ponedeljak, 26.08.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 10:27

Američka misija i epidemija tifusa u Srbiji 1915.

Autor: A. K.ponedeljak, 11.02.2019. u 23:09
Изложба у Историјском музеју Србије (Фото: Танјуг)

Dokumentarna građa koja obuhvata fotografije, novinske članke i druga pisana svedočanstva o epidemiji tifusa u Velikom ratu i dolasku stranih medicinskih misija u našu zemlju predstavljena u Istorijskom muzeju Srbije na izložbi „Spasavanje Srbije: Američka misija i epidemija tifusa u Srbiji 1915”. Postavka je deo istoimenog istraživačkog projekta. Autor je Milovan Pisari, direktor Centra za primenjenu istoriju.

On je podsetio da je epidemija tifusa izbila u Srbiji krajem 1914. godine i da je trajala do juna 1915. Na postavci se, prema njegovoj preporuci, može videti kakvu su ulogu i značaj imale strane sanitetske misije koje su radile na suzbijanju epidemije koja je, prema procenama, pokosila oko 150.000 ljudi. Odlučujuću ulogu u suzbijanju bolesti kako je kazao Pisari, imala je američka misija, koja je stigla među poslednjima, a na njenom čelu bio je jedan od najznačajnijih epidemiologa tog vremena, Ričard Strong, profesor na Harvardu. Njegova ekipa imala je više od četrdeset lekara i bolničara. Pisari je kazao Tanjugu da se u to vreme strahovalo da se epidemija ne proširi na druge zemlje, pa čak i na Ameriku.

Izložba je podeljena na nekoliko celina. Zamišljena je tako da može gostovati i u školama.

– Govorimo o tome kako je izbila epidemija, kako se širila, koje su žrtve. Drugi segment posvećen je misijama koje su došle iz raznih evropskih zemalja, a poslednji kazuje o doktoru Strongu i američkoj misiji – istakao je autor. On je objasnio da je korišćena građa iz Arhiva Srbije, članci iz „Politike” i „Njujork tajmsa”, kao i dnevničke zabeleške Ričarda Stronga i doktorke Slavke Mihailović.

Izložbu je otvorio zamenik ambasadora SAD u Srbiji Kurt Doneli, koji je rekao da je čast slaviti saradnju dve zemlje.

– I pre nego što smo zvanično ušli u rat, organizovali smo niz humanitarnih akcija kako bismo pomogli srpskom narodu, koji je podneo velike žrtve – kazao je Doneli.

On je dodao da njegova zemlja sa Srbijom deli iste težnje koje se odnose na prosperitet, mir i saradnju.

– Dosta radimo da pomognemo Srbiji u njenom nastojanju da postane članica Evropske unije, a ono što je najbolje, prema mom mišljenju, jeste razmena ljudi i niz programa koji pružaju šansu osobama iz Srbije da borave u SAD – istakao je Doneli. Direktorka Istorijskog muzeja Srbije Dušica Bojić naglasila je da je gostujuća izložba pripremljena uz podršku ambasade SAD u Beogradu i da je u vezi sa aktuelnom postavkom „Kraj Velikog rata 1917-1918”.


Komentari3
3d334
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

zoran stokic
Zahvaljujući englezu dr Hanteru mi još postojimo jer je suzbio epidemiju pegavog tifusa u nas. Za 6 meseci (12.1914 – 05.1915) u Srbiji je umrlo više od 150.000 ljudi (obolelo je više od milion ljudi), znatno više nego u svim prethodnim bitkama u tom ratu. Pokazalo da fali znanje iz epidemiologije, lekarske opreme, fale lekari (od naših 450 lekara njih 150 je već umrlo od pegavca)...zato je vlada Srbije zatražila pomoć sveta. Na čelu britanske misije je bio dr Viljem Hanter. Prvi sterilizator na bazi vodene pare izumeo je u Engleskoj Čemebrlend 1876. a u Nemačkoj Koh 1881. Jednu od improvizacija napravio je po uputima Hantera engleski poručnik Stamers, koristio je drvenu burad za vino u cilju uništenja belih vaški i njihovih jaja. Epidemija je suzbijena. Hanter je 1920 napisao o tome knjigu "Epidemija pegavog tifusa i povratne groznice u Srbiji 1915" ali ona nije prevedena u Srbiji. Pošto je u Srbiji sve "politika" empiričar koji je spasao Srbiju nepoznat je našim ljudima i u 21 v
Slobodan Zivkovic
I tako, u prijateljstvu i ljubavi, dodje 1999-a godina, i osiromaseni uran, pa sad cekamo opet te nominentne ljekare i strucnjake za koju godinu da pogledaju kako srbi podnose zracenje. Welcome!
Ja onako... u prolazu...
...i jos pre toga 1945 i bombardovanje Beograda od istih "saveznika" i " dobronamernika" ...
Preporučujem 2

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja