sreda, 20.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:47
POVODOM 11. FEBRUARA, MEĐUNARODNOG DANA ŽENA U NAUCI

Teško osvojiva muška tvrđava

Na državnim univerzitetima žene čine tek petinu istraživačkog kadra
Autor: Katarina Đorđevićponedeljak, 11.02.2019. u 22:00
(Фото Р. Крстинић)

Ako bi vas neko pitao za imena pet naučnica koje su zadužile čovečanstvo svojim otkrićima koga biste naveli – osim Marije Kiri i Mileve Ajnštajn? Iako su pripadnice lepšeg pola te koje u većini evropskih zemalja upisuju i završavaju fakultete, do samih akademskih vrhova stiže svega petina njih.

Podaci Evropske komisije svedoče da žene čine 33 odsto evropskih istraživača, slabije su plaćene od kolega i ima ih malo na najvišim funkcijama. Na  domaćem terenu situacija nije ništa bolja – od 154 članova SANU svega deset su žene, a za 133 godina postojanja ovog nacionalnog hrama nauke i umetnosti, žena nikada nije bila na njegovom čelu. Ni tu nije kraj priči o rodnoj neravnopravnosti u svetu nauke i umetnosti jer podaci govore da je za dvesta godina postojanja Beogradskog univerziteta na njegovom čelu samo dva puta bila žena. Sve su to bili razlozi zbog kojih su Ujedinjene nacije pre četiri godine usvojile rezoluciju kojom je 11. februar proglašen za Međunarodni dan žena i devojaka u nauci.

Dr Marina Soković, pomoćnik ministra prosvete za nauku, ističe da se rodno senzitivna statistika polako menja u korist žena, ali dodaje da i dalje postoje institucije za koje se smatra da su neosvojive muške tvrđave. Ilustrativni dokaz te teze jeste i podatak da u okviru državnih univerziteta koji su pod ingerencijom Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja muškarci čine čak 80 odsto istraživača, dok su žene zastupljene svega sa dvadeset procenata.

„Situacija u okviru naučnih instituta je nešto drugačija, jer je na njima zaposleno 51 odsto žena i 49 procenata muškaraca. U okviru naučne zajednice postoje i instituti u kojima su žene brojnije, kao na primer Institut za biološka istraživanja „Siniša Stanković”, gde žene čine 82 odsto zaposlenih. Kada su u pitanju društveno-humanističke nauke, pozitivan primer je Institut za pedagoška istraživanja u kome žene čine od 45 od 50 istraživača. U Institutu za srpski jezik SANU od 86 istraživača 65 su žene, a u Etnografskom institutu SANU od 33 istraživača 22 su žene. Predstavnice nežnijeg pola dominiraju i na Institutu za kriminološka i sociološka istraživanja – od 30 istraživača, 21 je žena. Međutim, kada se pogleda rukovodeći kadar u sklopu državnih instituta, primećuje se da ima dve trećine muškaraca i svega trećina žena”, ističe naša sagovornica.

Dr Marina Soković podseća da je aktuelni rektor Univerziteta u Beogradu profesorka dr Ivanka Popović, dok je od ukupno četiri prorektora, na funkciji prorektora za finansije dr Gordana Ilić Popov. Direktorka Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković” je dr Mirjana Mihailović, a na čelu Instituta za primenu nuklearne energije je dr Olgica Nedić. Direktorka Instituta „Mihajlo Pupin” je dr Sanja Vranješ, a na čelu Instituta za nuklearne nauke „Vinča” je dr Milica Marčeta Kaninski.

Dr Vesna Đorđević je direktorka Instituta za higijenu i tehnologiju mesa, a na čelu Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo je dr Jelena Begović. Institutom za pedagoška istraživanja rukovodi dr Nikoleta Gutvajn, a na čelu Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja je dr Ivana Stevanović. Dva pomoćnika ministra prosvete takođe su žene – dr Marija Kuzmanović nadležna je za međunarodnu saradnju, a naša sagovornica je pomoćnik za nauku.

Konkurs za nacionalne stipendije

Na pitanje zbog čega muškarci i dalje dominiraju u naučnim krugovima, naša sagovornica ističe da su žene te koje u većom procentu upisuju i završavaju osnovne i postdiplomske studije, ali usklađivanje poslovnog i privatnog života ponekad predstavlja najveću prepreka za postizanje rodne ravnopravnosti u oblasti nauke.

„Naučnice ne žive u vakuumu, već u društvu u kome se očekuje da žena preuzme najveći teret roditeljstva i brige o domaćinstvu, odnosno da radi u dve ili tri smene. Naše radno vreme najčešće ne prestaje kada dođemo kući sa posla, jer deo naučnog posla obavljamo i kod kuće ili nastavljamo da komuniciramo sa saradnicima oko nekog važnog projekta. Sve to iscrpljuje i ja imam razumevanja za žene koje odustaju od vrhunske naučne karijere”, kaže dr Marina Soković.

U želji da motiviše što veći broj žena i devojaka da se bave naukom, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja već nekoliko godina raspisuje konkurs za nacionalne stipendije „Za žene u nauci”. Do sada je na ovom konkursu učestvovalo više od 500 mladih naučnica, a najboljima su dodeljene 23 stipendije čija ukupna vrednost prelazi 13 miliona dinara. Za stipendije mogu da se prijave naučnice koje se bave istraživanjima u oblasti prirodnih nauka, imaju do 35 godina i upisane su na doktorske studije ili su ih već završile.


Komentari14
684b1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

иван
1) није тачно да у ИНН Винча жена нема. Процентуално гледано, већи проценат жена је на руководећим местима у односу на проценат мушкараца. Последица је то негативне селекције и дискриминације. Истина, жена у науци је нешто мање од мушкараца, али проблем лежи у томе што су жене мање заинтересоване за ову струку. 2) Какав је то допринос Милева Марић дала науци? Овакве ординарне глупости може на напише неко ко има кратак спој у центру за процесуирање информација.
Београђанин
Зашто се стално спомињу професије где мушаркци доминирају? Погледајмо послове као што су мода, учитељи, одређене гране медицине, кабинско особље... где жене апсолутно доминирају. Ајде о томе да причамо и о дискриминацији над мушкацима у тим доменима.
Аха
Моја супруга је професор на престижном америчком медицинском факултету, није могла да добије посао код нас јер је ректор који је после смењен због злоупотребе положаја игнорисао, вероватно зато што има више радова у познатим светским часописима од њега који се уписивао на све радове својих подређених. У томе лежи проблем а не само у полу - нетранспарентност конкурса, непотизам и дискриминација памети и знања и резултата. Жене јесу угроженије у науци јер углавном нису склоне да се агресивно намећу а и када су у систему не таласају. Излаз није у "позитивној дикриминацији" него у потпуној транспарентности конкурса и објективним резултатима које би контролисала независна тела ван катедри сваке институције. И то се не односи само на науку већ и на јавне службе јер је тамо принцип исти. Иначе као и досад нажалост резултат јће бити одлив не само памети већ и свих који могу да оду.
kole stara karaburma
Svi prestizni univerziteti po merilima mojih Srba prosto je nemoguce naci na listi ni medu rangiranim od 1 to 500 u SAD/CAN.
Preporučujem 2
nikola kiric
Jos jedna diskriminacija muskaraca. Sada vise nece cekati da zavrse skolu pa da idu u inostranstvo. Da bi mogli da je zavrse, morace prvo u inostranstvo, jer kod kuce nece imati sansu, sto se vidi po tome ko ce da dobiva stipendije. Cudno je koliko se to otelo, da se slobodno, otvoreno i s ponosom sprovodi diskriminacija. Da se niko od politicara nije javio u vezi toga. Sta je sljedece, pucanje iz vatrenog oruzja na muskarce koji se krecu?
Miloš
Pa vi ste nikola pisali kako je brak zastarela institucija. Šta je sad?
Preporučujem 2
Alisa
Bilo bi mnogo vise zena kada bi konacno poceli da se dele kucni poslovi i odgajanje dece. Bez toga je zaista tesko. I tu lezi osnova sekcisizma i neravnopravnog polozaja zene. Pre svega u porodici i kao rezultat toga i u drustvu i u nauci.
Gradjanin
Argument nije na mestu jer kako su mene učili u brak se stupa dobrovoljno i isto tako i izlazi. Osoba koja dozvoli da sve nosi na svojim plećima sama je odgovorna za ulogu koju je prihvatila i takav izbor ima većina partnera u braku. Tako da i svaka žena ima izbor kakvog partnera će izabrati da joj sutra bude podrška i da zajedno nose brak i porodicu na svojim plećima. Vaš komentar više liči na izgovor da se preuzme odgovornost ili nedostatak odlučnosti da se donesu određene odluke.
Preporučujem 4

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja