subota, 21.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 15:23

Srbija treba da preispita primenu Zakona o sukcesiji

Od 180 postupaka u Hrvatskoj, nijedan nije okončan vraćanjem imovine srpskim preduzećima
Autor: Aleksandra Petrovićponedeljak, 11.02.2019. u 23:30
Некадашња зграда Југобанке у Београду (Фото Д. Јевремовић)

Neophodno je da naši sudovi preispitaju odluke o vraćanju imovine hrvatskim firmama u Srbiji, jer su one donete direktnom primenom Sporazuma o pitanjima sukcesije. Evropski sud za ljudska prava u Strazburu (ESLjP) zauzeo je stav da se taj sporazum ne može primeniti direktno, nego da je neophodno da države sukcesori bivše Jugoslavije zaključe bilateralne sporazume, kojima bi uredili rešavanje imovinskih pitanja.

Ako sud u Strazburu upućuje Srbiju i Hrvatsku da zaključe bilateralni ugovor, iako je status imovine precizno uređen aneksom „G” Sporazuma o sukcesiji, onda ni srpski sudovi nisu imali dobar pravni osnov da odlučuju o vraćanju imovine hrvatskih pravnih lica u Srbiji.

Na to ukazuje beogradski advokat Ivan Simić posle najnovije presude Trgovačkog suda u Zagrebu kojom je odbijena tužba „Jugobanke” za povraćaj 20 miliona evra kredita čiji je jedan od korisnika bilo preduzeće „Varteks” iz Varaždina. „Varteksu” su ranije vraćene poslovnice i lokali širom Srbije, od kojih su neki bili i na Kosovu, dok „Jumko” iz Vranja, na primer, koji je dobrovoljno predao poslovnice „Varteksu”, nije uspeo da u Hrvatskoj povrati svoju robnu kuću od 750 kvadrata u centru Zagreba.

– Trgovački sud u Zagrebu odbio je tužbeni zahtev „Jugobanke”, koji se odnosi na obaveze po osnovu potraživanja Pariskog kluba poverilaca, gde je „Varteks” bio jedan od krajnjih korisnika kredita „Jugobanke”. Određene države Pariskog kluba, na primer Nemačka i Švajcarska, nisu prihvatile princip da za potraživanja garantuje zemlja sedišta krajnjeg korisnika kredita, odnosno zemlja u kojoj dužnik ima svoje sedište, u ovom slučaju Hrvatska, već je insistirano da za obaveze garantuje država po mestu sedišta poslovne banke, u ovom slučaju Srbija. Sud u Hrvatskoj je odbio da „Jugobanci” vrati kredit koji je „Varteks” iskoristio i sada nema obavezu da ga vrati. Ta obaveza je ovakvom sudskom odlukom nametnuta Srbiji, gde je sedište „Jugobanke” – objašnjava Simić.

Nameće se pitanje, naglašava advokat, zašto bi naši sudovi poštovali Sporazum o sukcesiji, dok hrvatski to ne čine, i da li su naši sudovi, u želji da se ponašamo kao društvo pravne države, požurili sa svojim odlukama, koje sada nisu u skladu sa stavom koji je sud u Strazburu zauzeo u slučaju „Mladost turista”.

I stečaj i likvidacija
U Hrvatskoj se paralelno sa postupcima likvidacije otvaraju i posebni stečajni postupci. Stečaj i likvidacija su postupci koji apsolutno isključuju jedan drugi, pa je očigledno da se time želi postići nekakav drugi cilj – da se isfabrikuju određene sudske odluke koje mogu služiti za kasniju trgovinu, ukazuje Ivan Simić.

– Nakon odluke ESLjP, moraju se preispitati odluke naših sudova kojima je vraćena imovina hrvatskih pravnih lica u Srbiji. Od 180 postupaka u Hrvatskoj, nijedan nije okončan vraćanjem imovine srpskom preduzeću. Neodrživo je da ne postoji reciprocitet srpskog i hrvatskog pravosuđa u odnosu na ista pravna pitanja, koja se zasnivaju na istom pravnom i činjeničnom osnovu. U mnogim slučajevima čak imamo i jači osnov kada je reč o imovini pravnih lica iz Srbije, koja su kupovala nepokretnosti i direktno ulagala u njih – kaže Simić.

Sada je jasno da su sve odluke sudova u Srbiji, kojima je vraćena imovina hrvatskih preduzeća, u nesaglasnosti sa stavom Evropskog suda za ljudska prava.

– Ono što bi mogao da bude put za preispitivanje takvih odluka jeste da se u nekim predmetima koji još nisu okončani, država Srbija obrati Ustavnom sudu i naglasi povredu prava na pravično suđenje zbog odsustva reciprociteta u istovetnim postupcima u Hrvatskoj. Tako bi Ustavni sud bio u prilici da zauzme stav koji ne može biti drugačiji od stava suda u Strazburu – da nema direktne primene Sporazuma o sukcesiji kada je reč o vraćanju imovine hrvatskih preduzeća u Srbiji – navodi naš sagovornik.

Ustavni sud bi tako usaglasio svoju odluku sa odlukom suda u Strazburu.

– Neminovno je da se odluke kojima se imovina u Srbiji dosuđuje rezidentima Hrvatske moraju preispitati upravo na bazi odluke ESLjP. To mogu da iniciraju svi oni koji su nezadovoljni odlukama o vraćanju imovine rezidentima Hrvatske. Mogli bi da se obrate Ustavnom sudu, koji ne bi mogao da sudi drugačije od prakse ESLjP. Sud je autonoman u donošenju odluka, ali su stavovi ESLjP do sada uvek bili obavezujući za lokalno pravosuđe, pa ne bih mogao da zamislim da bi neki sud u Srbiji mogao zauzeti drugačiji stav – kaže Simić.

Proizvodni pogon „Jumka” iz Vranja  (Fotodokumentacija „Politike”)

Naglašava da su sudovi u Srbiji prilikom donošenja svojih odluka bili potpuno neopterećeni reliktima društvenopolitičkih konflikata iz prošlosti.

– Međutim, sada imamo stav ESLjP koji nam nameće obavezu da preispitamo svoje dosadašnje odluke. Pravo na imovinu je vanvremensko i vannacionalno pitanje. Rešavanje tog pitanja nema za cilj raspirivanje konflikata, već je usmereno ka uspostavljanju jasnih pravila, koja treba da budu pravična za sve učesnike u pravnom životu bivših jugoslovenskih republika.

Balkan se ne može i neće umiriti dok se ne bude znalo šta je čije. Tek tada možemo govoriti o nečemu što se zove pomirenje i potpuno zatvaranje svih društvenopolitičkih konflikata – zaključuje advokat Simić.

Dvostruka otimačina

Zavod za izgradnju grada Beograda je 1961. godine kupio odmaralište u Makarskoj, koje je sada po drugi put oteto, navodi advokat. Prvi put je nacionalizovano posle Drugog svetskog rata, a sada je oduzeto od Zavoda za izgradnju grada Beograda, koji ima dokaze o tome kako je postao vlasnik i isplatio kupoprodajnu cenu i deo toga vratio predratnim vlasnicima.

– Faktički imamo jednu gotovo šizofrenu situaciju – da bespravno konfiskovanje ili otimanje imovine 1945. godine zamenjujemo drugim, savremenijim i modernijim. U čemu je onda smisao te restitucije? Odmaralište u Makarskoj je po drugi put konfiskovano da bi bilo vraćeno onome kome je prethodno konfiskovano. Imamo nacionalizaciju u cilju denacionalizacije – navodi advokat Simić.


Komentari14
91265
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Paun
A sto se ne oglasi g.Odalovic,on je vodio poslove sukcesije u ime drzave Srbije
Savan
Previse podobnih na izuzetno vaznim drzavnim poslovima,a premalo ssposobnih i pravih patriota.
EvGenije
Šta se tu ima preispitivati. Odmah suspendovati i zakon i odluke o vraćanju imovine hrvatskim preduzećima dok se obe zemlje ne usaglase oko praktične primene sukcesije. Ako nema drugog načina, privremeno nacionalizovati vraćenu imovinu. Samo što u Srbiji ne postoji niko ko bi se usudio tako nešto uraditi. Ne mogu da shvatim toliku kuknjavu zbog štete od kosovskih taksi, dok se preko otimačine više stotina miliona dolara vredne imovine ćutke prelazi.
Нећемо вам никад заборавити*..!
Непуних два месеца после петооктобарс. пуча*, 17. новембра 2000. године, на велико изненађење јавности, у Београд је дошла привредна делегација из Хрватске.Тог дана, у београдском хотелу „Хајат“, било је више од хиљаду хрватских привредника из 450 фирми. Био је то, скуп, какав се ни пре ни после тога у Србији није десио, ни са једном другом страном државом. У покушају да објасни разлоге оваквог "десанта" хрватских привредника на од ратова осиромашену Србију, тадашњи председник "Хрватске господарске коморе", Надан Видошевић, изговорио је неколико уопштених реченица о томе да је у питању обнављања прекинутих пословних односа. Испоставило се да је то било добро само* за Хрватску. Већ сутрадан су потписана два, за Хрватску врло повољна уговора из области металске индустрије, док је највећа фармацеутска кућа „Плива“ из Загреба већ припремала испоруку својих препарата у Србију, највећу од распада бивше Југославије , док је истовр. трајала пљачка Галенике*, водеће фарм. куће на Балкану.....
nikola andric
Laicko i pravno razlikovanje ''imovine''. Imovinsko pravo u Srbiji i Hrvtskoj razlikuje samo dve vrste subjekata: fizicka-i pravna lica. Dakle u Srbiji su sva preduzeca pravna lica koja moraju biti registrovana u srpskim registrima sa adresom i sopstvenom imovinom koja je garancija za potrazivanja. Preduzeca zastupaju njihove direkcije a ne drzave. Pravna lica su pravna konstrukcija pa ne mogu da delaju kao takva. Samo fizicka lica mogu da delaju. Za sebe ili kao ZASTUPNIK za institucije. Potrazivanja isto tako spadaju u imovinu ali se razlikuju od svojine. Posto potrazivanja vaze samo izmedju lica clanova relacije treca lica pa i drzave ne mogu pretendirati bilo kakva prava na taj odnos. Podela prava na ''javno'' i ''privatno'' znaci i razliku zakona koji se odnose na obe sfere ili kako pravna tradicija to izrazava: razne PRAVNE GRANE. Zamisljeno ''pravno stablo'' sa granama se ne shvataju metoforicki nego kao ''pravna terminologija''. Dakle LICA u Hrvatskoj sama traze svoje pravo.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja