subota, 16.02.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 18:00
100 GODINA OD VELIKOG RATA

Neslavan kraj.

Autor: Kosta Đ. Kneževićponedeljak, 11.02.2019. u 15:21
Војвода Бабунски

Francuska 122. divizija je prešla Albaniju, zajedno sa srpskom vojskom, stigavši – kako se to tada govorilo – u Staru Srbiju (Makedoniju). Njima su se pridružile i jedinice čuvenog našeg četničkog vojvode Jovana S. Stojkovića – Babunskog (1875–1920). Njegove jedinice bile su u sklopu pomenute francuske divizije, koja je ostala na Solunskom frontu i držala položaje sa južne strane Prespe.

Na severnom delu jezera i Peristera bile su utvrđene bugarske i nemačke jedinice, koje su skoro svakog dana slale veliki motorni čamac do varošice Resna, na istočnoj obali jezera radi izviđanja i pribavljanja hrane.

Francuski artiljerci behu kivni jer nisu uspevali da taj čamac pogode. Babunski je neuspešno pokušao da zamoli komandanta 122. divizije pukovnika Dešizela da mu dozvoli da sa četvoricom svojih ljudi proba da onesposobi nemački čamac, jer je pukovnik smatrao da je takav poduhvat rizičan. Vojvoda je na svoju ruku odabrao četvoricu momaka i na obali napravio čeku gde se Đermanska reka uliva u jezero.

Ta delta činila je mrtvi ugao savezničkoj artiljeriji, kojim je čamac često prolazio. Posle 48 časova iščekivanja čamac se pojavio i ukotvio. Nemački major i dvojica podoficira otišla su do sela radi nabavke namirnica, dok je u čamcu ostao samo mehaničar. U trenutku kada su se ova trojica vraćala u čamac natovareni hranom, četnici su iskočili iz ševara s puškama na gotovs, a Babunski je uzviknuo:

– Dole oružje! Ruke uvis, ili ste gotovi. Nemci se predadoše, a vojvodini momci ih vezaše osim mehaničara kome su naredili da čamac upravi ka francuskim položajima. Shvativši da nešto nije u redu, Bugari sa Peristera bezuspešno su pripucali, a Francuzi preuzeli vatru. Prilazeći francuskim položajima Babunski naredi da se umesto nemačkog ratnog barjaka stavi bela marama. Kada je čamac pristao i Babunski izašao sa zarobljenim Nemcima, Francuzi su bili iznenađeni, dok je pukovnik Dešizel oduševljeno uzviknuo:

– Za Srbina nema nemogućnosti čak i u najvećoj opasnosti, samo kada je rešen za izvršenje zadatka! Za ovaj podvig vojvoda Babunski primio je od Francuza Medalju Ratnog krsta sa palminom grančicom.

Po svršetku Velikoga rata, ovenčan slavom, vratio se u Veles, gde je, 17. februara 1920, umro od španske groznice. Pored ove uobičajene priče za javnost postoje sumnje da su ga poraženi Bugari otrovali (izjava njegovih direktnih potomaka). Pošto se rat uveliko završio trebalo je stvarati miroljubive odnose sa doskorašnjim protivnicima, tako da je ondašnja naša vlast tu istinu zataškala.

Udruženje rezervnih oficira i ratnika podiglo mu je skroman, ali lep spomenik u Velesu (u vidu granitnog zarubljenog obeliska na kome je orao sa raširenim krilima, a na sredini oval sa njegovim portretom), otkriven 29. oktobra 1924. Na otkrivanje, kao i na sahranu, došao je i izaslanik regenta Aleksandra (kasnijeg kralja ujedinitelja)... Bugari su, po svršetku Aprilskoga rata 1941, uništili spomenik, a vojvodin grob raskopali i kosti rasuli, slično kako su učinili sa Rajsovim srcem u kapeli na vrhu Kajmakčalana...

Dok je vojvoda Jovan S. Stojković – Babunski vojevao u Velikome ratu, bugarske vlasti su za vreme njihove okupacije Velesa, vojvodinu suprugu Radmilu uhapsili, a najmlađu ćerku dvogodišnju Zoricu izboli bajonetima... Nešto starija ćerka Natalija (*1904; udata Vasić) završila je medicinu i radila kao beogradski lekar. Umrla je u dubokoj starosti... Svi Babunski – izuzev slavnog osnivača – počivaju na Novom groblju u Beogradu.


Komentari14
09539
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Зоран Чачак (пишимо ћирилицом)
Дека се чуло разбрало, српска ми труба трубеше; Српска ми труба трубеше, од тоа село Дреново. Најнапред иде пред четом, Јован Бабунски војвода; по њега иде пред четом, Васил Велешки војвода. Повика Јова Бабунски: "Ватајте село оздола; ватајте оздола, тува је Стева Димитров!" Повика Јова Бабунски: "Предај се, мори, Стеване!" "Не се предавам, Јоване, ас см блгарски војвода!" Извика Васил Велешки: "Фрлајте бомбе во кућа!" Бомбе, картечи прснуше, Дреново огањ гореше. Почнав ми кућа да гори, из куће Стева говори: "Не бацај бомбе, Јоване, чета ће да ми изгоре!" Српска ми труба трубеше, од тоа село Дреново; Спрем'те се, спрем'те, четници, силна ће борба да буде!
Ismail
Kada je bugarski učitelj Jovana Stojkovića upisao pod imenom Jovan Stojkov, njegov otac ga je odmah ispisao iz škole i poslao na školovanje u Srbiju. Jovan Stojković vojvoda Babunski je nižu gimnaziju završio u Valjevu a potom, kao pitomac Udruženja Sveti Sava, u Beogradu završio učiteljsku školu i bogosloviju.
Ташко Васиљев
Велики је број Срба који појма немају о Јовану Бабунском, о Васиљу Велешком, о Ђорђету (Ристић) Скопљанчету. Колико њих зна истину о Ђорђији Пуљескоме? Зна ли неко причу о војводи Мицку Крстићу и бугараша Дамјана Грујевог који је пре тога био српски четник (потписивао се са Грујевић), па се Бугарима продао за новац и положај? Зна ли неко за Мару Кучкевку, Петку Нагоричком, Јовчету Довезенском. Имао сам пријатеље из Лесковца и Ниша који нису знали ништа о херојскоме Зебрњаку...? Знате ли како хероји и ослободиоци Старе Србије (Маћедоније) од петвековног турског зулума укључујући ту и Чика Перу (Карађорђевића) наједанпут посташе њени окупатори које нико више ни у Србадији ни у Старој Србији не помиње?! Уместо њих, њихова места су заузели бугараши Дамјан Грујев, Иван Михајлов, Александров, Протугеров, Лазаров, Гарванов, Сарафов... и постали су „велики Македонци“. Не браћо, нису то комунисти урадили!
Ташко Васиљев
@радисав, Тешко, али ипак остварљиво. и то једино када Срби постану свесни да је бугарска пропаганда вековима била силна по питању Македоније и Македонаца. Још увек је пуно Срба (чак и у Србији) који мисле да су Македонци у највећем броју пореклом Бугари иако је добро познато како су од Срба постајали Бугари, да би на крају завршили као Македонци ("Бугари, али ипак Македонци"). То је поражавајуће.
Preporučujem 16
радисав
На жалост у праву си Ташко. Могу ли се грешке исправити?
Preporučujem 10
Ismail
Ako neko zna, bio bih zahvalan. Da li je Vojvoda Jovan Stojković Babunski imao sina? Vojvodin praunuk Boban Babunski, kao fudbaler, ima jedan nastup za reprezentaciju Jugoslavije i nekoliko za Makedoniju. 90-ih godina je igrao za Levski iz Sofije. Trenutno je fudbalski trener negde u Makedoniji. Njegov sin David Babunski, čukununuk Jovana Stojkovića vojvode Babunskog, je pre nekoliko sezona igrao za Crvenu Zvezdu, trenutno igra u Jokohami u Japanu za tim Jokohama Marinos. Izgleda da ga je Piksi tamo odveo.. ??
Ixan
Eh da je samo Vojvoda Babunski stradao, masa njih je, što tokom četovanja po Makedoniji, što tokom Prvog Svetskog Rata. Ali ovu temu ne treba mešati sa Toplicčim Ustankom, jer nemaju nikakve veze. Prvo i osnovno, oni koji nisu ništa čitali i ucili o tom tragičnom dogadjaju, bolje da ga ne komentarisu. Kosta Vojinović je bio mlad, hrabar, odvažan, ali nažalost i pun sebe. Misleći da će moći da pobedi Bugare, Nemce i Austrougare sam sa slabo naoružanim narodom, narod je odveo u katastrofu. Sa druge strane, jos pre početka ustanka mu je Pećanac sugerisao na ovo, ali Vojinović nije hteo ni da čuje. Na govoru u Prokuplju je sebe uporedio sa Karadjordjem. Pećanac je bio iskusan četnik iz Makedonije, prosao sito i reseto, njegova je porodica stradala krajem 19og veka braneci Visoke Decane od albanskog napada na manastir. U 2gom Sv. ratu je u Podujevu sklopio primirje sa Albancima (Šaban Poluža) i Nemcima, te time sprečio genocid iz Topličkog Ustanka.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja