja i obrazovanja ("srodne duse"). Medjutim, problemi nastaju kada ovaj balans izostane ("rogovi u vreci"), pa ova dva polariteta nisu kompatibilna. Dzaba moc "skidanja zvezda sa neba" ili "pomeranja planina" ako lj u b a v i nema! (Ljubav, vera i nada-Kor.I,13). S druge strane, ljubav sama po sebi nije odrziva ako odredjeni sistem duhovnih vrednosti ne prati odgovarajuci sistem materialih vrednosti. Ljubav je kompleksna i neiscrpna tema kojom se bave ne samo psiholozi i psihoterapeuti, nego i teoreticari i delatnici svih oblika ljudske svesti (naucne, filozofske, religijske, umetnicke itd.). Posebno je vazna vaspitanja uloga religije, jer -" Religija bez nauke je slepa, a nauka bez religije je sepava" (Albert Ajnstajn.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja